О Другој гимназиоји... Опростите што цитирам себе, чисто да подсетим:
Путник је написао/ла:
Прекјуче ми прича једна госпођа, ђак Друге гимназије са почетка 1960-тих година, о стању зграде пред рушење. Каже да је у бомбардовању погођен улични део, и то тако да је зграда остала без спрата. У приземном делу су се налазиле велика зборница и фискултурна сала. Крило у Г, поред Окановићеве куће и дубоко у гимназијско двориште, било је недирнуто и ту су се налазиле учионице. Она мисли да је зграда лако могла да буде реновирана, односно да јој буде враћен стари изглед, али да се то очигледно није хтело...
А госпођа сигурно зна шта говори (данас је универзитетски професор средњовековне архитектуре).
Да је неко глупо хтео да сруши већи, недирнути део гимназије ради проширења пропагандног гласила мислим да нема сумње... Погледајте колика је зграда срушена у једној сиромашној земљи:
Hvala na objašnjenju, svašta se propusti kada se ne prati redovno.
Две ствари ми праве проблем кад треба погодити исти угао, прво немогуће је запамтити тачан изглед сваке фотографије, ја идем по граду и сликам а после тога тражим одговарајући пар фотографија. Оно што ми прави много већи проблем је дрвеће, Рецимо слике модернистичког кварта у Земуну је готово не могуће урадити из истог угла као онда кад су зграде направљене, јер онда су око зграда постојале само саднице, сад су то секвоје :) . Зато се често деси да слика буде из другог угла, јер се трудим да се зграда коју сликам што боље види. Кад дође јесен и зима неке локације ћу поново сликати без лишћа, па ће резултати можда бити бољи, негде су се и зграде промениле, срушене, дозидане и сл. У сваком случају ово је почетак, тек имам да Вам досадим....
Прва ствар, сликај оно што те инересује из ширег угла са више снимака са истог места у највећој резолуцији твог фото апарата па после код куће сецкај да подесиш најприближнијем изгледу старе слике а друго ...
Ја већ годинама у Београду сликам у позну јесен или зиму или у рано пролеће....Нема лишћа а зимска светлост чини да су слике много оштрије него лети, јасније су...
Лети сликам детаље. Земун још и некако али је Београд толико пун силног урбаног ''смећа'' да да би иоле успео да извучем жељени пристојан изглед неког градског мотива редовно ми је потребно бар три сата дораде на фото шопу....
Пример...Иванковачка улица број 8 ... Близу Рузвелтове... Бандера по сред седе ове некад лепе куће у стилу сецесије...
О Другој гимназиоји... Опростите што цитирам себе, чисто да подсетим:
Путник је написао/ла:
Прекјуче ми прича једна госпођа, ђак Друге гимназије са почетка 1960-тих година, о стању зграде пред рушење. Каже да је у бомбардовању погођен улични део, и то тако да је зграда остала без спрата. У приземном делу су се налазиле велика зборница и фискултурна сала. Крило у Г, поред Окановићеве куће и дубоко у гимназијско двориште, било је недирнуто и ту су се налазиле учионице. Она мисли да је зграда лако могла да буде реновирана, односно да јој буде враћен стари изглед, али да се то очигледно није хтело...
А госпођа сигурно зна шта говори (данас је универзитетски професор средњовековне архитектуре).
Да је неко глупо хтео да сруши већи, недирнути део гимназије ради проширења пропагандног гласила мислим да нема сумње...
Нема овде ништа спорно, али још увек недостаје слика стања зграде из 1947. до 1960.
Руски дом у Београду, Краљице Наталије 33. Архитекта Василиј Фјодорович фон Баумгартен у сарадњи са Светозаром Генићем.
Зграда је примерак руског ампира, царског стила са почетка XIX века у Београду. Саграђена је прилозима краља Александра,
цркве, министарстава, соколских организација и прилозима великог броја руских емиграната. Марина Ђурђевић у Годишњаку LI наводи
да је "овим подухватом испуњен завет Николе Пашића везан за спомеик цару Николају II".
Веома давно, Француз је имање Руског посланства између Краља Милана и Краљице Наталије
веома лепо испарцелисао.
Исто имање с контра старне после подизања Руског дома.
Пројекат Дома руске културе на месту објекта који је такође служио руској заједници.
