На овој сега-мега-гига Вукомановој слици моста Краља Александра, очигледно у завршној фази изградње, интересантно је да Бранкова улица још није доведена до моста:
Ево Бранковог моста тридесетак година касније:
Не сећам се ове зелене бараке у доњем левом углу...
Овај брод је дуго био на овом месту, можда неко има какву интересанту причу у вези њега...
П.С. Вукомане, не смањуј слике, Гавра се шалио...
Била је прича на оном форуму. Сплит је, ваљда, бивши пароброд Никола II (можда грешим), био је отеран на резање у Кладово или Прахово, али су га, чини ми се, спасли и сада је у току акција на реконструисању. О томе води рачуна Музеј науке и технике.
Пре неко вече сам чуо њихову директорку на ТВ да је у току реконструисање "неколико старих пароброда". Просто сам изненађен, а, ако је тачно, онда и одушевљен!!!
Ту би Госн Милош најбоље могао да нам дојави у чему се ради.
Зна Вукоман да сам се шалио, шали се и он па, фол, смањује слику.
Deset brodova koji su plovili Savom i Dunavom od kraja 19. veka svedoče o značajnim istorijskim trenucima i bogatoj tradiciji rečnog brodarstva u Srbiji
Parni tegljač „Župa” iz 1913. godine
Od kada je početkom prošle godine osnovano Odeljenje brodarstva, brodogradnje i plovidbeu sastavu Muzeja nauke i tehnike, sve je izvesnije da će Beograd konačno dobiti Muzej rečnog brodarstva. Odeljenje, čijijezadatakzaštita, proučavanje i prezentacija različitih aspekata rečnog brodarstva i brodogradnje, vodi Gordana Karović, arheolog, autor elaborata o osnivanju muzeja. Trenutnojeangažovananaposlovimaprikupljanja i izrade prateće dokumentacije za predmete koji će činiti zbirku budućeg Muzeja rečnog brodarstva.
– Zbirka uovomtrenutkubroji 56 predmeta, od kojih je najveći deo eksponatapoklon Direkcije za plovne puteve „Plovput”, neke predmete su nam ustupili građani, dok jeostatakpostavkeotkupljen. Osim tehničke, formirana je i studijska zbirka koja sadrži oko 1.500 jedinica foto, video i pisane arhivske građe – kaže Karovićeva.
Sonja Zimonić, direktor Muzeja nauke i tehnike, napominje da je muzejski fond upotpunjen i veoma vrednom kolekcijom tehničkih i arhivskih eksponataSrpskog lekarskog društva koja je pripojena MNT kao posebno odeljenje.
– Preduzeće Jugoslovensko rečno brodarstvo takođe poseduje više stotina predmeta i spisa koji su od neprocenjivog kulturnog, istorijskog i tehničkog značaja za oblast brodarstva i rečne plovidbe. Međutim, još uvek nije postignut dogovor sa rukovodstvom preduzeća o zaštiti i utvrđivanju ove zbirke za kulturno dobro, kaže Zimonićeva.
U vezi sa tim, na inicijativu MNT iz Ministarstva za kapitalne investicije prošle godine je poslato pismo Agenciji za privatizaciju sa zahtevom da se iz predstojeće privatizacije JRB izuzmu svi predmeti koji se vode kao muzejski inventar, na koje do danas nije stigao odgovor. Ipak, direktorka Zimonić nada se pozitivnom rešenju ovog problema, jer jenedavnopotpisan protokol o saradnji između Agencije za privatizaciju i Ministarstva kulture, koji upravo ima za cilj da spreči otuđivanje kulturnih dobara prilikom privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji.
Projekat osnivanja Muzeja na vodi, inače, pokrenut je zahvaljujući entuzijazmu ljubitelja rečnog brodarstva koji su tokom 2005. i 2006. godine, u saradnji sa MNT, napravili, prema mišljenju mnogih poznavaoca ove oblasti, podvig vredan divljenja. Naime, članovi Udruženja brodomodelara „Panon” iz Pančeva, na čelu sa Zoranom Milenovićem, zatim Đorđe Latovljević, kapetan broda JRB, i stručnjaci iz MNT, prikupili su originalnu dokumentaciju, stručnu literaturu i načinili foto-zapis na osnovu čegasuprvi put u istoriji naše države zaštićeni i za kulturna dobra proglašeni deset brodova. Po svojim kulturnim, istorijskim, naučnim i tehnički karakteristikama oni predstavljaju neprocenjivu zbirku eksponata na vodi.Reč je o brodovima „Župa” iz 1913. godine, parnom tegljaču „Srbija” iz 1917, vojnom brodu „Sava”, iz 1904, parobrodu „Kovin” iz 1922, motornom guraču „Kablar” iz 1961, tegljaču „Pena” iz 1956. i „Vojvodini” iz 1916, brodu „Split” iz 1898, potiskivaču „Kosmaj” iz 1930. godine i parobrodu „Krajina”, koji su plovili Savom i Dunavom od kraja 19. veka i svedoče o značajnim istorijskim trenucima i dugoj i bogatoj tradiciji rečnog brodarstva u našoj zemlji.Planirano je da neki od ovih brodova predstavljaju centralni deo zbirke i najatraktivnije eksponate na vodi, odnosno akvatorijum Muzeja rečnog brodarstva.
