U Muzeju nauke i tehnike u delu o arhitekturi imaju nekoliko zanimljivih eksponata od kojih sam ja slikao dva koja su mi bila najzanimljivija. Prva slika je sa starog stola iz nečijeg ateljea. Nisam siguran šta je ovo na njoj.
На слици је цртеж Бранислава Којића из 1929. год., неизведена вила на Топчидеру.
У вези Којића, ево шта ММилован каже:
Цитат:
Сам Којић је поседовао обимну фотодокументацију о свом делу, па упућујем на Музеј архитектуре чији данашњи кустос, Снежана Тошева је и писала монографију о овом архитекти, па би можда могла да поседује предратне фотографије.
Снежана Тошева је аутор ове књиге о Којићу (Грађевинска књига, 1998):
Музеј науке и технике је 2001. године организовао изложбу о Којићу, па је издат и каталог:
Ovo što vidimo je privremeni smeštaj za izbeglice iz Rumunije-Nemce koji su u tranzitu za raseljavanje u Poljsku.
Posle potpisivanja pakta o nenapadanju između Rusije i Nemačke,deo Rumunije -Besarabiju uzorpiraju Rusi.
U Besarabiji je živelo oko 100.000 Nemaca i oni 1940 napuštaju okupiranu teritoriju...
Za samo tri nedelje ubrzanog rada na tek nasutoj peščari,podignut je mali grad od drvenih baraka prekrivenuh šatorima.
Ovde je bio kapacitet smeštaja za oko 12.000 izbeglica.
Ovo što vidimo je privremeni smeštaj za izbeglice iz Rumunije-Nemce koji su u tranzitu za raseljavanje u Poljsku.
Posle potpisivanja pakta o nenapadanju između Rusije i Nemačke,deo Rumunije -Besarabiju uzorpiraju Rusi.
U Besarabiji je živelo oko 100.000 Nemaca i oni 1940 napuštaju okupiranu teritoriju...
Za samo tri nedelje ubrzanog rada na tek nasutoj peščari,podignut je mali grad od drvenih baraka prekrivenuh šatorima.
Ovde je bio kapacitet smeštaja za oko 12.000 izbeglica.
Одлична слика! Сада се све види.
Логор није ликвидиран 1940, него га је затекао април 1941:
Иста локација, исти правац шатора... нисам их баш бројао...
Али, 1944. године шатори су сасвим другачије оријентисани:
Ко је у њима становао за време рата? Изгледа да је насипање настављено, макар у делу лево од старог пута за Земун, иза сајмишта.
На слици је цртеж Бранислава Којића из 1929. год., неизведена вила на Топчидеру.
У вези Којића, ево шта ММилован каже:
Снежана Тошева је аутор ове књиге о Којићу (Грађевинска књига, 1998):
Музеј науке и технике је 2001. године организовао изложбу о Којићу, па је издат и каталог:
Posle potpisivanja pakta o nenapadanju između Rusije i Nemačke,deo Rumunije -Besarabiju uzorpiraju Rusi.
U Besarabiji je živelo oko 100.000 Nemaca i oni 1940 napuštaju okupiranu teritoriju...
Za samo tri nedelje ubrzanog rada na tek nasutoj peščari,podignut je mali grad od drvenih baraka prekrivenuh šatorima.
Ovde je bio kapacitet smeštaja za oko 12.000 izbeglica.
Posle potpisivanja pakta o nenapadanju između Rusije i Nemačke,deo Rumunije -Besarabiju uzorpiraju Rusi.
U Besarabiji je živelo oko 100.000 Nemaca i oni 1940 napuštaju okupiranu teritoriju...
Za samo tri nedelje ubrzanog rada na tek nasutoj peščari,podignut je mali grad od drvenih baraka prekrivenuh šatorima.
Ovde je bio kapacitet smeštaja za oko 12.000 izbeglica.
Одлична слика! Сада се све види.
Логор није ликвидиран 1940, него га је затекао април 1941:
Иста локација, исти правац шатора... нисам их баш бројао...
Али, 1944. године шатори су сасвим другачије оријентисани:
Ко је у њима становао за време рата? Изгледа да је насипање настављено, макар у делу лево од старог пута за Земун, иза сајмишта.
Скадарска, Јеремија