Iz porodičnog albuma S.Perišića,ne znamo lokaciju,malo je verovatno da je Beograd...
Meni liči na neko Austrougarsku varijantu regulacije ulica,kao naša stara Bežanija i sl...
С. Перишић - да ли је то исти Перишић који је имао аутобусе и држао одређене линије у предратном Београду?
Ovaj je imao kafanu u M.Milovanovića kod ž.stanice...
Jedan čovek, dva čoveka, tri čoveka, četiri čoveka, pet ljudi
Jedan čovek je uzeo, tri čoveka su uzela, pet ljudi je uzelo...
Evo kompletnog odgovora:
Slaganje brojeva s imenicom i glagolom:
Uz brojeve s jedan na kraju, imenica i glagol se upotrebljavaju u jednini:''Javio se trideset jedan kandidat'', ''Prošla je sto jedna godina''. Uz brojeve dva, tri ili četiri i sve složene brojeve sa dva, tri ili četiri na kraju, imenica i glagol su u obliku dvojine: ''Javila su se trideset tri kandidata'', ''Prošle su sto dve godine''. Uz brojeve od pet pa naviše glagol je u srednjem rodu, a imenica u genitivu množine:
''Javilo se 37 kandadata'', ''Spaslo se 55 ljudi''. Nije pogrešno ni ako se glagol u rodu i broju slaže sa subjektom:''Tih pet godina brzo je prošlo'' ili
''...brzo se prošle (te dve godine, te tri godine , te četiri godine)''.
''Primljeno je svih 29 pripravnika'', ili ''Primljeni su svih 29 pripravnika''.
Uz brojne imenice na - ica upotrebljava se imenica u genitivu množine (trojica ljudi, pismo četvorici studenata) odnosno genitiv zbirne imenice (šestorica braće); glagol je u obliku dvojine ili množine m. roda: ''Iz naše čete ostala su dvojica'' ili ''...ostali su dvojica''.
Uz zbirne brojeve dvoje, troje, četvoro, itd, glagol je u srednjem rodu: došlo je njih petoro.
Једно тумачење.
Назив гејак и геџа су користили Сремци за све оне који живе испод Саве, дакле Мачвани или Шумадинци.
Није морало да значи да је назив погрдан. Само је означавало фелу (врсту) становништва.
Гејачење би било отприлике понашање на сељачки начин или употреба говора који се и данас користи у нашим селима.
То није стандардни књижевни језик, али се не може режи да је погрешан, јер је потпуно регуларан у тим срединама, сасвим је одређен и у употреби сасвим применљив.
Тако се може посматрати и на врањански или лесковачки говор. Ако одете у Врање, нарочито у неко село у околини, видећете да ти људи говоре језиком, наречјем, који није стандардни књижевни језик, али да сасвим добро и ефикасно завршавају своје послове. Сад, неки Београђанин или Лала може да их гледа као чудо, али то је само ствар његове необавештености и нетолеранције за разлике.
Ако Лесковчанин каже њекње, геџа би требало да каже ономад, то јест прекјуче, односно оно што није било јуче...
И сам понекад гејачим, када кажем
`Тедо` ономад да опаучим Живана заврат, што ми је изео гибаницу. А ја је пон`о да фруштукујем, па сам је ушушк`о у кожу` да остане врућа.
Као што видите ни геџе нису могли без употребе страних речи (фруштуковати, немачка реч, употребљавана преко Саве и Дунава).
Пошто себе сматрам геџом, понекад дам себи одушка, кад желим да се нашалим, или да обојим неки текст сетом...
ПС:
Постојао је раније, данас готово изгубљени назив за (политички коректан и стандардно-језички исправан назив) за индивидуалног пољопривредног произвођача, тј сељака. Варошани, или грађани су сељака звали "пројо", јер је сиромашни српски сељак сву самлевену пшеницу продавао на варошким пијацама, а за себе остављао белог брашна колико за славски колач и чесницу. Било је исплативије пшенишно брашно продати и за те паре купити циц за ћерку која је пред удајом, фењер, петролеј... За сељачку исхрану је била сасвим довољна проја од кукурузног брашна.
