Njeni stanovnici, oni najmlađi (a sigurno su to čuli od starijih) nazivaju je "Ciganska ambasada". Ta kuća se nalazi u Jevrejskoj ulici, naslonjena na dve susedne kuće, koje je drže da se ne sruši na ulicu ili u dvorište. Stara umrla kuća?
Ali, ne! U njoj vrvi od života! Ljudi, žene, deca, zajedničko dvorište, zajednička vodovodna špina, smeh, ljutite psovke, plač i vika dece razapinju i drže čvrsto njenu utrobu.
Kada sam ga upitao, kako se zove, nasmešio se stidljivo i rekao: Nesko! A onda je pobegao i sakrio se iza rublja, obešenog na crvenoj žici razapetoj preko dvorišta. Pojavio se uskoro žmureći ispod šarene marame, i onda otrča među ostalu djecu. Nisu im smetale hrpe nabacanog snega na sredini dvorišta. Njihov smeh i radost nisu primećivali smrt i raspadanje kulisa, koje su ih opkoljavale.
- Čikice, slikajte nas!
- Čikice, zašto ste došli u Cigansku ambasadu?
- Vidite, kako kod nas izgleda! - rekla je stara Ciganka - nisu još odlučili, da sruše ovu zgradu.
Na njenom licu nije bilo ni malo žaljenja zbog toga.
Po dvorištu trče deca. Od nekuda se čuju vesti radio Beograda. Otvoriše se kričavo zelena vrata, koja su izgledala kao prozor, proviri mlada lepa ciganka, nasmeši se i nestade iza zavese, oprane poslednjeg leta.
- Čikice, slikajte našu Ambasadu!
- Čikice!
Veliko dvorište, ispunjeno dečijim glasovima.....
Stara ciganska "ambasada" ne zavidi betonskim zgradama, punim umrtvljenog života, škripe liftova i čutanja ljudi.
Deca - beogradska dvorišta. Stevan Ristić
BALKANSKA! TAKO PIŠE!