Oko Avale se razvila žučna rasprava i čitava potraga za prvom planinarskom kućom u Srbiji ali je nismo našli!
EVOOOOO JEEEEE!
Одлична фотографија планинарског дома, односно, киоска на Авали који је послужио као узор за касније трафике (киоске) по Београду.
Сама реч киоск је турцизам (сад, да ли турски, да ли персијски, не знам) и означава летњиковац или кућу за одмор са лепим погледом.
СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1876.
Енглеска болничка кола
Громанова фотографија
Цртеж из Illustrated London News
Енглески брод - болница
Громанова фотографија
Цртеж из Illustrated London News
Краљ Милан потписује мировни уговор са Бугарском, у Нишу, 1886.
Хм...
Овај Путник је неки мутан тип...
Погледам једном - фин, углађен човек, домаћин!
Погледам други пут - Број Један, вођа пропалих лопужа!
Ту, богами, нешто не штима... ту је нешто сумњиво, криза идентитета? :( Или је у питању двострука личност, или акутни напад шизофреније? :)
Ово говорим зато што сам чуо опречне приче: о томе како су партизани спалили све живо и неживо што су закаснили (притом да је Оскар Данон закаснио двадесет минута да спречи ту паљевину), преко прича да су све запалили љотићевци (!), уз сведочења да се током тих дана у Радио улазило без проблема и узимала фонотека, па до сећања да је све остало сачувано, а побацано касније и распродавано...
Очигледно је то читав један калеидоскоп свега и свачега и тешко је да се може саставити иоле сувисла прича, шта се заправо десило са архивом, уређајима и фонотеком ратног Радио Београда (руку на срце, још мање се "зна" о предратном Радију).
Да су хорде партизана и љотићеваца палиле просторије бившег Soldatensender Belgrad, сигурно би на првом месту изгорела фонотека. У то време све грамофонске плоче биле су од шелака, а то би био врло лак плен ватре. Да фонотека није изгорела, сведочио је врло велик број сачуваних грамофонских плоча. Шта и колико од тога је Радио Београд користио, то је друго питање. Наиме, одмах су притекли у помоћ Американци са својим великим плочама (пречник 40 цм, 33⅓ о/мин). Како су ове плоче за време рата масовно произвођене за потребе америчке војске и пропаганде, снимане су са врхунским извођачима. Касније, кад су уведене „микро“-плоче, Унеско је напунио фонотеке југословенских радио-станица овом врстом плоча. Истовремено су Американци инвестирали у изградњу и модернизацију радио-станица, посебно у источном делу земље (Београд, Нови Сад, Скопље). Обавеза тих станица била је да шаље емисије за националне мањине (које су слушали Мађари, Румуни, Бугари и Арбанаси иза граница).
Из недостатка простора Радио Београд је морао да раскрчи са старом, затеченом фонотеком. Те плоче су преко ноћи напуниле регале београдских комисиона. Нешто од тога сам купио и ја. Интересантно је да су се на неким плочама још увек налазиле налепнице, на којима је писало да је Министарство пропаганде Трећег Рајха дозволило јавно емитовање.
Немам података о томе кад је Радио Београд после рата почео са радом. Сви надлежни су знали колико јако је то средство пропаганде и на почетак рада се није дуго чекало. А онда се заорио глас Душана Вучковића, дотадашњег попа и вероучитеља (јао, његове шамаре памтим):
Партизан сам, тим се дичим,
То не може бити свак’.
Само борац за слободу
Може бити див, јунак.
Но, ово није било прво што се чуло. За почетак је неко положио на грамофон плочу „Боже правде“. Тај неко је сместа отишао под лед и о том неком се ни данас не зна скоро ништа.
Ако је ово заокружено
једнако овом заокруженом,
а изгледа ми да јесте (све се слаже, уључујући и декорацију око прозора), онда се ради о Риге од Фере.[/quote]
Јесте, о да. Јесте! Изванредно!!!
Стависмо тачку и на ову енигму!
Ovo će možda interesovati Mzupanca... Na sledećem sajtu/forumu se može naći dosta informacija o nekadašnjim beogradskim tramvajima :arrow:
gspbeograd.iz.rs/forum/viewtopic.php
Potrebno besplatno registrovanje.
Iako piše na slici 1929. godina, koliko je meni poznato (što ne znači da sam upravu) 1927. godine je izvršena rekonstrukcija.