Овај начин размишљања имају и Јапанци. Можда нисте знали, али најквалитетнији пиринач на свету производи јапански сељак, пољопривредни произвођач. Међутим, Јапанци свој сав пиринач извозе по високој цени, а за тај новац купују у Кини, Кореји и Тајланду вишеструко јефтинији пиринач за исхрану свог становништва...
Ух, немојте тако господине Рунде.
Онај ко воли животиње добро зна да су оне изузетно допадљиве у својој неозбиљности.
Људи пак, могу бити паметни, духовити и весели али исто тако злуради, прости и неумерени.
Господин Дундо је само покушао да скрене пажњу на то користећи једну стару, скоро заборављену реч и ништа више.
Извињавам се и Вама и господину Дунду што сам себи дао слободу да тумачим туђе речи али сам овим изразио своје мишљење о томе а то, претпостављам, није више забрањено на овим просторима.
Iz porodičnog albuma S.Perišića,ne znamo lokaciju,malo je verovatno da je Beograd...
Meni liči na neko Austrougarsku varijantu regulacije ulica,kao naša stara Bežanija i sl...
He, he, pa i Bežanija je Beograd : ) Ovo je sigurno negde "u Preku".
Кућа Миловог ујака, и данас у Професорској колонији
Dosada najbolja slika vile Stjepe Kobasice, srpskog narodnog prvaka iz Dubrovnika, rad braće Krstić iz 1931. Čudi me da se Milovan nije već raspametio : )
Eto, zahvaleći Vama naučio sam novu srpsku reč: gejačenje! Nadam se samo, da vam je to tek tako izletelo i da ne pripadate klanu homofoba.
Nemam pri ruci nikakav rečnik, ali mislim da reč "gejak" označava prostog, nevaspitanog i primitivnog čoveka, i nema nikakve veze sa homofobijom.
Iz porodičnog albuma S.Perišića,ne znamo lokaciju,malo je verovatno da je Beograd...
Meni liči na neko Austrougarsku varijantu regulacije ulica,kao naša stara Bežanija i sl...
С. Перишић - да ли је то исти Перишић који је имао аутобусе и држао одређене линије у предратном Београду?
Ovaj je imao kafanu u M.Milovanovića kod ž.stanice...
... ponekad valja biti Velikomokroluški uzdržan ...
... Bonđorno :)...
Jedan čovek, dva čoveka, tri čoveka, četiri čoveka, pet ljudi
Jedan čovek je uzeo, tri čoveka su uzela, pet ljudi je uzelo...
Evo kompletnog odgovora:
Slaganje brojeva s imenicom i glagolom:
Uz brojeve s jedan na kraju, imenica i glagol se upotrebljavaju u jednini:''Javio se trideset jedan kandidat'', ''Prošla je sto jedna godina''. Uz brojeve dva, tri ili četiri i sve složene brojeve sa dva, tri ili četiri na kraju, imenica i glagol su u obliku dvojine: ''Javila su se trideset tri kandidata'', ''Prošle su sto dve godine''.
Uz brojeve od pet pa naviše glagol je u srednjem rodu, a imenica u genitivu množine:
''Javilo se 37 kandadata'', ''Spaslo se 55 ljudi''. Nije pogrešno ni ako se glagol u rodu i broju slaže sa subjektom:''Tih pet godina brzo je prošlo'' ili
''...brzo se prošle (te dve godine, te tri godine , te četiri godine)''.
''Primljeno je svih 29 pripravnika'', ili ''Primljeni su svih 29 pripravnika''.
Uz brojne imenice na - ica upotrebljava se imenica u genitivu množine (trojica ljudi, pismo četvorici studenata) odnosno genitiv zbirne imenice (šestorica braće); glagol je u obliku dvojine ili množine m. roda: ''Iz naše čete ostala su dvojica'' ili ''...ostali su dvojica''.
