Ovo je Dorćolac mlađi sa Dorćolcem seniorom, negde 1964. Nisam siguran da je VML, ali tu je negde. I jedna ispravka moje pogrešne informacije za Velikomokrolužanina: nije u pitanju Hasselblad već Mamiya.
I ova fotografija je proizašla iz objektiva tog fotoaparata.
Tata je obavezno nosio odelo sa kravatom, a francuska kapa je bila sportska varijanta.
Као лаику једино ми логика може помоћи да замислим неки процес. Тако је са упловљавањем, маневрисањем и испловљавањем пловила из београдског средњевековног пристаништа. Прихватам помен бојних бродова класе "Њу Џерси" као карикатуру која је одраз симпатичног смисла за хумор. Шајка "као мало већи чамац" је примала 20-30 војника, односно имала је око 10 веслача са сваке стране. Морала је да има и крманоша, а вероватно и заповедника (ако то није крманош) плус бар двојицу на прамцу који су опслуживали топ. Колико је дугачак и широк чамац који има 10 пари веслача и све поменуто? Сигурно није аласки чамац. Али да не причам напамет, ево нешто "мазнуто" са једног форума а тамо су то "мазнули" ко зна одакле са Нета:
Није баш неки квалитет али боље нисам нашао. Није ни турска, кажу да је из доба деспотовине у Мађарској (прва половина 16. века) али сумњам. Мислим да је аустријска из нешто каснијег доба. Нема разлога да не верујем да су турске биле исте или сличне. Кажу за троугласто једро које подсећа јако на арапске чамце да је заправо изум старих Латина. Овакво једро тражи маневарски простор (и као што се на слици види) бар још једног а вероватно два или три човека. узимајући у обзир оне послужиоце топа на прамцу, овог што млати једром иза веслача, плус кормилара, чамац је бар 25% дужи од потребног простора за десет редова клупа. Е сад, не знам колика је то дужина (неко ко би желео да се позабави ергономијом могао би лако да израчуна) али знам да је овакав чамац већи и од неких јадранских рибарица. Овакав чамац тражи маневарски простор у луци и у пристаништу се не може њиме маневрисати потезањем конопаца као лутке на концу. Овде озбиљан окрет може само да уради увежбана посада веслача. А број од 50 оваквих или сличних чамаца (бродића) у београдском средњевековном пристаништу не спорим, ту је сигурно зарачунат и онај простор за извлачење на суво. Па требало је те бродиће и одржавати, морали су и ван воде, зар не? Зими обавезно.
Мислим да управо ту грешиш кад помињеш маневрисање унутар тврђавског пристаништа. Није било никаквог маневрисања, окретања, већ само "паковање" - једна шајка до друге, уз вађење "бродова" на обалу ради одржавања или зими. Иначе, и даље стојим на становишту да су брод у пристаниште увлачили војници помоћу конопца, евентуално помоћу чамца, као што данас мали реморкери доводе велике бродове до веза у луци.
На твојој илустрацији лако се може одредити дужина шајке кад се зна да је просечна висина човека у 16. веку била 1,6 до 1,7 метара. Пошто се на палуби види морнар, кад се све прерачуна испада да је та шајка дугачка између 14 и 15 метара. А на овом бакрорезу је баш турска шајка с краја 16 века:
Уз цртеж иде и занимљив опис који почиње констатацијом да овај бакрорез скоро у потпуности одговара описима шајки угарске речне флотиле: "Биле су то већином мале и једноставне лађе са зашиљеним кљуном, скромноп наоружане и опремљене. На кљуну, односно прамцу налазио се топ који је био наткривен, штитећи тобџије, топ и барут од кише и влаге. На сртедини таквог брода стајала је катарска са једром. На крми се налазио шатор за заповедника брода и кормилара. Између крме и прамца, дуж бокова брода, биле су смештене клупе са веслачима а између се налазила наоружана војна посада.". Обзиром да ова турска шајка има само четири пара весала самим тим је можда и била краћа - рецимо, 10 метара...