Изградња траје од 1931. до 1933. године.
Фотографија из 1933. године при завршетку радова.
После изградње то је већ зграда Руског Дома Императора Николаја II.
Пар година касније на самој згради пише ДОМ ЦАРА НИКОЛАЈА II.
Зграда Руског дома имала је и библиотеку пресељену из зграде Српске краљевске академије наука. Библиотека
је имала фонд од 60000 књига и била је друга по величини руске емиграције, иза библиотеке Тургењева у Паризу.
После уласка трупа Црвене армије 1944. године, библиотека је уништена, а зграда је добила назив Дом совјетске
културе. 1947. године извршене су мање преправке по пројекту Григорија Самојлова.
Више, много више, о овој теми пише Милан Просен у Наслеђу IX. Фотографије изградње дома су из Заоставштине
архитекте Милана Секулића, који је руководио радовима током изградње.
Лепо, Буче, нема шта. Тако смо и ми некада правили заокружене прилоге, али се уморили, шта ли...
Да само додам једну ситницу: то имање је руско посланство купило крајем 19. века од Ђорђа Симића, углађеног дипломате из породице опасних Стојана и Алексе Симића...
ЈУЧЕ СЕ САСТАО ДЕВОЈАЧКО-МОМАЧКИ ИНИЦИЈАЛНИ ОДБОР ЗА САЗИВАЊЕ ЛЕТЊЕГА ВИЂЕЊА ЦЕЊЕНИХ ЧЛАНОВАПА СТОГА МОЛИМ ЧЛАНСТВО ДА СЕ ИЗЈАСНИ О ЖЕЉЕНОМ МЕСТУ ОКУПЉАЊА. ОКВИРНИ ТЕРМИН БИ БИО СЛЕДЕЋИ ПЕТАК (29.07.2011), А СВАКО ОСТАЛО УТАНАЧИВАЊЕ ЈЕ ПРЕПУШТЕНО САМОМЕ ЧЛАНСТВУ.
Ја сам рад. И драго ми је што су младићи и девојке преузели на себе организацију да се они у најбољим годинама више не муче...
ЈУЧЕ СЕ САСТАО ДЕВОЈАЧКО-МОМАЧКИ ИНИЦИЈАЛНИ ОДБОР ЗА САЗИВАЊЕ ЛЕТЊЕГА ВИЂЕЊА ЦЕЊЕНИХ ЧЛАНОВАПА СТОГА МОЛИМ ЧЛАНСТВО ДА СЕ ИЗЈАСНИ О ЖЕЉЕНОМ МЕСТУ ОКУПЉАЊА. ОКВИРНИ ТЕРМИН БИ БИО СЛЕДЕЋИ ПЕТАК (29.07.2011), А СВАКО ОСТАЛО УТАНАЧИВАЊЕ ЈЕ ПРЕПУШТЕНО САМОМЕ ЧЛАНСТВУ.
Ја сам рад. И драго ми је што су младићи и девојке преузели на себе организацију да се они у најбољим годинама више не муче...
Хтедох нешто да питам,пошто ми је на неким сликама упало у очи.На многим се виде рекламе за мењачнице.Зар у то доба пре рата наш динар није био конвертибилан?Како се тада курс рачунао?
Ако си мислио на курс динара према страним валутама, нашао сам само за рајхсмарку и амерички долар, а оба су из 1939. године.
Једна рајхсмарка вредела је 14,5 динара, а један долар 55,14 динара.
Хвала Изи,само нема евра...Колико би то било у односу на садашње време?
Da li se stan prof. Ignjatovskog nalazio na kraju hodnika (levo), prizemlja Interne B klinike, tamo gde je danas, pored još nekoliko prostorija i kabinet/ordinacija profesorke Zamaklar? (Samo da me ONI ne sačekaju tamo iza ćoška).
О Другој гимназиоји... Опростите што цитирам себе, чисто да подсетим:
А госпођа сигурно зна шта говори (данас је универзитетски професор средњовековне архитектуре).
Да је неко глупо хтео да сруши већи, недирнути део гимназије ради проширења пропагандног гласила мислим да нема сумње... Погледајте колика је зграда срушена у једној сиромашној земљи:
Hvala na objašnjenju, svašta se propusti kada se ne prati redovno.
