... samo za amatere, ovo je Agrarna banka na uglu Vlajkovićeve, viđali smo je već u izgradnji, ali ovo je apsolutna novina ... dobro, neki skloniji kafanama, krstili bi ovu fotku kao - Topola 8) ...
... moj apsolutni favorit u nizu ovih fantastičnih fotki ... sa Agrarne :glasses: ...
а на мом апсолутном фавориту- Панђелиној кући--шта је то на крову? Види се ТО и на неким другим снимцима. А у Путниковом ТЕФТЕРУ, има ли шта о овој реклами "СИМ.." на последњој згради данас према Скупштини града, Трг НП?
Meni „solarne ploče” liče na luftere od dekapiranog lima, ovaj desni je izgleda podugnut, mada rominja kiša. A možda je u pitanju i atelje, pa bi onda u pitanju bilo staklo, ilii armirano staklo... A reklama, mogu samo da slutim, da je SIMIĆ.
Sve su nagađalice. Ima ovde stručnjaka...
Децембра 1937. године отворена је Индустријска радња за прозводњу аутомобилских допунских делова
и оправку путничких и теретних аутомобила. Власник: Експортна заједница немачких аутомобилских
фабрика у Берлину. Налазила се одмах до Вапине фабрике у Булевару војводе Мишића.
Увеличани детаљ са панорамe...
Неизоставни прилог из колекције Јовичић...
И џокер....
Да подсетим да је ммилован више пута писао о овој локацији. Цитати хронолошким редом:
mmilovan је написао/ла:
Kada su industrijski i objekti slične namene u pitanju, posebno mi je žao kada je početkom ovog veka izgrađena zgrada Eurosalona na sajmu, na mestu bivšeg servisa Autošumadija koji je, istini za volju, stradao u požaru devedesetih ali mogao je biti obnovljen. Na sreću, susedni objekat, Vapina fabrika hartije je u odličnom stanju i dan danas ali njihova zajednička ''susetka'', Stari mlin je u katastrofalnom!
Autošumadija je izgrađen pred rat (u vidu vrlo interesantne savremene arhitekture) kao radionica u kojoj su trebali da se sklapaju Mercedesovi kamioni i (neprovereno) neki od automobila, ali se to nikada nije desilo. Ne znam šta je bila u toku okupacije.
Tokom rata, najverovatnije u savezničkom bombardovanju, zgrada je strašno teško stradala i tako porušena dočekala kraj rata.
Posle rata je obnovljena, ali znatno skromnije.
Nisam uspeo da saznam ko je radio projekat originalnog objekta.
Ostale podatke sam video na izložbi Brace Petkovića o počecima i razvoju automobilizma u Beogradu.
..............
Drugo pitanje odnosi se na konkretnu adresu: gde se pre rata i u toku okupacije nalazila adresa Bulevar Vojvode Mišića 12? Da li je to bila fabrika "Milan Vapa" ili nešto pored nje?
Ovo pokušavam da identifikujem, jer se na pomenutoj adresi nalazila fabrika gramofonskih ploča "Balkan" ali bilo koji dalji pokušaj da istražim nešto na tom planu nije rezultovao uspehom.
..................
Ja pokušavam da tragam za prvom fabrikom gramofonskih ploča "Balkan" koja je moguće bila u zgradi koja je stradala ovom ili sličnom prilikom a nalazila se na mestu današnjeg Eurosalona ili kako se već zove ona nova hala pored Vapine fabrike hartije.
Da je bivša zgrada nemačke radionice (u kojoj je, baš, na nesreću, po adresi bila i fabrika ploča) bila teško oštećena ovim borbama ili sličnim dejstvima jednom sam video pregledajući svojevremeno ostavištinu arhitekte Prljevića u Muzeju Primenjene umetnosti. Naime, u jednoj studiozno sređivanoj sveščici bile su prikazivane fotografije stanja pojedinih zgrada nastalih neposredno posle oslobođenja i istih tih zgrada renoviranih par godina kasnije.
Na jednom mestu, video sam da je ova zgrada poprilično stradala i da je obnovljena od strane preduzeća "Komgrap" u oblike u kome je i dočekala rušenje pre nekolicinu godina. Posle rata, obnovljena zgrada se razlikovala od njenog originalnog izgleda.
I sam BIGZ zapaljen je. Neko je objavio fotografiju na kojoj su pokazani prozori iz Bulevara Vojvode Mišića, svi polupani i sa izgorelim okvirima.
Očigledno su se ovde vodile zaista teške borbe.
......................................
