На више места нашао сам податак да је први наш Аероклуб основан 22. октобра 1921. године у кафани "Код Белог Орла". Међутим, нешто ми је сумњив назив кафане - пре бих рекао да се она звала просто "Бели Орао", а осећам да се одговор крије у Путниковим тефтерма...
Поздрав расхлађен хладним белим винцетом...
.... ako me sećanje ne vara, kafana Beli orao se nalazila u Kralja Milana, blizu naše najčuvenije enigmatulje ... moje ćitabe su još uvek zatrpane u nekom bunkeru , ali doći će i zima, a ondak - držte se ! 8) ...
На више места нашао сам податак да је први наш Аероклуб основан 22. октобра 1921. године у кафани "Код Белог Орла". Међутим, нешто ми је сумњив назив кафане - пре бих рекао да се она звала просто "Бели Орао", а осећам да се одговор крије у Путниковим тефтерма...
Поздрав расхлађен хладним белим винцетом...
.... ako me sećanje ne vara, kafana Beli orao se nalazila u Kralja Milana, blizu naše najčuvenije enigmatulje ... moje ćitabe su još uvek zatrpane u nekom bunkeru , ali doći će i zima, a ondak - držte se ! 8) ...
У шематизму из 1897. пише "Бели орао", кафеџија Мијајло Николић. Ту су називе кафана кратили како им је одговарало, тако да и даље нисам сигуран за име. А рекао бих да није ни битно, док служе охлађено бело...
На више места нашао сам податак да је први наш Аероклуб основан 22. октобра 1921. године у кафани "Код Белог Орла". Међутим, нешто ми је сумњив назив кафане - пре бих рекао да се она звала просто "Бели Орао", а осећам да се одговор крије у Путниковим тефтерма...
Поздрав расхлађен хладним белим винцетом...
Пре Великог рата постојала је кафана Бели орао
у Врачарском кварту. Налазим је 1897, 1900. и 1903. године. Тачну адресу не знамо.
Не увек поуздани Голубовић помиње њену локацију на углу Краља Милана и Краља Милутина, али и на Чубури.
У Адресару из 1912. не налазим кафану, али видим у Краља Милана 114 Воју Вранића. Тај Воја је касније, 1930. и 1933, водио кафану Бели орао код Каленићеве пијаце, па би могли да закључимо да је и 1912. имао кафану са истим именом у Краља Милана. Ово се потврђује једним слиском кафана из 1919, у коме стоји Бели орао, Краља Милана.
Као што рекох, Бели орао (кафеџија В. Вранић) налазио се 1930. и касније године у Престолонаследника Петра бр. 11, што је данас Максима Горког. Пошто је улица полазила од кафане Каленић, то је Бели орао био пет кућа даље, а вероватно преко пута саме пијаце.
Другим речима, Бели орао је прво био лоциран у Краља Милана (угао где је данас ЈПД), да би се потом (1920-тих) преселио на Каленићеву пијацу.
Кућа на углу Кнегиње Љубице и Борислава Б(ј)ерута, после Јевремове
(иста она башта у којој смо, пре неколико страна, видели Гаврила како пипка зеленило у позадини; кад сам оно чула да он...)
Ово је изванредна фотографија. Наводи на детаљно испитивање, пошто омогућава уочавање разних социјалних феномена...
На пример, у разреду нема девојчица. Дечаци носе оделца, капутиће и сакое, што значи да нема сељачке гардеробе, али ни џемпера и сличних савремених одевних предмета. Мањина има шешире, додуше повеликих бројева, што вероватно начи да су их
за ову прилику
позајмили од очева... Понеки носе кравате или сличне машне... Већина се шиша до главе, али известан број има неговаре фризуре са раздељком...
Могло би се закључити да се ради о варошкој школи, пошто је састав ђака варошки: има деце из "бољих кућа", тј. вишег чиновништва, али је већина из редова обичног варошког становништва (нижи чиновници, трговци, занатлије...).
На више места нашао сам податак да је први наш Аероклуб основан 22. октобра 1921. године у кафани "Код Белог Орла". Међутим, нешто ми је сумњив назив кафане - пре бих рекао да се она звала просто "Бели Орао", а осећам да се одговор крије у Путниковим тефтерма...
Поздрав расхлађен хладним белим винцетом...
.... ako me sećanje ne vara, kafana Beli orao se nalazila u Kralja Milana, blizu naše najčuvenije enigmatulje ... moje ćitabe su još uvek zatrpane u nekom bunkeru , ali doći će i zima, a ondak - držte se ! 8) ...
На више места нашао сам податак да је први наш Аероклуб основан 22. октобра 1921. године у кафани "Код Белог Орла". Међутим, нешто ми је сумњив назив кафане - пре бих рекао да се она звала просто "Бели Орао", а осећам да се одговор крије у Путниковим тефтерма...
Поздрав расхлађен хладним белим винцетом...
.... ako me sećanje ne vara, kafana Beli orao se nalazila u Kralja Milana, blizu naše najčuvenije enigmatulje ... moje ćitabe su još uvek zatrpane u nekom bunkeru , ali doći će i zima, a ondak - držte se ! 8) ...
У шематизму из 1897. пише "Бели орао", кафеџија Мијајло Николић. Ту су називе кафана кратили како им је одговарало, тако да и даље нисам сигуран за име. А рекао бих да није ни битно, док служе охлађено бело...
Конкуренција - Три сељака & Рудничанин:
На више места нашао сам податак да је први наш Аероклуб основан 22. октобра 1921. године у кафани "Код Белог Орла". Међутим, нешто ми је сумњив назив кафане - пре бих рекао да се она звала просто "Бели Орао", а осећам да се одговор крије у Путниковим тефтерма...
Поздрав расхлађен хладним белим винцетом...
Пре Великог рата постојала је кафана Бели орао у Врачарском кварту. Налазим је 1897, 1900. и 1903. године. Тачну адресу не знамо.
Не увек поуздани Голубовић помиње њену локацију на углу Краља Милана и Краља Милутина, али и на Чубури.
У Адресару из 1912. не налазим кафану, али видим у Краља Милана 114 Воју Вранића. Тај Воја је касније, 1930. и 1933, водио кафану Бели орао код Каленићеве пијаце, па би могли да закључимо да је и 1912. имао кафану са истим именом у Краља Милана. Ово се потврђује једним слиском кафана из 1919, у коме стоји Бели орао, Краља Милана.
Као што рекох, Бели орао (кафеџија В. Вранић) налазио се 1930. и касније године у Престолонаследника Петра бр. 11, што је данас Максима Горког. Пошто је улица полазила од кафане Каленић, то је Бели орао био пет кућа даље, а вероватно преко пута саме пијаце.
Другим речима, Бели орао је прво био лоциран у Краља Милана (угао где је данас ЈПД), да би се потом (1920-тих) преселио на Каленићеву пијацу.
(иста она башта у којој смо, пре неколико страна, видели Гаврила како пипка зеленило у позадини; кад сам оно чула да он...)
На пример, у разреду нема девојчица. Дечаци носе оделца, капутиће и сакое, што значи да нема сељачке гардеробе, али ни џемпера и сличних савремених одевних предмета. Мањина има шешире, додуше повеликих бројева, што вероватно начи да су их за ову прилику позајмили од очева... Понеки носе кравате или сличне машне... Већина се шиша до главе, али известан број има неговаре фризуре са раздељком...
Могло би се закључити да се ради о варошкој школи, пошто је састав ђака варошки: има деце из "бољих кућа", тј. вишег чиновништва, али је већина из редова обичног варошког становништва (нижи чиновници, трговци, занатлије...).