Pokušao sam otvorim novu temu foruma ili blog foruma AZBUKA FOTOGRAFSKE ESTETIKE, ali imam problema: Kada postavim sliku ne mogu dalje pisati.
Molim Predraga ili Vukomana da otvore novu temu i da ovaj post tamo zalepe.
Dragi forumaši i posetitelji sajta Politikinog Zabavnika!
Na forumu Beograd koga više nema upravo se raspravlja o mogućnosti da se otvori nova tema BEOGRAD NEKADA I SADA u kojoj bi se postavljale fotografije iz davnih vremena i za uporedbu aktuelne fotografije iste lokacije, koju prikazuju stare fotografije.
Leži mi na srcu kvalitet aktuelnih fotografija i zato sam odlučio da postavim omanju seriju postova na temu AZBUKA FOTOGRAFSKE ESTETIKE. Ne delim mišljenje razvikanog nemačkog umetnika Joseph Beuys-a, koji je proklamirao, da je svaki čovek umetnik, ali mislim, da svako može napraviti solidnu i čak vrlo uspelu fotografiju ako se pridržava nekoliko estetskih postulata, koji se na osnovu primera mogu naučiti. To znači, treba naučiti da se pri snimanju ne prave greške! Zato želim da vas PODSETIM na osnovna pravila fotografske estetike. Iskusni fotografi imaju ta pravila u krvi i ne razmišljaju o njima, kada nekada u deliću sekunde ovekoveče jednu scenu. Pre nego što uslikate neku zgradu, (tu nema žurbe), razmislite malo o estetskim pravilima fotografije i biti ćete nagrađeni radošću da ste napravili fotografiju koja ne samo da je lepa nego da je i "progledala". (Vukomanov izraz.) Nekada je dovoljno pri slikanju malo iskoračiti na levo ili desno, ili poći nekoliko metara napred ili nazad i - rezultat postaje optimalan.
Ova pravila su zamišljena samo kao orijentacija i pomoć pri slikanju i pravila su uvek tu, da bi ih se prekršilo! Ne zaboravimo ipak, samo majstori imaju privilegiju da krše pravila!
HORIZONT JE UVEK HORIZONTALAN
Kada slikate panoramu pazite da horizont bude horizontalan! Nema ništa strašnije nego kada je na slici razina mora nakrivljena na levo ili desno. To važi i kada slikate Novi Beograd sa Kalemegdana ili Kalemegdan sa leve obale Save - desna obala Save mora biti horizontalna.
Kalemegdan je milion puta uslikan, ali ovde imamo posebno lepu panoramu našeg Iznoguda i to iz 1984. godine!
Да ли зато што пре тридесет година није било интернета, форума или сам ја био за толико млађи, у сваком случају, зачас бих се организовао и отишао на Калиш у истраживање бедема, лагума...
Из тих дана је ова панорамска фотографија тврђаве снимљена, чини ми се, 1984. године, са крова Куле Небојше:
ZLATNI REZ
Kako se vidi, ja sam nadodao malo neba, da bi bedemi optimalno bili na gornjoj liniji zlatnog reza. Zlatni rez je najvažni postulat fotografske estetike. On deli sliku sa četri linije u devet delova i zahteva, da se najvažniji detalji ili linije fotografskog objekta nalaze na ovim dvema horizotalnim i vertikalnim linijama. Tamo gde se četri linje seku treba da da bude najzanimljiviji detalj snimljenog objekta. Naravno da to ne treba uvek uzeti životinjski ozbiljno i treba odlučiti prema situaciji na terenu! Ali već zlatni rez upozorava da horizontalne linije objekta moraju na slici biti horizontale i vertikalne linije po mogućnosti vertikalne.
Ovu je fotografiju postavio MZ!
Fotografija je lep primer za fotografisanje arhitekture! Pitanje je ukusa i osećaja da li da se arhitektura uvek slika frontalno u takozvanoj centralnoj perspektivi. Nekada to nije ni moguće. (Uska ulica). Na ovoj slici su vertikalne linije vertikalne i horizontalne nisu nakrivljene - za moj osećaj: lepa uspela fotografija, ne samo kao dokumenat nego kao i estetski objekt. Ja sam dodao malo neba i malo ulice na donjem rubu slike, jer je ulica brutalno posečena - ne može ni da diše! Svaki objekt traži svoj prostor! I - sa mojim dodatkom - leže "Srce" i "Studentski dom" tačno na donjoj horizontalnoj liniji zlatnog (zamalo da kažem carskog!) reza.
Ja sam zaljubljenik frontalne prespektive, ali tu zaljubljenost ne moraju da preuzimaju i drugi. To nije učinio ni moj fotograf favorit John Phillips, koga sam ja ovde - za moju dušu "popravio", onako, kako bih ja snimio.
