Evo tri "šetačke", s tim da fotograf nije bio baš blagonaklon...
?
... da odgonetnemo i treću preostalu - slikano iz Knez Mihailove odmah na početku, ka Terazijama, tako da vidimo reklamu apoteke Delini na uglu sa Sremskom, rogalj Praške banke ...
Тражећи једно - наишао сам на нешто сасвим друго...
Ево шта је Милутин Миланковић записао у својим "Успоменама, доживљајима и сазнањима из година 1909. до 1944.":
"Списатељски рад на астрономским писмима објављеним у "летопису" Матице српске, започет са еланом и уживањем, умало би прекинут крајем јануара 1926. године посетом двају младих инжењера Команде ваздухопловства, Ферића и Бетинија. Послао их је њихов ђенерал Станојловић да ми саопште ово:
Команда ваздухопловства приступа изградњи својих аеродрома у Бежанији код Земуна и Краљеву... Начињен је генерални план те изградње. Он предвиђа, на сваком од тих аеродрома подизање двојних хангара за смештај авиона који ће се извести од армираног бетона, а са распонима од по 35 и 40 метара. За подизање и извођење таквих, онда највећих грађевина те врсте у целој нашој земљи, рачуна Команда ваздухопловства на моју помоћ и зато ме ђенерал Станојловић позива на договор по том питању.
Чим потписасмо тај споразум, почесмо са пројектовањем двају великих грађевинских објеката двојног хангара за смештај авиона на бежанијском аеродрому и радионицом за израду и монтажу авиона у Краљеву. Главне двојне хале тих грађевина имале су лучне армиранобетонске кровове од по четрдесет метара распона; поред њих предвиђене су у Бежанији мање споредне просторије, а у Краљеву простране радионице. Пројекти су рађени у Петроварадину, а за сво време одлазио сам два пута недељно на цео дан онамо да надзиравам посао. Захваљујући способности и вредности инжењера Команде и њихових помагача и цртача, ти пројекти су били завршени за два месеца. Онда пођох из дана у дан на бежанијски аеродром да се онде испита носивост земљишта и положе темељи зграде, а затим у Краљево истим послом. За време летње грађевинске сезоне никоше те грађевине из земље, узрастоше и покрише се својим великим крововима."
... uf, konačno daleko od čaršije, pa da se razbaškarim ko svoj na svome ... nije Broadway, ali jeste Napoleon, a kad prifali, dobar je i Rubin, a može i domaća S) ...
Одлична ти ова. Нова је, ако се не варам..
Но, ми са овим Кијевом још нисмо завшрили. Прилично смо га упознали - имамо разне фотографије (овог ресторана, језера, Мацине виле, још неких зграда), потом знамо да је био важно излетиште почетком 20. века (шетни возови...), да је језеро нестало током Првог рата - али још не знамо како је све то изгледало међусобно повезано... хоћу рећи, где се у односу на овај ресторан налазило језеро итд... Треба нам или детаљна мапа Кијева из тог доба или панорамска фотографија. Да се надамо авионској није реално...
... nova, nege kako 8) ...
... pošto vam se svidela, da je malo zumnem ...
... ušte edna, nadam se takođe nova ...
... upravo sam video da je i Relja svojevremeno stavljao ovu drugu, tobožnju novu, ali ipak nešto lošiju ...
Сабор светог архангела Гаврила слави се 26. јула.
У 19. веку слављен је дан раније, 25. јула по грегоријанском календару.
Сабор светог архангела Гаврила је слава Манастира свети Архангели код Призрена, задужбине и првог гробног места српског Цара Душана. Да ли ће ове године сви Срби моћи да обиђу ову светињу?
На овај дан, у 19. веку су се догодила два догађаја значајна за српску историју.
У ноћи између 24. и 25. јула, односно на светог Аранђела у рано јутро, кумовском руком и секиром убијен је Вожд Карађорђе, у Радовањском лугу, код Велике Плане.
Седамдесет и седам година касније рођен је младић који је обележио почетак следећег, двадесетог века.
На дан благовесника, светог архангела Гаврила, рођен је Гаврило Принцип, благовесник слободе српског народа у Босни и Херцеговини.
Вероватно железничари
?
... da odgonetnemo i treću preostalu - slikano iz Knez Mihailove odmah na početku, ka Terazijama, tako da vidimo reklamu apoteke Delini na uglu sa Sremskom, rogalj Praške banke ...
... iz kontra ugla ...
... Bonđorno :)...
Тражећи једно - наишао сам на нешто сасвим друго...