Uz zbirne brojeve dvoje, troje, četvoro, itd, glagol je u srednjem rodu: došlo je njih petoro.
Назив гејак и геџа су користили Сремци за све оне који живе испод Саве, дакле Мачвани или Шумадинци.
Није морало да значи да је назив погрдан. Само је означавало фелу (врсту) становништва.
Гејачење би било отприлике понашање на сељачки начин или употреба говора који се и данас користи у нашим селима.
То није стандардни књижевни језик, али се не може режи да је погрешан, јер је потпуно регуларан у тим срединама, сасвим је одређен и у употреби сасвим применљив.
Тако се може посматрати и на врањански или лесковачки говор. Ако одете у Врање, нарочито у неко село у околини, видећете да ти људи говоре језиком, наречјем, који није стандардни књижевни језик, али да сасвим добро и ефикасно завршавају своје послове. Сад, неки Београђанин или Лала може да их гледа као чудо, али то је само ствар његове необавештености и нетолеранције за разлике.
Ако Лесковчанин каже њекње, геџа би требало да каже ономад, то јест прекјуче, односно оно што није било јуче...
И сам понекад гејачим, када кажем
`Тедо` ономад да опаучим Живана заврат, што ми је изео гибаницу. А ја је пон`о да фруштукујем, па сам је ушушк`о у кожу` да остане врућа.
Као што видите ни геџе нису могли без употребе страних речи (фруштуковати, немачка реч, употребљавана преко Саве и Дунава).
Пошто себе сматрам геџом, понекад дам себи одушка, кад желим да се нашалим, или да обојим неки текст сетом...
ПС:
Постојао је раније, данас готово изгубљени назив за (политички коректан и стандардно-језички исправан назив) за индивидуалног пољопривредног произвођача, тј сељака. Варошани, или грађани су сељака звали "пројо", јер је сиромашни српски сељак сву самлевену пшеницу продавао на варошким пијацама, а за себе остављао белог брашна колико за славски колач и чесницу. Било је исплативије пшенишно брашно продати и за те паре купити циц за ћерку која је пред удајом, фењер, петролеј... За сељачку исхрану је била сасвим довољна проја од кукурузног брашна.
Овај начин размишљања имају и Јапанци. Можда нисте знали, али најквалитетнији пиринач на свету производи јапански сељак, пољопривредни произвођач. Међутим, Јапанци свој сав пиринач извозе по високој цени, а за тај новац купују у Кини, Кореји и Тајланду вишеструко јефтинији пиринач за исхрану свог становништва...
Јеремијина слика, поглед из Солунске улице:
Панорама из тридесетих година...
Иста панорама, увећана....
Изглед пре него што је Мона реновирала фабрику...
Преузето из књиге Индустријско наслеђе Београда, Рифата Куленовића...
Makar je veselo, nije sve životinjski ozbiljno.
Ух, немојте тако господине Рунде.
Онај ко воли животиње добро зна да су оне изузетно допадљиве у својој неозбиљности.
Људи пак, могу бити паметни, духовити и весели али исто тако злуради, прости и неумерени.
Господин Дундо је само покушао да скрене пажњу на то користећи једну стару, скоро заборављену реч и ништа више.
Извињавам се и Вама и господину Дунду што сам себи дао слободу да тумачим туђе речи али сам овим изразио своје мишљење о томе а то, претпостављам, није више забрањено на овим просторима.
Iz porodičnog albuma S.Perišića,ne znamo lokaciju,malo je verovatno da je Beograd...
Meni liči na neko Austrougarsku varijantu regulacije ulica,kao naša stara Bežanija i sl...
He, he, pa i Bežanija je Beograd : ) Ovo je sigurno negde "u Preku".
Dosada najbolja slika vile Stjepe Kobasice, srpskog narodnog prvaka iz Dubrovnika, rad braće Krstić iz 1931. Čudi me da se Milovan nije već raspametio : )