ali mi se cini da smo nekako pretrcal bulvitinu seriju slika?
gde je ovo???
И мене секира што не можемо да лоцирамо ову фотографију. Зграда лево ми ништа не говори, а јувелира Милана Полдругу не налазим у тефтеру из 1937. године (каснији немам).
Оваквих дулих шина померених на једну страну улице није било, колико могу да установим, на Теразијама, у Краља Милана, Булевару краља Александра, Васиној... Можда би познаваоци трамваја би могли да нам шапну где их је било, па да сузимо избор...
Господин Путник је набројао места где није било дуплих колосека ван осе улице. Да погледамо где је било таквих колосека (наравно 1941. године). Пре свега на потезу од кафане „Жагубица“ па до Душанове улице преовладавао је овај положај дуплих колосека. Међутим, знам сигурно да су ти колосеци у Краљице Марије и Џорџа Вашингтона лежали у сопственим лејама. Могу да се искључе. На делу између Таковске улице и Палилулске пијаце (пре регулације) није било асфалта. И све укупно, на целом том потезу није било оваквих трговина.
Деоница Поред Калемегдана и Булевар војводе Мишића аутоматски отпадају.
Ако боље погледамо фотографију видећемо да се десни колосек, пре него што дође до леве ивице слике, удаљава од тротоара и приближава левом колосеку. Значи мимоилазница или прелаз са дуплог на једноструки колосек. У центру града долазе у обзир само Македонска и Лоле Рибара (не знам како се зове данас, некад се звала Жоржа Клемансоа). У Жоржа Клемансоа било је две мимоилазнице: прва код Занатског дома, друга отприлике на 3/4 измежу Занатског дома и Таковске. Не знам да ли је та улица имала дрвеће и овако лепе радње. Све иде у прилог томе, да се ради о почетку Македонске улице. Ту се са позоришног трга одвајао дупли колосек и негде између Коларчеве и Дечанске прелазио је у једноструки. На десној ивици слике види се и део једног литфас-стуба – сигурно није нека периферија. На основу изгледа зграда не могу ништа да закључим.
За мене је врло загонетно шта је ова маса људи радила на том месту.
Nakon ovako podrobne analize, meni ostaje samo da poentiram. Zgrada koja se najbolje vidi je višespratnica na početku Makedonske, između Jugoslovenske banke i ugla sa Dečanskom. Kao i jednospratnice levo i desno od nje i ona je srušena tokom proširivanja zgrade Dunave osiguranja. Na predratnim slikama tog dela ulice videćete i oglasni stub, što samo utvrđuje da je to ta lokacija.
ТО је почело учтивим честитањем нове године мојој породици. Стрпљив је био Гаврило, и доиста увек тако негован... Букети на врата, а пре ТЕЛЕФЛОРЕ, слапови цвећа свих боја и мириса...а ОНО између је телефонски апарат Ericsson који ми је он обезбедио...
... и, као што то обично бива, једно је водило другом...
Баш лепа прича. Ето шта ураде једни бркови и један телефон!
Сада схватам, Гавро, зашто си обријао те бркове.
Девојчурак се задовољава и дописивањем, а према Путниковом рецепту-- ех, ко зна?! Ја схватам претходан живот мога Брке, и ништа ми ту не смета, деца су деца. Ма, раскомотиће се он једаред и код мене...
gde je ovo???
И мене секира што не можемо да лоцирамо ову фотографију. Зграда лево ми ништа не говори, а јувелира Милана Полдругу не налазим у тефтеру из 1937. године (каснији немам).
Оваквих дулих шина померених на једну страну улице није било, колико могу да установим, на Теразијама, у Краља Милана, Булевару краља Александра, Васиној... Можда би познаваоци трамваја би могли да нам шапну где их је било, па да сузимо избор...
Господин Путник је набројао места где није било дуплих колосека ван осе улице. Да погледамо где је било таквих колосека (наравно 1941. године). Пре свега на потезу од кафане „Жагубица“ па до Душанове улице преовладавао је овај положај дуплих колосека. Међутим, знам сигурно да су ти колосеци у Краљице Марије и Џорџа Вашингтона лежали у сопственим лејама. Могу да се искључе. На делу између Таковске улице и Палилулске пијаце (пре регулације) није било асфалта. И све укупно, на целом том потезу није било оваквих трговина.
Деоница Поред Калемегдана и Булевар војводе Мишића аутоматски отпадају.
Ако боље погледамо фотографију видећемо да се десни колосек, пре него што дође до леве ивице слике, удаљава од тротоара и приближава левом колосеку. Значи мимоилазница или прелаз са дуплог на једноструки колосек. У центру града долазе у обзир само Македонска и Лоле Рибара (не знам како се зове данас, некад се звала Жоржа Клемансоа). У Жоржа Клемансоа било је две мимоилазнице: прва код Занатског дома, друга отприлике на 3/4 измежу Занатског дома и Таковске. Не знам да ли је та улица имала дрвеће и овако лепе радње. Све иде у прилог томе, да се ради о почетку Македонске улице. Ту се са позоришног трга одвајао дупли колосек и негде између Коларчеве и Дечанске прелазио је у једноструки. На десној ивици слике види се и део једног литфас-стуба – сигурно није нека периферија. На основу изгледа зграда не могу ништа да закључим.
За мене је врло загонетно шта је ова маса људи радила на том месту.
Nakon ovako podrobne analize, meni ostaje samo da poentiram. Zgrada koja se najbolje vidi je višespratnica na početku Makedonske, između Jugoslovenske banke i ugla sa Dečanskom. Kao i jednospratnice levo i desno od nje i ona je srušena tokom proširivanja zgrade Dunave osiguranja. Na predratnim slikama tog dela ulice videćete i oglasni stub, što samo utvrđuje da je to ta lokacija.
ТО је почело учтивим честитањем нове године мојој породици. Стрпљив је био Гаврило, и доиста увек тако негован... Букети на врата, а пре ТЕЛЕФЛОРЕ, слапови цвећа свих боја и мириса...а ОНО између је телефонски апарат Ericsson који ми је он обезбедио...
Баш лепа прича. Ето шта ураде једни бркови и један телефон!
Сада схватам, Гавро, зашто си обријао те бркове.
Je li ovo Debeljkovićeva slika? Znamo li iz koje je godine?