Изграђена 1934. Архитекта Миливоје Тричковић. Следећи пасус, као и трећа слика преузети са сајта школе:
Давне 1923. године, Влада Илић, власник штофаре на Кaрабурми, отворио је школу у кругу фабрике на иницијативу радника и угледних људи,
а по одобрењу Министарства просвете Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца, као истурено одељење Основне школе Вишњичке. На печату
школе од 1929. године налази се име Основна школа „Штофара Илић“, али на захтев радника штофаре , од 1931. године школа је добила име
великог српског научника и географа, доктора Јована Цвијића. Године 1934. измештена је из круга фабрике на земљиште које су донирали
индустријалци браћа Ивковић, у модерно здање у мирном делу Старе Карабурме где се и сада налази.
ту је мимоилазница, ту је рекламни стуб (литфас, како нас је подучио господин Дундо), ту је дрвеће... Ипак би било лепо да се пронађе још неки детаљ на зградама да потврди локацију... иначе, изгледа да фотограф оне слике стоји на другој страни улице, а преко пута литфаса, па би се виделе ове три једноспратне зграде у средини...
Da nije ovih lipa našla bi se potvrda po nekoj od fasada ili prodavnica, mada mislim da su i ove šine i „litfas” sa brojnim radnjicama dovoljni.
Ипак ми смета што нигде не препознајем детаље ових прозора:
На пример, смакнутост ова два крајња прозора не постоји на оној "мојој" фотографији.
Ko voli, može da forenziše do 101 i nazad, ali što se mene tiče ovo je sve već rešeno tri strane unazad.
Ко воли може да закључује на основу првих индиција, али ја некако више волим поуздано закључивање. На пример, и у 29. новембра било је мимоилазница, а полази од Трга Републике.
Varos kapija,upravo ta slika!!!!!!!!!!hvalaaaaaaaaaaa! znate li nesto o ovoj zgradi? na slici iz 1944 ,sa unistenim ruskim tenkom,ta zgrada mi deluje okrnjeno,mozda je bomba pogodila??? ako ima jos neka slika sarajevske ,a,da nije ono sto je vec ovde postavljeno, bicu zahvalan!!! :)
Изграђена 1934. Архитекта Миливоје Тричковић. Следећи пасус, као и трећа слика преузети са сајта школе:
Давне 1923. године, Влада Илић, власник штофаре на Кaрабурми, отворио је школу у кругу фабрике на иницијативу радника и угледних људи,
а по одобрењу Министарства просвете Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца, као истурено одељење Основне школе Вишњичке. На печату
школе од 1929. године налази се име Основна школа „Штофара Илић“, али на захтев радника штофаре , од 1931. године школа је добила име
великог српског научника и географа, доктора Јована Цвијића. Године 1934. измештена је из круга фабрике на земљиште које су донирали
индустријалци браћа Ивковић, у модерно здање у мирном делу Старе Карабурме где се и сада налази.
А давних 1960-их није било жице и капије према домаровом стану, испред дуже стране фасаде било по 2 или 3 јаблана у два реда, а игралиште је било издигнуто једно пола метра и није се простирало ни до краја оног зида лево. Није било жичане ограде према остатку дворишта, није било ни кошева, само "терен" за рукомет и мали фудбал и то са једним голом који је био према улици (на слици десно), док је гол на супротној страни био исцртан на потпорном зиду. Наравно, и улаз у школску зграду је био нешто другачији. Зашто данас готово сви ђачки улази у школе изгледају као да су затворски? Некада су били готово цели од стакла са много више светлости.
Интересантне су разлике на згради током градње и данас. Осим дозидане спортске сале десно, ту је и дозидани спратни део изнад данашњег улаза, некадашњи улаз је преправљен у свлачионице (бар тако је било средином 1960-их) а и дуж левог крила распоред прозора је био другачији и са два улаза!. Да ли су ово преправке непосредно после рата или у време градње дворане за физичко, ко то сада може да зна. Не верујем ни да у школи знају нешто о томе.
Давне 1923. године, Влада Илић, власник штофаре на Кaрабурми, отворио је школу у кругу фабрике на иницијативу радника и угледних људи,
а по одобрењу Министарства просвете Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца, као истурено одељење Основне школе Вишњичке. На печату
школе од 1929. године налази се име Основна школа „Штофара Илић“, али на захтев радника штофаре , од 1931. године школа је добила име
великог српског научника и географа, доктора Јована Цвијића. Године 1934. измештена је из круга фабрике на земљиште које су донирали
индустријалци браћа Ивковић, у модерно здање у мирном делу Старе Карабурме где се и сада налази.
ту је мимоилазница, ту је рекламни стуб (литфас, како нас је подучио господин Дундо), ту је дрвеће... Ипак би било лепо да се пронађе још неки детаљ на зградама да потврди локацију... иначе, изгледа да фотограф оне слике стоји на другој страни улице, а преко пута литфаса, па би се виделе ове три једноспратне зграде у средини...
Da nije ovih lipa našla bi se potvrda po nekoj od fasada ili prodavnica, mada mislim da su i ove šine i „litfas” sa brojnim radnjicama dovoljni.
Ипак ми смета што нигде не препознајем детаље ових прозора:
На пример, смакнутост ова два крајња прозора не постоји на оној "мојој" фотографији.
Ko voli, može da forenziše do 101 i nazad, ali što se mene tiče ovo je sve već rešeno tri strane unazad.
Ко воли може да закључује на основу првих индиција, али ја некако више волим поуздано закључивање. На пример, и у 29. новембра било је мимоилазница, а полази од Трга Републике.
Давне 1923. године, Влада Илић, власник штофаре на Кaрабурми, отворио је школу у кругу фабрике на иницијативу радника и угледних људи,
а по одобрењу Министарства просвете Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца, као истурено одељење Основне школе Вишњичке. На печату
школе од 1929. године налази се име Основна школа „Штофара Илић“, али на захтев радника штофаре , од 1931. године школа је добила име
великог српског научника и географа, доктора Јована Цвијића. Године 1934. измештена је из круга фабрике на земљиште које су донирали
индустријалци браћа Ивковић, у модерно здање у мирном делу Старе Карабурме где се и сада налази.
А давних 1960-их није било жице и капије према домаровом стану, испред дуже стране фасаде било по 2 или 3 јаблана у два реда, а игралиште је било издигнуто једно пола метра и није се простирало ни до краја оног зида лево. Није било жичане ограде према остатку дворишта, није било ни кошева, само "терен" за рукомет и мали фудбал и то са једним голом који је био према улици (на слици десно), док је гол на супротној страни био исцртан на потпорном зиду. Наравно, и улаз у школску зграду је био нешто другачији. Зашто данас готово сви ђачки улази у школе изгледају као да су затворски? Некада су били готово цели од стакла са много више светлости.
Интересантне су разлике на згради током градње и данас. Осим дозидане спортске сале десно, ту је и дозидани спратни део изнад данашњег улаза, некадашњи улаз је преправљен у свлачионице (бар тако је било средином 1960-их) а и дуж левог крила распоред прозора је био другачији и са два улаза!. Да ли су ово преправке непосредно после рата или у време градње дворане за физичко, ко то сада може да зна. Не верујем ни да у школи знају нешто о томе.
Spomen groblje na Bežanijskoj kosi.
Нушићева. Коме треба електрична ондулација, нек` гледа на десно :)
Na delu foruma: Stare slike Srbije i šire okoline, a da Beograd nije okačio sam nekoliko slika iz Sofije...
хвала :)