Да ли зато што пре тридесет година није било интернета, форума или сам ја био за толико млађи, у сваком случају, зачас бих се организовао и отишао на Калиш у истраживање бедема, лагума...
Из тих дана је ова панорамска фотографија тврђаве снимљена, чини ми се, 1984. године, са крова Куле Небојше:
Као лаику једино ми логика може помоћи да замислим неки процес. Тако је са упловљавањем, маневрисањем и испловљавањем пловила из београдског средњевековног пристаништа. Прихватам помен бојних бродова класе "Њу Џерси" као карикатуру која је одраз симпатичног смисла за хумор. Шајка "као мало већи чамац" је примала 20-30 војника, односно имала је око 10 веслача са сваке стране. Морала је да има и крманоша, а вероватно и заповедника (ако то није крманош) плус бар двојицу на прамцу који су опслуживали топ. Колико је дугачак и широк чамац који има 10 пари веслача и све поменуто? Сигурно није аласки чамац. Али да не причам напамет, ево нешто "мазнуто" са једног форума а тамо су то "мазнули" ко зна одакле са Нета:
Није баш неки квалитет али боље нисам нашао. Није ни турска, кажу да је из доба деспотовине у Мађарској (прва половина 16. века) али сумњам. Мислим да је аустријска из нешто каснијег доба. Нема разлога да не верујем да су турске биле исте или сличне. Кажу за троугласто једро које подсећа јако на арапске чамце да је заправо изум старих Латина. Овакво једро тражи маневарски простор (и као што се на слици види) бар још једног а вероватно два или три човека. узимајући у обзир оне послужиоце топа на прамцу, овог што млати једром иза веслача, плус кормилара, чамац је бар 25% дужи од потребног простора за десет редова клупа. Е сад, не знам колика је то дужина (неко ко би желео да се позабави ергономијом могао би лако да израчуна) али знам да је овакав чамац већи и од неких јадранских рибарица. Овакав чамац тражи маневарски простор у луци и у пристаништу се не може њиме маневрисати потезањем конопаца као лутке на концу. Овде озбиљан окрет може само да уради увежбана посада веслача. А број од 50 оваквих или сличних чамаца (бродића) у београдском средњевековном пристаништу не спорим, ту је сигурно зарачунат и онај простор за извлачење на суво. Па требало је те бродиће и одржавати, морали су и ван воде, зар не? Зими обавезно.
Мислим да управо ту грешиш кад помињеш маневрисање унутар тврђавског пристаништа. Није било никаквог маневрисања, окретања, већ само "паковање" - једна шајка до друге, уз вађење "бродова" на обалу ради одржавања или зими. Иначе, и даље стојим на становишту да су брод у пристаниште увлачили војници помоћу конопца, евентуално помоћу чамца, као што данас мали реморкери доводе велике бродове до веза у луци.
На твојој илустрацији лако се може одредити дужина шајке кад се зна да је просечна висина човека у 16. веку била 1,6 до 1,7 метара. Пошто се на палуби види морнар, кад се све прерачуна испада да је та шајка дугачка између 14 и 15 метара. А на овом бакрорезу је баш турска шајка с краја 16 века:
Уз цртеж иде и занимљив опис који почиње констатацијом да овај бакрорез скоро у потпуности одговара описима шајки угарске речне флотиле: "Биле су то већином мале и једноставне лађе са зашиљеним кљуном, скромноп наоружане и опремљене. На кљуну, односно прамцу налазио се топ који је био наткривен, штитећи тобџије, топ и барут од кише и влаге. На сртедини таквог брода стајала је катарска са једром. На крми се налазио шатор за заповедника брода и кормилара. Између крме и прамца, дуж бокова брода, биле су смештене клупе са веслачима а између се налазила наоружана војна посада.". Обзиром да ова турска шајка има само четири пара весала самим тим је можда и била краћа - рецимо, 10 метара...
Baš ste se primili na ove šajke. Mislim da čak ni ovakva šajka nije mogla da prođe kroz vodenu kapiju. Ako je imala jarbol nije mogla da ima plitki gaz ni ravno dno.