Постоји омот са наведеним текстом "фабрика грамофонских плоча" и овом адресом - Булевар Војводе Мишића 12. Веома ретке плоче, од којих не знам ни један наслов. Постоји истоимена бугарска фирма "Балканъ" која је касније прерасла у њихов Балкантон и која је имала идентично графичко решење логоа (орао са планинама иза). Изгледа да је главни извор била немачка фирма "Кристал" и да су (бугарски) снимци рађени у немачким тј. берлинским студијима. Бугарски репертоар углавном су сачињавале танго нумере: http://www.youtube.com/watch?v=FcA6iEXKzps
Испод клипа, један човек написао је:
So ganz hab' ich's auch noch nicht raus bei Kristall & Co. - aber ich staune immer wieder, in wie vielen Ländern diese Matrizen auftauchen. K (für Kristall) steht wohl immer für Berliner Aufnahmen - danach kommt ein Kürzel für das Land der Veröffentlichung: Bu für Bulgarien, DK für Dänemark, Fi für Finnland, Ho für Holland usw. Die deutschen haben allerdings ein C für "Crystalate" und kein D. Die Serie beginnt bei K-C 25000, allerdings fehlt bei deutschen Mastern manchmal das C.
Занимљиво би било уколико би се пронашли српски тангои и сличан материјал који нам сада ионако недостаје.
Даље много не знам.
Помишљах да је фабрика можда могла бити смештена у овој згради због могућих електролитичких (никлерских) погона који су могли бити искоришћени и у сврхе израде матрице плоча, али то је засада само пуко нагађање.
Да додам пар мрвица пико диманзија.
Цитат:
Kristall Schallplatten
A Berlin firm founded in 1929 by Andreas Biele as a subsidiary of the Crystalate Gramophone Record Manufacturing Co. of London. It contracted with the American Record Corp. to issue matrices of various ARC labels, and issued also Vox records and Kristall records. Carl Lindström—then a part of EMI, Ltd.—took over the firm in 1938, and continued to use the Kristall label until 1945.
Постоји и форум, Shellack Collectors' Forum, где се можда крију неки одговори, али чланство није слободно.
На овој локацији је данас Home Center, у валсништву Fishman групе са седиштем у Израелу.
Dakle, zaista prijatno iznenađenje. Hvala našem drugu Bulviti za ovakve darove.
Osećam se kao malo dete u prodavnici igračaka.
Jesu li nekome poznati ovi ornamenti?
Ova nadsrešnica mi liči na ovu ispred pošte?
Definitivno je gradilište ispred pošte jer iznad nastrešnice proviruje krov Kosovske 51 čiju je sliku postovao Buk pre nekoliko strana kada smo videli Takovsku pod kaldrmom:
... samo za amatere, ovo je Agrarna banka na uglu Vlajkovićeve, viđali smo je već u izgradnji, ali ovo je apsolutna novina ... dobro, neki skloniji kafanama, krstili bi ovu fotku kao - Topola 8) ...
... moj apsolutni favorit u nizu ovih fantastičnih fotki ... sa Agrarne :glasses: ...
а на мом апсолутном фавориту- Панђелиној кући--шта је то на крову? Види се ТО и на неким другим снимцима. А у Путниковом ТЕФТЕРУ, има ли шта о овој реклами "СИМ.." на последњој згради данас према Скупштини града, Трг НП?
Meni „solarne ploče” liče na luftere od dekapiranog lima, ovaj desni je izgleda podugnut, mada rominja kiša. A možda je u pitanju i atelje, pa bi onda u pitanju bilo staklo, ilii armirano staklo... A reklama, mogu samo da slutim, da je SIMIĆ.
Sve su nagađalice. Ima ovde stručnjaka...
и оправку путничких и теретних аутомобила. Власник: Експортна заједница немачких аутомобилских
фабрика у Берлину. Налазила се одмах до Вапине фабрике у Булевару војводе Мишића.
Увеличани детаљ са панорамe...
Неизоставни прилог из колекције Јовичић...
И џокер....
Да подсетим да је ммилован више пута писао о овој локацији. Цитати хронолошким редом:
Autošumadija je izgrađen pred rat (u vidu vrlo interesantne savremene arhitekture) kao radionica u kojoj su trebali da se sklapaju Mercedesovi kamioni i (neprovereno) neki od automobila, ali se to nikada nije desilo. Ne znam šta je bila u toku okupacije.
Tokom rata, najverovatnije u savezničkom bombardovanju, zgrada je strašno teško stradala i tako porušena dočekala kraj rata.
Posle rata je obnovljena, ali znatno skromnije.
Nisam uspeo da saznam ko je radio projekat originalnog objekta.
Ostale podatke sam video na izložbi Brace Petkovića o počecima i razvoju automobilizma u Beogradu.
..............
Drugo pitanje odnosi se na konkretnu adresu: gde se pre rata i u toku okupacije nalazila adresa Bulevar Vojvode Mišića 12? Da li je to bila fabrika "Milan Vapa" ili nešto pored nje?
Ovo pokušavam da identifikujem, jer se na pomenutoj adresi nalazila fabrika gramofonskih ploča "Balkan" ali bilo koji dalji pokušaj da istražim nešto na tom planu nije rezultovao uspehom.
..................
