Пошто М. Ђ. Милићевић рече да је Чукар Београђанин, потражих га мало у списима. Нађем прво Чукареву кафану у једном списку кафана у Београду из 1880, и то у Македонској улици. Да ли је то Стојан? Јесте! Погледам списак кафана и кафеџија из 1860. године и нађем да у сокаку који води од Стамбол капије ка Два бела голуба, што је данашња Македонска, постоји кафана у власништву „Стојана Јанковића иначе Чукара“, а преко пута Коларчеве кафане. Тако смо сазнали и његово право презиме, а потврдила се претпоставка да му је Чукар надимак. А ту кафану издавао је Чукар неком другом. У списку власника имања из 1862. лепо пише да је Стојан Чукар власник једног у истом сокаку, што би морала да буде кафана. Још стоји да је по занимању механџија.
На првој слици је парна страна Македонске улице под кладрмом, између Коларчеве и Дечанске, година 1906.
У згради скроз десно је дуванџијска радња "Код срећене руке", власника Калмића.
У продужетку улице су две кафане, Радничка и Чукарева. Слика из 1911. године направљена да би се приказала прва асфалтирана
улица у Београду, Македонска.
Prilazem dve fotke za Zabavnikov forum. Molim vas da ih okacite. Naravno, imate sva prava da ih editujete i menjate kako zelite i kako to vec sjajno znate da radite.
Odavno sam ih obecao na forumu. Radi se o spomeniku na grobu Profesora Aleksandra Josifovica Ignjatovskog koji je veci deo radnog veka proveo u Beogradu. Bio je i dekan novoosnovanog Med. fakulteta u Beogradu.
Po njegovom planu sagradjena je biv. Interna "B" klinika (danas Inst. za endokrinologiju i bolesti metabolizma). Na toj klinici (parter levo), medju svojim bolesnicima, imao je i svoj stan u kome je stalno ziveo.
Prof. Ignjatovski je prvi u svetu sugerisao da je holesterol u hrani uzrok ateroskleroze. Njegov eksperiment: dve grupe zeceva je hranio razlicitim dijetama. Grupa A je jela svoju uobicajenu zeljastu hranu a grupa B hranu bogatu holesterolom ( zumance, punomasno mleko, buter i sl. ) Grupa B je dobila teske aterosklerozne promene veoma brzo sto je dokazano disekcijom zeceva. Iste nije bilo kod zeceva hranjenih povrcem. Rad je objavljen 1908g. u casopisu Carskog medicinskog instituta u St. Petersburgu i citiran je siroko u svetu .
[ Ignatowski A. Wirkung de tierischen Nahrung auf den Kaninchenorganismus. Ber Milit-med Akad 16: 154–176, 1908 ]. Posle ovog rada je krenula lavina istrazivanja o znacaju holesterola, itd...
Jedno vreme je bio asistent Profesora Ivana Petrovica Pavlova (Nobelova nagrada za otkrice "uslovnih refleksa").
Po penzionisanju, 1945g., Prof. Ignjatovski je otisao za Skoplje da i dalje radi na unapredjenju medicine tamo. Ne znam koliko to cene makedonci. Umro je 1955g. u Jesenicama, Slovenija, gde je bio na odmoru. Sahranjen je sa surugom Anastasijom - Nastjenkom na Ruskom delu beogradskog Novog groblja. Dece nisu imali. Interesantno, bio je veoma pobozan ali na njegovom spomeniku nema krsta.
Primite pozdrave i unapred zahvalnost. Gradjank
А ево и мало дотераних слика...
Ove fotke s BG N. Groblja (Ruski "depo") stizu "sredjene" zaslugom (via) naseg dragog Vrancuza. Odradio je talentovano kao i sve sto radi, divim se sam sebi. Javno mu se zahvaljujem, buduci ogranicen i lenj da sam (tj. samcit) kacim stvari. Naime, vidim da su, lepo i plemenito, data pojednostavljujuca uputstva bas za ovakve kakav sam ja - al' uzaman! Prastajte!
Ovako je bolje i za forum i za mene - jadan Vrancus, on vuce deblji kraj (pa neko mora).
Istovremeno odgovaram na pitanje koje tek sledi ( a i kasnije cu to ponoviti na odgovarajucu a'tresu) = da [Yes!], u parteru levo (pa na kraj) u Int. klinici "B" upravo jeste bio apartman Prof. Ignjatovskog. Ako se tu nadjete, ipak vas nece zaskociti ni Ignjatovski ni Zamaklarka (bar ne direktno). Zaskocice vas - ko' bilo! Dodjite, bez brige [ako ste zdravi/a i niste student medicine]. gradjank
Postavio Francuz oktobra 2008. (Ako Kosovka nije obišla ONAJ tamo)
Ako sam dobro razumeo ova kuća je srušena 70-ih, pretpostavljam u približno vreme kada je Štamparija Borbe gradila svoju zgradu naspram ove.