Ja mislim da je tu mogao da se provuče samo neki čun za snabdevanje tvrđave provijantom ili džebanom. Ako je u posedu vojski stacioniranim u tvrđavi i bilo ovakvih plovila, zaštitu od neprijatelja i leda mogli su da nađu samo pre prolaska kroz Vodenu kapiju.
A da su se ovakva plovila slagala na obali kao drva totalno je neprihvatljivo.
[Ne može svako biti genijalni fotograf i nemojte se naljutiti, ali na forumu bi bio jedino Frančesko u stanju da napravi vrlo dobre aktuelne fotografije (ili Rascian sa drugog foruma).
Ne bih da obeshrabrujem potencijalne učesnike, ali osim nesumnjivog "umetničkog" dara i posebno, opšteg osećaja za kadriranje, za fotografiju arhitekture (posebno onu dokumentarnu) je, avaj, potrebna i "malčice" bolja oprema: "idiot" digitalci su uglavnom potpuno neupotrebljivi u ovu svrhu, pa makar to bili i detalji. E sad, ako bi se nešto uspeli da dogovrimo, i ukoliko bi naš projekat počeo ozbiljnije da se odvija, drugar bi mogao da mi pozajmi u ovu svrhu jedan profesionalni Canon (doduše, nešto starije generacije) i set objektiva...
Moje dve pare su tu.
Pored toga, tu je i ponešto takmičenja iz fotografije na kojima sam, hmm, pobeđivao, pa...
Као лаику једино ми логика може помоћи да замислим неки процес. Тако је са упловљавањем, маневрисањем и испловљавањем пловила из београдског средњевековног пристаништа. Прихватам помен бојних бродова класе "Њу Џерси" као карикатуру која је одраз симпатичног смисла за хумор. Шајка "као мало већи чамац" је примала 20-30 војника, односно имала је око 10 веслача са сваке стране. Морала је да има и крманоша, а вероватно и заповедника (ако то није крманош) плус бар двојицу на прамцу који су опслуживали топ. Колико је дугачак и широк чамац који има 10 пари веслача и све поменуто? Сигурно није аласки чамац. Али да не причам напамет, ево нешто "мазнуто" са једног форума а тамо су то "мазнули" ко зна одакле са Нета:
Није баш неки квалитет али боље нисам нашао. Није ни турска, кажу да је из доба деспотовине у Мађарској (прва половина 16. века) али сумњам. Мислим да је аустријска из нешто каснијег доба. Нема разлога да не верујем да су турске биле исте или сличне. Кажу за троугласто једро које подсећа јако на арапске чамце да је заправо изум старих Латина. Овакво једро тражи маневарски простор (и као што се на слици види) бар још једног а вероватно два или три човека. узимајући у обзир оне послужиоце топа на прамцу, овог што млати једром иза веслача, плус кормилара, чамац је бар 25% дужи од потребног простора за десет редова клупа. Е сад, не знам колика је то дужина (неко ко би желео да се позабави ергономијом могао би лако да израчуна) али знам да је овакав чамац већи и од неких јадранских рибарица. Овакав чамац тражи маневарски простор у луци и у пристаништу се не може њиме маневрисати потезањем конопаца као лутке на концу. Овде озбиљан окрет може само да уради увежбана посада веслача. А број од 50 оваквих или сличних чамаца (бродића) у београдском средњевековном пристаништу не спорим, ту је сигурно зарачунат и онај простор за извлачење на суво. Па требало је те бродиће и одржавати, морали су и ван воде, зар не? Зими обавезно.
Мислим да управо ту грешиш кад помињеш маневрисање унутар тврђавског пристаништа. Није било никаквог маневрисања, окретања, већ само "паковање" - једна шајка до друге, уз вађење "бродова" на обалу ради одржавања или зими. Иначе, и даље стојим на становишту да су брод у пристаниште увлачили војници помоћу конопца, евентуално помоћу чамца, као што данас мали реморкери доводе велике бродове до веза у луци.