Две ствари ми праве проблем кад треба погодити исти угао, прво немогуће је запамтити тачан изглед сваке фотографије, ја идем по граду и сликам а после тога тражим одговарајући пар фотографија. Оно што ми прави много већи проблем је дрвеће, Рецимо слике модернистичког кварта у Земуну је готово не могуће урадити из истог угла као онда кад су зграде направљене, јер онда су око зграда постојале само саднице, сад су то секвоје :) . Зато се често деси да слика буде из другог угла, јер се трудим да се зграда коју сликам што боље види. Кад дође јесен и зима неке локације ћу поново сликати без лишћа, па ће резултати можда бити бољи, негде су се и зграде промениле, срушене, дозидане и сл. У сваком случају ово је почетак, тек имам да Вам досадим....
Прва ствар, сликај оно што те инересује из ширег угла са више снимака са истог места у највећој резолуцији твог фото апарата па после код куће сецкај да подесиш најприближнијем изгледу старе слике а друго ...
Ја већ годинама у Београду сликам у позну јесен или зиму или у рано пролеће....Нема лишћа а зимска светлост чини да су слике много оштрије него лети, јасније су...
Лети сликам детаље. Земун још и некако али је Београд толико пун силног урбаног ''смећа'' да да би иоле успео да извучем жељени пристојан изглед неког градског мотива редовно ми је потребно бар три сата дораде на фото шопу....
Пример...Иванковачка улица број 8 ... Близу Рузвелтове... Бандера по сред седе ове некад лепе куће у стилу сецесије...
А госпођа сигурно зна шта говори (данас је универзитетски професор средњовековне архитектуре).
Да је неко глупо хтео да сруши већи, недирнути део гимназије ради проширења пропагандног гласила мислим да нема сумње...
Нема овде ништа спорно, али још увек недостаје слика стања зграде из 1947. до 1960.
Зграда је примерак руског ампира, царског стила са почетка XIX века у Београду. Саграђена је прилозима краља Александра,
цркве, министарстава, соколских организација и прилозима великог броја руских емиграната. Марина Ђурђевић у Годишњаку LI наводи
да је "овим подухватом испуњен завет Николе Пашића везан за спомеик цару Николају II".
Веома давно, Француз је имање Руског посланства између Краља Милана и Краљице Наталије
веома лепо испарцелисао.
Исто имање с контра старне после подизања Руског дома.
Пројекат Дома руске културе на месту објекта који је такође служио руској заједници.
Изградња траје од 1931. до 1933. године.
Фотографија из 1933. године при завршетку радова.
После изградње то је већ зграда Руског Дома Императора Николаја II.
Пар година касније на самој згради пише ДОМ ЦАРА НИКОЛАЈА II.
Зграда Руског дома имала је и библиотеку пресељену из зграде Српске краљевске академије наука. Библиотека
је имала фонд од 60000 књига и била је друга по величини руске емиграције, иза библиотеке Тургењева у Паризу.
После уласка трупа Црвене армије 1944. године, библиотека је уништена, а зграда је добила назив Дом совјетске
културе. 1947. године извршене су мање преправке по пројекту Григорија Самојлова.
Више, много више, о овој теми пише Милан Просен у Наслеђу IX. Фотографије изградње дома су из Заоставштине
архитекте Милана Секулића, који је руководио радовима током изградње.
Да само додам једну ситницу: то имање је руско посланство купило крајем 19. века од Ђорђа Симића, углађеног дипломате из породице опасних Стојана и Алексе Симића...
Ја сам рад. И драго ми је што су младићи и девојке преузели на себе организацију да се они у најбољим годинама више не муче...
Ја сам рад. И драго ми је што су младићи и девојке преузели на себе организацију да се они у најбољим годинама више не муче...
И ја сам гладан...
Ако си мислио на курс динара према страним валутама, нашао сам само за рајхсмарку и амерички долар, а оба су из 1939. године.
Једна рајхсмарка вредела је 14,5 динара, а један долар 55,14 динара.
Хвала Изи,само нема евра...Колико би то било у односу на садашње време?
Da li se stan prof. Ignjatovskog nalazio na kraju hodnika (levo), prizemlja Interne B klinike, tamo gde je danas, pored još nekoliko prostorija i kabinet/ordinacija profesorke Zamaklar?
(Samo da me ONI ne sačekaju tamo iza ćoška).