Ево шта је Милутин Миланковић записао у својим "Успоменама, доживљајима и сазнањима из година 1909. до 1944.":
"Списатељски рад на астрономским писмима објављеним у "летопису" Матице српске, започет са еланом и уживањем, умало би прекинут крајем јануара 1926. године посетом двају младих инжењера Команде ваздухопловства, Ферића и Бетинија. Послао их је њихов ђенерал Станојловић да ми саопште ово:
Команда ваздухопловства приступа изградњи својих аеродрома у Бежанији код Земуна и Краљеву... Начињен је генерални план те изградње. Он предвиђа, на сваком од тих аеродрома подизање двојних хангара за смештај авиона који ће се извести од армираног бетона, а са распонима од по 35 и 40 метара. За подизање и извођење таквих, онда највећих грађевина те врсте у целој нашој земљи, рачуна Команда ваздухопловства на моју помоћ и зато ме ђенерал Станојловић позива на договор по том питању.
Чим потписасмо тај споразум, почесмо са пројектовањем двају великих грађевинских објеката двојног хангара за смештај авиона на бежанијском аеродрому и радионицом за израду и монтажу авиона у Краљеву. Главне двојне хале тих грађевина имале су лучне армиранобетонске кровове од по четрдесет метара распона; поред њих предвиђене су у Бежанији мање споредне просторије, а у Краљеву простране радионице. Пројекти су рађени у Петроварадину, а за сво време одлазио сам два пута недељно на цео дан онамо да надзиравам посао. Захваљујући способности и вредности инжењера Команде и њихових помагача и цртача, ти пројекти су били завршени за два месеца. Онда пођох из дана у дан на бежанијски аеродром да се онде испита носивост земљишта и положе темељи зграде, а затим у Краљево истим послом. За време летње грађевинске сезоне никоше те грађевине из земље, узрастоше и покрише се својим великим крововима."
Добро јутро и пријатан дан!
Iz koje je godine ovaj snimak?
Pančevački most ima čudan izgled.
Do 1941. Pančevački most je imao 7 identičnih lukova.
U aprilskom ratu 1941. vojska Kraljevine Jugoslavije srušila je četvrti i peti luk, gledano od Beograda.
Nemci su premestili prvi i drugi luk na mesto četvrtog i petog. Tako je treći luk postao prvi, a do njega je urađen nasip.
Do 1944. most je imao 5 identičnih lukova.
Amerikanci su 1944. srušili tadašnji drugi luk, gledano od Beograda (nekadašnji četvrti).
Iz koje je godine ovaj snimak?
Pančevački most ima čudan izgled.
Do 1941. Pančevački most je imao 7 identičnih lukova.
U aprilskom ratu 1941. vojska Kraljevine Jugoslavije srušila je četvrti i peti luk, gledano od Beograda.
Nemci su premestili prvi i drugi luk na mesto četvrtog i petog. Tako je treći luk postao prvi, a do njega je urađen nasip.
Do 1944. most je imao 5 identičnih lukova.
Amerikanci su 1944. srušili tadašnji drugi luk, gledano od Beograda (nekadašnji četvrti).
Изглед Панчевачког моста сугерише да је фотографија снимљена између 1946. и 1958. године.
још
Одлична ти ова. Нова је, ако се не варам..
Но, ми са овим Кијевом још нисмо завшрили. Прилично смо га упознали - имамо разне фотографије (овог ресторана, језера, Мацине виле, још неких зграда), потом знамо да је био важно излетиште почетком 20. века (шетни возови...), да је језеро нестало током Првог рата - али још не знамо како је све то изгледало међусобно повезано... хоћу рећи, где се у односу на овај ресторан налазило језеро итд... Треба нам или детаљна мапа Кијева из тог доба или панорамска фотографија. Да се надамо авионској није реално...
... nova, nege kako 8) ...
... pošto vam se svidela, da je malo zumnem ...
... ušte edna, nadam se takođe nova ...
... upravo sam video da je i Relja svojevremeno stavljao ovu drugu, tobožnju novu, ali ipak nešto lošiju ...
У 19. веку слављен је дан раније, 25. јула по грегоријанском календару.
Сабор светог архангела Гаврила је слава Манастира свети Архангели код Призрена, задужбине и првог гробног места српског Цара Душана.
Да ли ће ове године сви Срби моћи да обиђу ову светињу?
На овај дан, у 19. веку су се догодила два догађаја значајна за српску историју.
У ноћи између 24. и 25. јула, односно на светог Аранђела у рано јутро, кумовском руком и секиром убијен је Вожд Карађорђе, у Радовањском лугу, код Велике Плане.
Седамдесет и седам година касније рођен је младић који је обележио почетак следећег, двадесетог века.
На дан благовесника, светог архангела Гаврила, рођен је Гаврило Принцип, благовесник слободе српског народа у Босни и Херцеговини.