На твојој илустрацији лако се може одредити дужина шајке кад се зна да је просечна висина човека у 16. веку била 1,6 до 1,7 метара. Пошто се на палуби види морнар, кад се све прерачуна испада да је та шајка дугачка између 14 и 15 метара. А на овом бакрорезу је баш турска шајка с краја 16 века:
Уз цртеж иде и занимљив опис који почиње констатацијом да овај бакрорез скоро у потпуности одговара описима шајки угарске речне флотиле: "Биле су то већином мале и једноставне лађе са зашиљеним кљуном, скромноп наоружане и опремљене. На кљуну, односно прамцу налазио се топ који је био наткривен, штитећи тобџије, топ и барут од кише и влаге. На сртедини таквог брода стајала је катарска са једром. На крми се налазио шатор за заповедника брода и кормилара. Између крме и прамца, дуж бокова брода, биле су смештене клупе са веслачима а између се налазила наоружана војна посада.". Обзиром да ова турска шајка има само четири пара весала самим тим је можда и била краћа - рецимо, 10 метара...
Baš ste se primili na ove šajke. Mislim da čak ni ovakva šajka nije mogla da prođe kroz vodenu kapiju. Ako je imala jarbol nije mogla da ima plitki gaz ni ravno dno.
Ja mislim da je tu mogao da se provuče samo neki čun za snabdevanje tvrđave provijantom ili džebanom. Ako je u posedu vojski stacioniranim u tvrđavi i bilo ovakvih plovila, zaštitu od neprijatelja i leda mogli su da nađu samo pre prolaska kroz Vodenu kapiju.
A da su se ovakva plovila slagala na obali kao drva totalno je neprihvatljivo.
Не рекох ли ја да ова дискусија не доноси никакву корист осим као ментална вежба. Ма нема везе, ја нисам ни спорио да су пловила вучена. Канал је сигурно био узан па су весла морала бити дигнута, а то ипак нису били кануи осмоклеци или двадесетоклеци. Али је Дорћолац заправо поставио ствар на своје место: колико је максимално велико пловило и са којим максималним газом могло проћи кроз Водену капију?! Претпостављам да је дужина морала имати неку оптималну ширину и газ (због потребног депласмана) па сад ко познаје технологију и стил ондашње бродоградње треба да изнесе своје мишљење. За мене је свака прича беспредметна без податка о ширини и дубини канала од пристаништа до Дунава.
Ма опет кажем: можда све то и није важно. Помало Изногуд и ја личимо на она два јарца на брвну. Зато ја и прекидам сваку даљу дискусију.
I ova fotografija je proizašla iz objektiva tog fotoaparata.
Tata je obavezno nosio odelo sa kravatom, a francuska kapa je bila sportska varijanta.
Као лаику једино ми логика може помоћи да замислим неки процес. Тако је са упловљавањем, маневрисањем и испловљавањем пловила из београдског средњевековног пристаништа. Прихватам помен бојних бродова класе "Њу Џерси" као карикатуру која је одраз симпатичног смисла за хумор. Шајка "као мало већи чамац" је примала 20-30 војника, односно имала је око 10 веслача са сваке стране. Морала је да има и крманоша, а вероватно и заповедника (ако то није крманош) плус бар двојицу на прамцу који су опслуживали топ. Колико је дугачак и широк чамац који има 10 пари веслача и све поменуто? Сигурно није аласки чамац. Али да не причам напамет, ево нешто "мазнуто" са једног форума а тамо су то "мазнули" ко зна одакле са Нета:
Није баш неки квалитет али боље нисам нашао. Није ни турска, кажу да је из доба деспотовине у Мађарској (прва половина 16. века) али сумњам. Мислим да је аустријска из нешто каснијег доба. Нема разлога да не верујем да су турске биле исте или сличне. Кажу за троугласто једро које подсећа јако на арапске чамце да је заправо изум старих Латина. Овакво једро тражи маневарски простор (и као што се на слици види) бар још једног а вероватно два или три човека. узимајући у обзир оне послужиоце топа на прамцу, овог што млати једром иза веслача, плус кормилара, чамац је бар 25% дужи од потребног простора за десет редова клупа. Е сад, не знам колика је то дужина (неко ко би желео да се позабави ергономијом могао би лако да израчуна) али знам да је овакав чамац већи и од неких јадранских рибарица. Овакав чамац тражи маневарски простор у луци и у пристаништу се не може њиме маневрисати потезањем конопаца као лутке на концу. Овде озбиљан окрет може само да уради увежбана посада веслача. А број од 50 оваквих или сличних чамаца (бродића) у београдском средњевековном пристаништу не спорим, ту је сигурно зарачунат и онај простор за извлачење на суво. Па требало је те бродиће и одржавати, морали су и ван воде, зар не? Зими обавезно.