Ja pokušavam da tragam za prvom fabrikom gramofonskih ploča "Balkan" koja je moguće bila u zgradi koja je stradala ovom ili sličnom prilikom a nalazila se na mestu današnjeg Eurosalona ili kako se već zove ona nova hala pored Vapine fabrike hartije.
Da je bivša zgrada nemačke radionice (u kojoj je, baš, na nesreću, po adresi bila i fabrika ploča) bila teško oštećena ovim borbama ili sličnim dejstvima jednom sam video pregledajući svojevremeno ostavištinu arhitekte Prljevića u Muzeju Primenjene umetnosti. Naime, u jednoj studiozno sređivanoj sveščici bile su prikazivane fotografije stanja pojedinih zgrada nastalih neposredno posle oslobođenja i istih tih zgrada renoviranih par godina kasnije.
Na jednom mestu, video sam da je ova zgrada poprilično stradala i da je obnovljena od strane preduzeća "Komgrap" u oblike u kome je i dočekala rušenje pre nekolicinu godina. Posle rata, obnovljena zgrada se razlikovala od njenog originalnog izgleda.
I sam BIGZ zapaljen je. Neko je objavio fotografiju na kojoj su pokazani prozori iz Bulevara Vojvode Mišića, svi polupani i sa izgorelim okvirima.
Očigledno su se ovde vodile zaista teške borbe.
......................................
Постоји омот са наведеним текстом "фабрика грамофонских плоча" и овом адресом - Булевар Војводе Мишића 12. Веома ретке плоче, од којих не знам ни један наслов. Постоји истоимена бугарска фирма "Балканъ" која је касније прерасла у њихов Балкантон и која је имала идентично графичко решење логоа (орао са планинама иза). Изгледа да је главни извор била немачка фирма "Кристал" и да су (бугарски) снимци рађени у немачким тј. берлинским студијима. Бугарски репертоар углавном су сачињавале танго нумере:
http://www.youtube.com/watch?v=FcA6iEXKzps
Испод клипа, један човек написао је:
So ganz hab' ich's auch noch nicht raus bei Kristall & Co. - aber ich staune immer wieder, in wie vielen Ländern diese Matrizen auftauchen. K (für Kristall) steht wohl immer für Berliner Aufnahmen - danach kommt ein Kürzel für das Land der Veröffentlichung: Bu für Bulgarien, DK für Dänemark, Fi für Finnland, Ho für Holland usw. Die deutschen haben allerdings ein C für "Crystalate" und kein D. Die Serie beginnt bei K-C 25000, allerdings fehlt bei deutschen Mastern manchmal das C.
Занимљиво би било уколико би се пронашли српски тангои и сличан материјал који нам сада ионако недостаје.
Даље много не знам.
Помишљах да је фабрика можда могла бити смештена у овој згради због могућих електролитичких (никлерских) погона који су могли бити искоришћени и у сврхе израде матрице плоча, али то је засада само пуко нагађање.
Да додам пар мрвица пико диманзија.
A Berlin firm founded in 1929 by Andreas Biele as a subsidiary of the Crystalate Gramophone Record Manufacturing Co. of London. It contracted with the American Record Corp. to issue matrices of various ARC labels, and issued also Vox records and Kristall records. Carl Lindström—then a part of EMI, Ltd.—took over the firm in 1938, and continued to use the Kristall label until 1945.
Постоји и форум, Shellack Collectors' Forum, где се можда крију неки одговори, али чланство није слободно.
На овој локацији је данас Home Center, у валсништву Fishman групе са седиштем у Израелу.
... moj apsolutni favorit u nizu ovih fantastičnih fotki ... sa Agrarne :glasses: ...
А у Путниковом ТЕФТЕРУ, има ли шта о овој реклами "СИМ.." на последњој згради данас према Скупштини града, Трг НП?
Реклама је Сименсова, јер је ту било његовово седиште.
Na donjoj slici su (s leva na desno): prof. Bogić Knežević, akademik Leopold Escande, prof. Milan Verčon, dr Kosta Đonin i dr Geza Bata
Osećam se kao malo dete u prodavnici igračaka.
Jesu li nekome poznati ovi ornamenti?
Ova nadsrešnica mi liči na ovu ispred pošte?
Definitivno je gradilište ispred pošte jer iznad nastrešnice proviruje krov Kosovske 51 čiju je sliku postovao Buk pre nekoliko strana kada smo videli Takovsku pod kaldrmom:
koje je ovo razdoblje? nema tunela, niti centralne kupole na narodnom muzeju, a parking se vec rasirio po marksu i engelsu...
koje je ovo razdoblje? nema tunela, niti centralne kupole na narodnom muzeju, a parking se vec rasirio po marksu i engelsu...
Отприлике 1965-1969, пошто су ту већ Дом омладине и Комора, а још нема радова на тунелу:
Музички инструменти + играчке у радњи "Код трубе"...