Eterović je etablirani fotograf, koji ima velike istorijske zasluge u fotografiji, ali nije moj favorit kao na primer Debeljković. Kada je Stari video slike Beograda, sigurno mu je kazao: Bogamu, da sam znao da će ti se Beograđanka srušiti na desno zbog geometrijske aberacije širokougaonog objektiva, bio bih ti poklonio za rođendan jedan shift objektiv! Još jedan primer da vetrikalne linije objekta trebaju po mogućnosti i na fotografiji biti vertikalne.
O kosim linijama u fotografiji arhitekture ću pisati u drugom postu.
Shopping u Dortmundu prije nekoliko dana: Dragi, još moramo poviriti kod Bate!
Frontalna perspektiva, horizontalne linije su horizontalne, bose noge su u secištu desne i donje linije zlatnog reza.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Звездарка је давно поставила ову вилу Љубомира и Милице Андрејевић.
Вила се налази у улици Јанка Веселиновића 7, практично преко пута Злоковићеве виле, јер је ова најчешће и била сликана
из Јанка Веселиновића. Узгред, Злоковићева вила се реновира, а бршљан на њој је увелико у фази сушења.
Паааа, друга фаза те реконструкције, рекао бих...одмах после рата када је дограђен административни анекс у "модернистичком" духу све до улице Браће Југовића.
Занимљиво је да, и поред залагања Завода за заштиту споменика да се споменику врати изглед из 1869, за време оне велике реконструкције 1986 - 1989, ипак побеђује опција да се обнови Букавчев модел из 1922.
Ovo, je po meni, jedna od najuspelijih fotografija Kališa /ili s Kališa/, pored one Leopoldove kapije koju si nekom prilikom postavio i oborio me s nogu.
Doduše ova je mnogo umetničkija, pogotovu ova sepijasto-žućkasta varijanta. Da i ne pominjem ova dva lika, koji kao neki špijuni, kobajagi nemaju ništa jedan s drugim, a ustvari razmenjuju informacije.
Savršena fotka, gotovo da podseća na VML.
Razmišljao sam gde bi se danas nalayio ovaj breg? Mislio sam da je negde na mestu Cvijete, ali izgleda da je više levo, možda negde gde je danas ZOO, tamo iznad lavova i tigrova?
Pokušao sam otvorim novu temu foruma ili blog foruma AZBUKA FOTOGRAFSKE ESTETIKE, ali imam problema: Kada postavim sliku ne mogu dalje pisati.
Molim Predraga ili Vukomana da otvore novu temu i da ovaj post tamo zalepe.
Dragi forumaši i posetitelji sajta Politikinog Zabavnika!
Na forumu Beograd koga više nema upravo se raspravlja o mogućnosti da se otvori nova tema BEOGRAD NEKADA I SADA u kojoj bi se postavljale fotografije iz davnih vremena i za uporedbu aktuelne fotografije iste lokacije, koju prikazuju stare fotografije.
Leži mi na srcu kvalitet aktuelnih fotografija i zato sam odlučio da postavim omanju seriju postova na temu AZBUKA FOTOGRAFSKE ESTETIKE. Ne delim mišljenje razvikanog nemačkog umetnika Joseph Beuys-a, koji je proklamirao, da je svaki čovek umetnik, ali mislim, da svako može napraviti solidnu i čak vrlo uspelu fotografiju ako se pridržava nekoliko estetskih postulata, koji se na osnovu primera mogu naučiti. To znači, treba naučiti da se pri snimanju ne prave greške! Zato želim da vas PODSETIM na osnovna pravila fotografske estetike. Iskusni fotografi imaju ta pravila u krvi i ne razmišljaju o njima, kada nekada u deliću sekunde ovekoveče jednu scenu. Pre nego što uslikate neku zgradu, (tu nema žurbe), razmislite malo o estetskim pravilima fotografije i biti ćete nagrađeni radošću da ste napravili fotografiju koja ne samo da je lepa nego da je i "progledala". (Vukomanov izraz.) Nekada je dovoljno pri slikanju malo iskoračiti na levo ili desno, ili poći nekoliko metara napred ili nazad i - rezultat postaje optimalan.
Ova pravila su zamišljena samo kao orijentacija i pomoć pri slikanju i pravila su uvek tu, da bi ih se prekršilo! Ne zaboravimo ipak, samo majstori imaju privilegiju da krše pravila!
HORIZONT JE UVEK HORIZONTALAN
Kada slikate panoramu pazite da horizont bude horizontalan! Nema ništa strašnije nego kada je na slici razina mora nakrivljena na levo ili desno. To važi i kada slikate Novi Beograd sa Kalemegdana ili Kalemegdan sa leve obale Save - desna obala Save mora biti horizontalna.
