Топчидерско брдо је урбано насеље и брдо на општини Савски венац. Некада је било општина у оквиру града Београда и састојало се од насеља Сењак и Дедиње. Године 1957. припојено је новоформираној општини Савски венац. Налази се на око четири километара од центра града са којим је повезаном улицом кнеза Милоша. Ограничено је реком Савом и некадашњим Мокролушким потоком данас Железничком станицом Прокоп. На југу је пресечено Топчидерском реком и наставља се на Топчидерски парк. Углавном је прекривено шумом. Највиша тачка је на 210 метара надморске висине код Белог двора.

Хопала, бато! Овај текст сам копирао из Википедије. Ако је то сад званична верзија, онда нема дискусије. Него нешто ми овај чланак изгледа врљав и брљав. Не знам да се каже на општини, или да се каже четири километара, нити са којим је повезаном. Нећу да цепидлачим, а чувам се и академских расправа. Знам само да се увек говорило нови касапи под реп кољу.         

Него кад је тако, да ми видимо докле је Дедиње, а окле је Сењак (трећег нема). Опет Википедија:

Оригинално Дедиње се простирало на падинама Топчидерског брда јужно од данашњих улица Теодора Драјзера и Љутице Богдана према Бањици, западно од Бањичке шуме и источно од долине Топчидерске реке. Последњих деценија се појам Дедиња проширио на север све до Сењака, Мостара и Прокопа.

Као што стоји у првој реченици, тако сам и ја увек рачунао. Али паз'те сад ово: према другој реченици испада да је Сењак ипак негде тамо у рупи, код Вапине фабрике. Ма свраке их разумеле!

Него да одговорим свом пријатељу ММиловану. Колоквијални називи неких делова Топчидерског брда нису били никакви топоними. Као што многи делови Београда имају називе по кафанама, тако смо раније називали делове Топчидерског брда по објектима или улицама. Тако на пример Звезда није била само онај круг око кога обилазе аутомобили, већ и околина тог круга. Кад се говорило Топчидерски венац или Истарска, није се мислило искључиво на те улице, већ и на околне. Недавно сам написао „Код Доброг поља“ (по називу виле др. Рајса). Слично томе био је и део код Селаковића (део изнад порте Топчидерске цркве). Чини ми се да су сви ти називи имали локални карактер (по кругу оних који су их користили), али били су врло корисни за брзо споразумевање.

И господину Буку:

Јесте, мислио сам управо на ту зграду сењачке школе. Настрану што су за време окупације Немци били у свим школама, у сењачкој школи није више постојала никаква настава. Ученици су били пребачени у школу „Бранко Радичевић“. Расељавање Топчидерског брда почело је већ 1941. године (у многим вилама су пре другова живели немачки официри), породице југословенских официра су биле потпуно исељене из Топчидера, осим тога ни Јевреја више није било. Од преостале деце таман се скрпило по једно одељење. Нисам знао кад је сењачка школа наставила са радом и докле је егзистирала. Хвала на подацима.

Evo ponovo molbe za vas! Saljem dve slike za BG koga vise nema. Jedna je Mihajloviceva grafika Beograda...






a druga je tekst iz BLIC-a na kome je vest o smrti velike dobrotvorke "ozracenih" beogradskih fizicara iz Inst. u Vinci, jedne vase humane parizanke.






Vas tata, ce se sigurno setiti tragedije nasih fizicara iz davne 1958g. To je tada bila svetska vest. Na nasim fizicarima, u Parizu, obavljene su prve transplantacije kostne srzi u svetu (Hopital St. Louis, Profesor Jean Bernard u saradnji s Profesorom Stanojem Stefanovicem, hematologom iz Beograda, ranije Interna klinika "A"). Pre toga transpl. kostne srzi nikada nije pokusana na ljudima.    
                                                                                                                                               
                                                                                                                                                                                                                                                     Gradjank