Mora da je stanovnicima ove ulice bilo „veselo”.
Na ovom roglju sreo sam prvi put svoju sadanju legalnu zenu (1983.). Eto, sad se ofiram - pio sam, jesam, priznajem - pa sta! gradjank
Divna slika! Ugao Kosovske i Palmoticeve (ups. ili Vlajkoviceve - to mesam). Mnogobrojna kola (crvena i plava) knjiga "RAD"- a sam cesto citao ("prozderavao"). Na suprotnom roglju od RAD-a bila je sindikalna sivarska radnja, pa posle, dalje Kosovskom, samoposluga, pa minijaturna berbernica "cika-Brane" (dalmatinca) kod koga sam se redovno sisao, recimo, 1967- 75g. Tu se sisao i moj prijatelj sa Solte, Dr. Ivo Elezovic (zivi u BG). Tako je to, Djevojko iz Kosovske! 'Vala vam! gradjank
Ученици Основне школе „Бранко Радичевић“ на Топчидерском Брду, снимак око 1937. године.
Учитељица се звала Олга Ђорђевић. Дечак у горњем реду иза учитељице је Саша Ђорђевић. Није у родбинским везама са учитељицом, али је син индустријалца Ђорђевића који је имао вилу са великим вртом и тениским игралиштем у Темишварској улици (недавно смо овде видели врло лепу репортажу о тој вили). Нажалост не знам шта се десило са том породицом.
Jedan od unuka Olge je i Dragoslav "Gaga" Đorđević (1951-1999)
не могу да се сетим да ли смо у оном серијалу са истог овог места недавно видели већ и овај призор... Ћошак Риге од Фере и Јевремове, вероватно након немачке јесење офанзиве 1915.
У гро плану, недавно спомињани каменолом, Машин мајдан, тада већ напуштен. После II светског рата
ће послужити за изградњу Летње позорнице.
Иза каменолома, Пушкинова улица, у целини.
Пошто М. Ђ. Милићевић рече да је Чукар Београђанин, потражих га мало у списима. Нађем прво Чукареву кафану у једном списку кафана у Београду из 1880, и то у Македонској улици. Да ли је то Стојан? Јесте! Погледам списак кафана и кафеџија из 1860. године и нађем да у сокаку који води од Стамбол капије ка Два бела голуба, што је данашња Македонска, постоји кафана у власништву „Стојана Јанковића иначе Чукара“, а преко пута Коларчеве кафане. Тако смо сазнали и његово право презиме, а потврдила се претпоставка да му је Чукар надимак. А ту кафану издавао је Чукар неком другом. У списку власника имања из 1862. лепо пише да је Стојан Чукар власник једног у истом сокаку, што би морала да буде кафана. Још стоји да је по занимању механџија.
На првој слици је парна страна Македонске улице под кладрмом, између Коларчеве и Дечанске, година 1906.
У згради скроз десно је дуванџијска радња "Код срећене руке", власника Калмића.
У продужетку улице су две кафане, Радничка и Чукарева. Слика из 1911. године направљена да би се приказала прва асфалтирана
улица у Београду, Македонска.
Постављана раније слика из 1934.године...
...била је део ове панораме...
Исто у већој резолуцији.
Dragi Francuz,
Prilazem dve fotke za Zabavnikov forum. Molim vas da ih okacite. Naravno, imate sva prava da ih editujete i menjate kako zelite i kako to vec sjajno znate da radite.
Odavno sam ih obecao na forumu. Radi se o spomeniku na grobu Profesora Aleksandra Josifovica Ignjatovskog koji je veci deo radnog veka proveo u Beogradu. Bio je i dekan novoosnovanog Med. fakulteta u Beogradu.
Po njegovom planu sagradjena je biv. Interna "B" klinika (danas Inst. za endokrinologiju i bolesti metabolizma). Na toj klinici (parter levo), medju svojim bolesnicima, imao je i svoj stan u kome je stalno ziveo.