Karovićeva objašnjava da je elaboratom predviđeno da muzejska postavka bude realizovanana restauriranim brodovima „Župa”, „Pena” i „Vojvodina”, koji bi trebalo da budu usidreni na delu pristaništa između Brankovog i Železničkog mosta, uz napomenu da je za realizaciju ovog plana neophodna pomoć svih nadležnih institucija.
– Do ovog trenutka inicijativu za osnivanje Muzeja rečnog brodarstva na prvom mestu podržao je svojim autoritetom ambasador Milovan Božinović, predsednik Dunavske komisije, preporučivši osnivački elaborat nadležnim ministarstvima i kabinetu gradonačelnika Beograda. Ministarstvo kulture nas je podržalo omogućivši otvaranje radnog mesta kustosa u Odeljenju brodarstva MNT –ističe Karovićeva.
Pregovori se vode sa predstavnicima nadležnih službi opštine Savski venac oko prostora za postavku na kopnu koji je predviđen elaboratom u drugoj fazi projekta.Karovićeva otkriva da je, zbog istorijskog konteksta i povoljnog položaja, planirano da to bude zgrada u Ulici braće Krsmanović broj 2, koja je svojevremeno za istu namenu ustupljena, a potom i oduzeta preduzeću JRB. Problem je u tome što je opština zgradudala u zakup na duži period, pa se za sada razmatra eventualna mogućnost neke druge lokacije.
Е, овај Вукоман нам душу вади!.
Раније је постовао слике које сам са монитором од 19 инча могао да сагледам из двапут (по ширини).
Сада је почео да качи слике које сагледавам из три пута. Па још три пута доњи ред, то је шест монитора.
Од еМЗејчевих слика ме боле очи, јер их понекад спрцољи, ко да даје из џепа (да није однекуд с југа).
А од Вукоманових слика ме боли рука, а треба ми и већи сто да се размахнем са мишом.
Морам да признам да имам тешкоћа у овом такмичењу ко ће већи мурал да постави. Пошто имам нормалан монитор (а не неки за концертне сале и стадионе), могу истовремено да видим само неки делић „мурала“. Мене опет не интересује бројање црепова по крововима, већ хоћу да уживам у целој фотографији.
Довијам се на следећи начин: копирам линк фотографије и идем директно на imageshack. Ту могу слику да гледам по жељи, целину или само ћошкове.
Знам да већина жели слике „на големо“ па не тражим да се смањују. Циљ ми је био само да дам савет изузецима (ако их има).
Ево Бранковог моста тридесетак година касније:
Не сећам се ове зелене бараке у доњем левом углу...
П.С. Вукомане, не смањуј слике, Гавра се шалио...
Била је прича на оном форуму. Сплит је, ваљда, бивши пароброд Никола II (можда грешим), био је отеран на резање у Кладово или Прахово, али су га, чини ми се, спасли и сада је у току акција на реконструисању. О томе води рачуна Музеј науке и технике.
Пре неко вече сам чуо њихову директорку на ТВ да је у току реконструисање "неколико старих пароброда". Просто сам изненађен, а, ако је тачно, онда и одушевљен!!!
Ту би Госн Милош најбоље могао да нам дојави у чему се ради.
Зна Вукоман да сам се шалио, шали се и он па, фол, смањује слику.
Muzej brodarstva na tri broda
Deset brodova koji su plovili Savom i Dunavom od kraja 19. veka svedoče o značajnim istorijskim trenucima i bogatoj tradiciji rečnog brodarstva u Srbiji
Od kada je početkom prošle godine osnovano Odeljenje brodarstva, brodogradnje i plovidbeu sastavu Muzeja nauke i tehnike, sve je izvesnije da će Beograd konačno dobiti Muzej rečnog brodarstva. Odeljenje, čijijezadatakzaštita, proučavanje i prezentacija različitih aspekata rečnog brodarstva i brodogradnje, vodi Gordana Karović, arheolog, autor elaborata o osnivanju muzeja. Trenutnojeangažovananaposlovimaprikupljanja i izrade prateće dokumentacije za predmete koji će činiti zbirku budućeg Muzeja rečnog brodarstva.
– Zbirka uovomtrenutkubroji 56 predmeta, od kojih je najveći deo eksponatapoklon Direkcije za plovne puteve „Plovput”, neke predmete su nam ustupili građani, dok jeostatakpostavkeotkupljen. Osim tehničke, formirana je i studijska zbirka koja sadrži oko 1.500 jedinica foto, video i pisane arhivske građe – kaže Karovićeva.
Sonja Zimonić, direktor Muzeja nauke i tehnike, napominje da je muzejski fond upotpunjen i veoma vrednom kolekcijom tehničkih i arhivskih eksponataSrpskog lekarskog društva koja je pripojena MNT kao posebno odeljenje.