Мислим да управо ту грешиш кад помињеш маневрисање унутар тврђавског пристаништа. Није било никаквог маневрисања, окретања, већ само "паковање" - једна шајка до друге, уз вађење "бродова" на обалу ради одржавања или зими. Иначе, и даље стојим на становишту да су брод у пристаниште увлачили војници помоћу конопца, евентуално помоћу чамца, као што данас мали реморкери доводе велике бродове до веза у луци.
На твојој илустрацији лако се може одредити дужина шајке кад се зна да је просечна висина човека у 16. веку била 1,6 до 1,7 метара. Пошто се на палуби види морнар, кад се све прерачуна испада да је та шајка дугачка између 14 и 15 метара. А на овом бакрорезу је баш турска шајка с краја 16 века:
Уз цртеж иде и занимљив опис који почиње констатацијом да овај бакрорез скоро у потпуности одговара описима шајки угарске речне флотиле: "Биле су то већином мале и једноставне лађе са зашиљеним кљуном, скромноп наоружане и опремљене. На кљуну, односно прамцу налазио се топ који је био наткривен, штитећи тобџије, топ и барут од кише и влаге. На сртедини таквог брода стајала је катарска са једром. На крми се налазио шатор за заповедника брода и кормилара. Између крме и прамца, дуж бокова брода, биле су смештене клупе са веслачима а између се налазила наоружана војна посада.". Обзиром да ова турска шајка има само четири пара весала самим тим је можда и била краћа - рецимо, 10 метара...
Да ли зато што пре тридесет година није било интернета, форума или сам ја био за толико млађи, у сваком случају, зачас бих се организовао и отишао на Калиш у истраживање бедема, лагума...
Из тих дана је ова панорамска фотографија тврђаве снимљена, чини ми се, 1984. године, са крова Куле Небојше:
А не к'о ова данашња омладина...
Као лаику једино ми логика може помоћи да замислим неки процес. Тако је са упловљавањем, маневрисањем и испловљавањем пловила из београдског средњевековног пристаништа. Прихватам помен бојних бродова класе "Њу Џерси" као карикатуру која је одраз симпатичног смисла за хумор. Шајка "као мало већи чамац" је примала 20-30 војника, односно имала је око 10 веслача са сваке стране. Морала је да има и крманоша, а вероватно и заповедника (ако то није крманош) плус бар двојицу на прамцу који су опслуживали топ. Колико је дугачак и широк чамац који има 10 пари веслача и све поменуто? Сигурно није аласки чамац. Али да не причам напамет, ево нешто "мазнуто" са једног форума а тамо су то "мазнули" ко зна одакле са Нета:
Није баш неки квалитет али боље нисам нашао. Није ни турска, кажу да је из доба деспотовине у Мађарској (прва половина 16. века) али сумњам. Мислим да је аустријска из нешто каснијег доба. Нема разлога да не верујем да су турске биле исте или сличне. Кажу за троугласто једро које подсећа јако на арапске чамце да је заправо изум старих Латина. Овакво једро тражи маневарски простор (и као што се на слици види) бар још једног а вероватно два или три човека. узимајући у обзир оне послужиоце топа на прамцу, овог што млати једром иза веслача, плус кормилара, чамац је бар 25% дужи од потребног простора за десет редова клупа. Е сад, не знам колика је то дужина (неко ко би желео да се позабави ергономијом могао би лако да израчуна) али знам да је овакав чамац већи и од неких јадранских рибарица. Овакав чамац тражи маневарски простор у луци и у пристаништу се не може њиме маневрисати потезањем конопаца као лутке на концу. Овде озбиљан окрет може само да уради увежбана посада веслача. А број од 50 оваквих или сличних чамаца (бродића) у београдском средњевековном пристаништу не спорим, ту је сигурно зарачунат и онај простор за извлачење на суво. Па требало је те бродиће и одржавати, морали су и ван воде, зар не? Зими обавезно.