Prof. Ignjatovski je prvi u svetu sugerisao da je holesterol u hrani uzrok ateroskleroze. Njegov eksperiment: dve grupe zeceva je hranio razlicitim dijetama. Grupa A je jela svoju uobicajenu zeljastu hranu a grupa B hranu bogatu holesterolom ( zumance, punomasno mleko, buter i sl. ) Grupa B je dobila teske aterosklerozne promene veoma brzo sto je dokazano disekcijom zeceva. Iste nije bilo kod zeceva hranjenih povrcem. Rad je objavljen 1908g. u casopisu Carskog medicinskog instituta u St. Petersburgu i citiran je siroko u svetu .
[ Ignatowski A. Wirkung de tierischen Nahrung auf den Kaninchenorganismus. Ber Milit-med Akad 16: 154–176, 1908 ]. Posle ovog rada je krenula lavina istrazivanja o znacaju holesterola, itd...
Jedno vreme je bio asistent Profesora Ivana Petrovica Pavlova (Nobelova nagrada za otkrice "uslovnih refleksa").
Po penzionisanju, 1945g., Prof. Ignjatovski je otisao za Skoplje da i dalje radi na unapredjenju medicine tamo. Ne znam koliko to cene makedonci. Umro je 1955g. u Jesenicama, Slovenija, gde je bio na odmoru. Sahranjen je sa surugom Anastasijom - Nastjenkom na Ruskom delu beogradskog Novog groblja. Dece nisu imali. Interesantno, bio je veoma pobozan ali na njegovom spomeniku nema krsta.
Primite pozdrave i unapred zahvalnost. Gradjank
А ево и мало дотераних слика...
Ove fotke s BG N. Groblja (Ruski "depo") stizu "sredjene" zaslugom (via) naseg dragog Vrancuza. Odradio je talentovano kao i sve sto radi, divim se sam sebi. Javno mu se zahvaljujem, buduci ogranicen i lenj da sam (tj. samcit) kacim stvari. Naime, vidim da su, lepo i plemenito, data pojednostavljujuca uputstva bas za ovakve kakav sam ja - al' uzaman! Prastajte!
Ovako je bolje i za forum i za mene - jadan Vrancus, on vuce deblji kraj (pa neko mora).
Istovremeno odgovaram na pitanje koje tek sledi ( a i kasnije cu to ponoviti na odgovarajucu a'tresu) = da [Yes!], u parteru levo (pa na kraj) u Int. klinici "B" upravo jeste bio apartman Prof. Ignjatovskog. Ako se tu nadjete, ipak vas nece zaskociti ni Ignjatovski ni Zamaklarka (bar ne direktno). Zaskocice vas - ko' bilo! Dodjite, bez brige [ako ste zdravi/a i niste student medicine]. gradjank
U pravu ste, sto se lokacije stana Ignjatovskog tice! Vec sam vam odgovorio, dve strane ranije!.
Jedino, znate, relativno ste bezbedni od Prof. Ignjatovskog i Prof. Zamaklarke i nji'ovog potomstva ako niste bolesni ili/i stud. medicine. gradjank
Ako sam dobro razumeo ova kuća je srušena 70-ih, pretpostavljam u približno vreme kada je Štamparija Borbe gradila svoju zgradu naspram ove.
Mora da je stanovnicima ove ulice bilo „veselo”.
Na ovom roglju sreo sam prvi put svoju sadanju legalnu zenu (1983.). Eto, sad se ofiram - pio sam, jesam, priznajem - pa sta! gradjank
Divna slika! Ugao Kosovske i Palmoticeve (ups. ili Vlajkoviceve - to mesam). Mnogobrojna kola (crvena i plava) knjiga "RAD"- a sam cesto citao ("prozderavao"). Na suprotnom roglju od RAD-a bila je sindikalna sivarska radnja, pa posle, dalje Kosovskom, samoposluga, pa minijaturna berbernica "cika-Brane" (dalmatinca) kod koga sam se redovno sisao, recimo, 1967- 75g. Tu se sisao i moj prijatelj sa Solte, Dr. Ivo Elezovic (zivi u BG). Tako je to, Djevojko iz Kosovske! 'Vala vam! gradjank
Учитељица се звала Олга Ђорђевић. Дечак у горњем реду иза учитељице је Саша Ђорђевић. Није у родбинским везама са учитељицом, али је син индустријалца Ђорђевића који је имао вилу са великим вртом и тениским игралиштем у Темишварској улици (недавно смо овде видели врло лепу репортажу о тој вили). Нажалост не знам шта се десило са том породицом.
Jedan od unuka Olge je i Dragoslav "Gaga" Đorđević (1951-1999)
Evo ga ispred Puškinove 4
i na Maloj zvezdi
i sa sestrom Vesnom Đorđevič
Вука Караџића и Студентски трг, немачко бомбардовање, Први светски рат...