– Preduzeće Jugoslovensko rečno brodarstvo takođe poseduje više stotina predmeta i spisa koji su od neprocenjivog kulturnog, istorijskog i tehničkog značaja za oblast brodarstva i rečne plovidbe. Međutim, još uvek nije postignut dogovor sa rukovodstvom preduzeća o zaštiti i utvrđivanju ove zbirke za kulturno dobro, kaže Zimonićeva.
U vezi sa tim, na inicijativu MNT iz Ministarstva za kapitalne investicije prošle godine je poslato pismo Agenciji za privatizaciju sa zahtevom da se iz predstojeće privatizacije JRB izuzmu svi predmeti koji se vode kao muzejski inventar, na koje do danas nije stigao odgovor. Ipak, direktorka Zimonić nada se pozitivnom rešenju ovog problema, jer jenedavnopotpisan protokol o saradnji između Agencije za privatizaciju i Ministarstva kulture, koji upravo ima za cilj da spreči otuđivanje kulturnih dobara prilikom privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji.
Projekat osnivanja Muzeja na vodi, inače, pokrenut je zahvaljujući entuzijazmu ljubitelja rečnog brodarstva koji su tokom 2005. i 2006. godine, u saradnji sa MNT, napravili, prema mišljenju mnogih poznavaoca ove oblasti, podvig vredan divljenja. Naime, članovi Udruženja brodomodelara „Panon” iz Pančeva, na čelu sa Zoranom Milenovićem, zatim Đorđe Latovljević, kapetan broda JRB, i stručnjaci iz MNT, prikupili su originalnu dokumentaciju, stručnu literaturu i načinili foto-zapis na osnovu čegasuprvi put u istoriji naše države zaštićeni i za kulturna dobra proglašeni deset brodova. Po svojim kulturnim, istorijskim, naučnim i tehnički karakteristikama oni predstavljaju neprocenjivu zbirku eksponata na vodi.Reč je o brodovima „Župa” iz 1913. godine, parnom tegljaču „Srbija” iz 1917, vojnom brodu „Sava”, iz 1904, parobrodu „Kovin” iz 1922, motornom guraču „Kablar” iz 1961, tegljaču „Pena” iz 1956. i „Vojvodini” iz 1916, brodu „Split” iz 1898, potiskivaču „Kosmaj” iz 1930. godine i parobrodu „Krajina”, koji su plovili Savom i Dunavom od kraja 19. veka i svedoče o značajnim istorijskim trenucima i dugoj i bogatoj tradiciji rečnog brodarstva u našoj zemlji.Planirano je da neki od ovih brodova predstavljaju centralni deo zbirke i najatraktivnije eksponate na vodi, odnosno akvatorijum Muzeja rečnog brodarstva.
Karovićeva objašnjava da je elaboratom predviđeno da muzejska postavka bude realizovanana restauriranim brodovima „Župa”, „Pena” i „Vojvodina”, koji bi trebalo da budu usidreni na delu pristaništa između Brankovog i Železničkog mosta, uz napomenu da je za realizaciju ovog plana neophodna pomoć svih nadležnih institucija.
– Do ovog trenutka inicijativu za osnivanje Muzeja rečnog brodarstva na prvom mestu podržao je svojim autoritetom ambasador Milovan Božinović, predsednik Dunavske komisije, preporučivši osnivački elaborat nadležnim ministarstvima i kabinetu gradonačelnika Beograda. Ministarstvo kulture nas je podržalo omogućivši otvaranje radnog mesta kustosa u Odeljenju brodarstva MNT –ističe Karovićeva.
Pregovori se vode sa predstavnicima nadležnih službi opštine Savski venac oko prostora za postavku na kopnu koji je predviđen elaboratom u drugoj fazi projekta.Karovićeva otkriva da je, zbog istorijskog konteksta i povoljnog položaja, planirano da to bude zgrada u Ulici braće Krsmanović broj 2, koja je svojevremeno za istu namenu ustupljena, a potom i oduzeta preduzeću JRB. Problem je u tome što je opština zgradudala u zakup na duži period, pa se za sada razmatra eventualna mogućnost neke druge lokacije.
Добро јутро! Ајде лебац да се купи. Млеко ко увати – увати.
Куде сте бре форумаши!
Раније је постовао слике које сам са монитором од 19 инча могао да сагледам из двапут (по ширини).
Сада је почео да качи слике које сагледавам из три пута. Па још три пута доњи ред, то је шест монитора.
Од еМЗејчевих слика ме боле очи, јер их понекад спрцољи, ко да даје из џепа (да није однекуд с југа).
А од Вукоманових слика ме боли рука, а треба ми и већи сто да се размахнем са мишом.
Морам да признам да имам тешкоћа у овом такмичењу ко ће већи мурал да постави. Пошто имам нормалан монитор (а не неки за концертне сале и стадионе), могу истовремено да видим само неки делић „мурала“. Мене опет не интересује бројање црепова по крововима, већ хоћу да уживам у целој фотографији.
Довијам се на следећи начин: копирам линк фотографије и идем директно на imageshack. Ту могу слику да гледам по жељи, целину или само ћошкове.
Знам да већина жели слике „на големо“ па не тражим да се смањују. Циљ ми је био само да дам савет изузецима (ако их има).