Мислим да управо ту грешиш кад помињеш маневрисање унутар тврђавског пристаништа. Није било никаквог маневрисања, окретања, већ само "паковање" - једна шајка до друге, уз вађење "бродова" на обалу ради одржавања или зими. Иначе, и даље стојим на становишту да су брод у пристаниште увлачили војници помоћу конопца, евентуално помоћу чамца, као што данас мали реморкери доводе велике бродове до веза у луци.
На твојој илустрацији лако се може одредити дужина шајке кад се зна да је просечна висина човека у 16. веку била 1,6 до 1,7 метара. Пошто се на палуби види морнар, кад се све прерачуна испада да је та шајка дугачка између 14 и 15 метара. А на овом бакрорезу је баш турска шајка с краја 16 века:
Уз цртеж иде и занимљив опис који почиње констатацијом да овај бакрорез скоро у потпуности одговара описима шајки угарске речне флотиле: "Биле су то већином мале и једноставне лађе са зашиљеним кљуном, скромноп наоружане и опремљене. На кљуну, односно прамцу налазио се топ који је био наткривен, штитећи тобџије, топ и барут од кише и влаге. На сртедини таквог брода стајала је катарска са једром. На крми се налазио шатор за заповедника брода и кормилара. Између крме и прамца, дуж бокова брода, биле су смештене клупе са веслачима а између се налазила наоружана војна посада.". Обзиром да ова турска шајка има само четири пара весала самим тим је можда и била краћа - рецимо, 10 метара...
Baš ste se primili na ove šajke. Mislim da čak ni ovakva šajka nije mogla da prođe kroz vodenu kapiju. Ako je imala jarbol nije mogla da ima plitki gaz ni ravno dno.
Ja mislim da je tu mogao da se provuče samo neki čun za snabdevanje tvrđave provijantom ili džebanom. Ako je u posedu vojski stacioniranim u tvrđavi i bilo ovakvih plovila, zaštitu od neprijatelja i leda mogli su da nađu samo pre prolaska kroz Vodenu kapiju.
A da su se ovakva plovila slagala na obali kao drva totalno je neprihvatljivo.
Ne bih da obeshrabrujem potencijalne učesnike, ali osim nesumnjivog "umetničkog" dara i posebno, opšteg osećaja za kadriranje, za fotografiju arhitekture (posebno onu dokumentarnu) je, avaj, potrebna i "malčice" bolja oprema: "idiot" digitalci su uglavnom potpuno neupotrebljivi u ovu svrhu, pa makar to bili i detalji. E sad, ako bi se nešto uspeli da dogovrimo, i ukoliko bi naš projekat počeo ozbiljnije da se odvija, drugar bi mogao da mi pozajmi u ovu svrhu jedan profesionalni Canon (doduše, nešto starije generacije) i set objektiva...
Moje dve pare su tu.
Pored toga, tu je i ponešto takmičenja iz fotografije na kojima sam, hmm, pobeđivao, pa...