Kalemegdan je milion puta uslikan, ali ovde imamo posebno lepu panoramu našeg Iznoguda i to iz 1984. godine!
Да ли зато што пре тридесет година није било интернета, форума или сам ја био за толико млађи, у сваком случају, зачас бих се организовао и отишао на Калиш у истраживање бедема, лагума...
Из тих дана је ова панорамска фотографија тврђаве снимљена, чини ми се, 1984. године, са крова Куле Небојше:
ZLATNI REZ
Kako se vidi, ja sam nadodao malo neba, da bi bedemi optimalno bili na gornjoj liniji zlatnog reza. Zlatni rez je najvažni postulat fotografske estetike. On deli sliku sa četri linije u devet delova i zahteva, da se najvažniji detalji ili linije fotografskog objekta nalaze na ovim dvema horizotalnim i vertikalnim linijama. Tamo gde se četri linje seku treba da da bude najzanimljiviji detalj snimljenog objekta. Naravno da to ne treba uvek uzeti životinjski ozbiljno i treba odlučiti prema situaciji na terenu! Ali već zlatni rez upozorava da horizontalne linije objekta moraju na slici biti horizontale i vertikalne linije po mogućnosti vertikalne.
Ovu je fotografiju postavio MZ!
Fotografija je lep primer za fotografisanje arhitekture! Pitanje je ukusa i osećaja da li da se arhitektura uvek slika frontalno u takozvanoj centralnoj perspektivi. Nekada to nije ni moguće. (Uska ulica). Na ovoj slici su vertikalne linije vertikalne i horizontalne nisu nakrivljene - za moj osećaj: lepa uspela fotografija, ne samo kao dokumenat nego kao i estetski objekt. Ja sam dodao malo neba i malo ulice na donjem rubu slike, jer je ulica brutalno posečena - ne može ni da diše! Svaki objekt traži svoj prostor! I - sa mojim dodatkom - leže "Srce" i "Studentski dom" tačno na donjoj horizontalnoj liniji zlatnog (zamalo da kažem carskog!) reza.
Ja sam zaljubljenik frontalne prespektive, ali tu zaljubljenost ne moraju da preuzimaju i drugi. To nije učinio ni moj fotograf favorit John Phillips, koga sam ja ovde - za moju dušu "popravio", onako, kako bih ja snimio.
Eterović je etablirani fotograf, koji ima velike istorijske zasluge u fotografiji, ali nije moj favorit kao na primer Debeljković. Kada je Stari video slike Beograda, sigurno mu je kazao: Bogamu, da sam znao da će ti se Beograđanka srušiti na desno zbog geometrijske aberacije širokougaonog objektiva, bio bih ti poklonio za rođendan jedan shift objektiv! Još jedan primer da vetrikalne linije objekta trebaju po mogućnosti i na fotografiji biti vertikalne.
O kosim linijama u fotografiji arhitekture ću pisati u drugom postu.
Shopping u Dortmundu prije nekoliko dana: Dragi, još moramo poviriti kod Bate!
Frontalna perspektiva, horizontalne linije su horizontalne, bose noge su u secištu desne i donje linije zlatnog reza.
Вила се налази у улици Јанка Веселиновића 7, практично преко пута Злоковићеве виле, јер је ова најчешће и била сликана
из Јанка Веселиновића. Узгред, Злоковићева вила се реновира, а бршљан на њој је увелико у фази сушења.
Било је доста слика Славије, мислим да је ово премијера. Књижара је Синдикална књижара Димитрије Туцовић.
Ратна доградња Народног позоришта?
Паааа, друга фаза те реконструкције, рекао бих...одмах после рата када је дограђен административни анекс у "модернистичком" духу све до улице Браће Југовића.
Занимљиво је да, и поред залагања Завода за заштиту споменика да се споменику врати изглед из 1869, за време оне велике реконструкције 1986 - 1989, ипак побеђује опција да се обнови Букавчев модел из 1922.
Када знамо о чему се ради ова фотографија делује заиста нестварно. Хвала.
А овој следи одпоздрављање оних којима је намењена...
... i šta kažeš, Kalemegdan, a :glasses: ...
Ovo, je po meni, jedna od najuspelijih fotografija Kališa /ili s Kališa/, pored one Leopoldove kapije koju si nekom prilikom postavio i oborio me s nogu.
Doduše ova je mnogo umetničkija, pogotovu ova sepijasto-žućkasta varijanta. Da i ne pominjem ova dva lika, koji kao neki špijuni, kobajagi nemaju ništa jedan s drugim, a ustvari razmenjuju informacije.
Savršena fotka, gotovo da podseća na VML.
Razmišljao sam gde bi se danas nalayio ovaj breg? Mislio sam da je negde na mestu Cvijete, ali izgleda da je više levo, možda negde gde je danas ZOO, tamo iznad lavova i tigrova?