Као лаику једино ми логика може помоћи да замислим неки процес. Тако је са упловљавањем, маневрисањем и испловљавањем пловила из београдског средњевековног пристаништа. Прихватам помен бојних бродова класе "Њу Џерси" као карикатуру која је одраз симпатичног смисла за хумор. Шајка "као мало већи чамац" је примала 20-30 војника, односно имала је око 10 веслача са сваке стране. Морала је да има и крманоша, а вероватно и заповедника (ако то није крманош) плус бар двојицу на прамцу који су опслуживали топ. Колико је дугачак и широк чамац који има 10 пари веслача и све поменуто? Сигурно није аласки чамац. Али да не причам напамет, ево нешто "мазнуто" са једног форума а тамо су то "мазнули" ко зна одакле са Нета:
Није баш неки квалитет али боље нисам нашао. Није ни турска, кажу да је из доба деспотовине у Мађарској (прва половина 16. века) али сумњам. Мислим да је аустријска из нешто каснијег доба. Нема разлога да не верујем да су турске биле исте или сличне. Кажу за троугласто једро које подсећа јако на арапске чамце да је заправо изум старих Латина. Овакво једро тражи маневарски простор (и као што се на слици види) бар још једног а вероватно два или три човека. узимајући у обзир оне послужиоце топа на прамцу, овог што млати једром иза веслача, плус кормилара, чамац је бар 25% дужи од потребног простора за десет редова клупа. Е сад, не знам колика је то дужина (неко ко би желео да се позабави ергономијом могао би лако да израчуна) али знам да је овакав чамац већи и од неких јадранских рибарица. Овакав чамац тражи маневарски простор у луци и у пристаништу се не може њиме маневрисати потезањем конопаца као лутке на концу. Овде озбиљан окрет може само да уради увежбана посада веслача. А број од 50 оваквих или сличних чамаца (бродића) у београдском средњевековном пристаништу не спорим, ту је сигурно зарачунат и онај простор за извлачење на суво. Па требало је те бродиће и одржавати, морали су и ван воде, зар не? Зими обавезно.
Мислим да управо ту грешиш кад помињеш маневрисање унутар тврђавског пристаништа. Није било никаквог маневрисања, окретања, већ само "паковање" - једна шајка до друге, уз вађење "бродова" на обалу ради одржавања или зими. Иначе, и даље стојим на становишту да су брод у пристаниште увлачили војници помоћу конопца, евентуално помоћу чамца, као што данас мали реморкери доводе велике бродове до веза у луци.
На твојој илустрацији лако се може одредити дужина шајке кад се зна да је просечна висина човека у 16. веку била 1,6 до 1,7 метара. Пошто се на палуби види морнар, кад се све прерачуна испада да је та шајка дугачка између 14 и 15 метара. А на овом бакрорезу је баш турска шајка с краја 16 века:
Уз цртеж иде и занимљив опис који почиње констатацијом да овај бакрорез скоро у потпуности одговара описима шајки угарске речне флотиле: "Биле су то већином мале и једноставне лађе са зашиљеним кљуном, скромноп наоружане и опремљене. На кљуну, односно прамцу налазио се топ који је био наткривен, штитећи тобџије, топ и барут од кише и влаге. На сртедини таквог брода стајала је катарска са једром. На крми се налазио шатор за заповедника брода и кормилара. Између крме и прамца, дуж бокова брода, биле су смештене клупе са веслачима а између се налазила наоружана војна посада.". Обзиром да ова турска шајка има само четири пара весала самим тим је можда и била краћа - рецимо, 10 метара...
Baš ste se primili na ove šajke. Mislim da čak ni ovakva šajka nije mogla da prođe kroz vodenu kapiju. Ako je imala jarbol nije mogla da ima plitki gaz ni ravno dno.
Ja mislim da je tu mogao da se provuče samo neki čun za snabdevanje tvrđave provijantom ili džebanom. Ako je u posedu vojski stacioniranim u tvrđavi i bilo ovakvih plovila, zaštitu od neprijatelja i leda mogli su da nađu samo pre prolaska kroz Vodenu kapiju.
A da su se ovakva plovila slagala na obali kao drva totalno je neprihvatljivo.
Ма опет кажем: можда све то и није важно. Помало Изногуд и ја личимо на она два јарца на брвну. Зато ја и прекидам сваку даљу дискусију.
Беше давно реч о једној модернистичкој одмах до ове зграде лево у Главној улици...
Изгледа да је ипак послератна, јер је на овој окупационој нема...
Посластичарница "Зора" која се налази у приземљу зграде, отворена је 1957. године. Мислим да је те године зграда и завршена.