Да завршим претходни пост, вила под бројем 2 (адреса је Родољуба Чолаковића 2, неко време
тај сокак се звао Драјзеров пролаз) је породична кућа Милоша и Борке Стратимировић,
подигнута, мислим, 1936. год. Не знам архитекту.
По завршетку II светског рата, Милош је осуђен за дело привредне сарадње са окупатором,
имовина је конфискована, а породица се преселила у Трстеник.
У вилу се уселио брачни пар Родољуб Чолаковић/Милица Зорић. Наводно је Милица била та која
је неку своју наслеђену некретнину мењала за кућу у Теодора Драјзера. Супружници су били
позанти колекционари уметничких дела, па је 1975. формиран Легат Чолаковић у оквиру МСУ,
а 1980. кућа је први пута отворена за јавност са премијерном изложбом.
После смрти Родољуба Чолаковића (1983.), почетком деведесетих, МСУ долази на идеју
да изнајми приземље виле, док се колекција (или бар део) још увек налазила на спрату.
МСУ склапа уговор са фирмом Монтенегро Харвест, а ова пак подуговор са фирмом
Колосеум, иза које стоји Дарко Ашанин, "контроверзни бизнисмен". Ашанин је 1998.
убијен у приземљу виле, после чега МСУ покреће поступак за исељење његове
удовице, који ће се завршити тек 2004. године. У међувремену вила је доживела
извесне промене: теписи уништени опушцима, са спрата уклоњен паркет, у купатилу
више нема лавабоа, скинуте ролетне, постављена незаобилазна надстрешница,
а у дворишту је никла пећ за пицу.
2010. године МСУ врши комплетну реконструкцију виле по пројекту Зорана Радојичића.
Вила сад изгледа овако (лево пише the reality check):
Реконструкција је завршена унутра, док се радови на спољашности настављају, наводно,
у јулу. Мислим да ће ускоро у Легату бити отворена изложба Раше Теодосијевића.
Породица Стратимировић није одустала од виле. Потомци Милоша Стратимировића су
су покренули и завршили поступак рехабилитације, а у току је поступак за повраћај
имовине.
Борка Стратимировић је једном приликом посетила своју некадашњу кућу и приликом
једне изложбе записала у књигу утиска: "...изложба је лепа, али је амбијент још лепши".
Беше давно реч о једној модернистичкој одмах до ове зграде лево у Главној улици...
Изгледа да је ипак послератна, јер је на овој окупационој нема...
Мало увећано...
Ту се налазила ова зграда...
За крај ово је ... Дуња Ланго!!! 1971 године, у својству водитељке неког концерта у Дому Синдиката... Управо најављује Наду Кнежевић...''Сети се наше љубави''
Да завршим претходни пост, вила под бројем 2 (адреса је Родољуба Чолаковића 2, неко време
тај сокак се звао Драјзеров пролаз) је породична кућа Милоша и Борке Стратимировић,
подигнута, мислим, 1936. год. Не знам архитекту.
По завршетку II светског рата, Милош је осуђен за дело привредне сарадње са окупатором,
имовина је конфискована, а породица се преселила у Трстеник.
У вилу се уселио брачни пар Родољуб Чолаковић/Милица Зорић. Наводно је Милица била та која
је неку своју наслеђену некретнину мењала за кућу у Теодора Драјзера. Супружници су били
позанти колекционари уметничких дела, па је 1975. формиран Легат Чолаковић у оквиру МСУ,
а 1980. кућа је први пута отворена за јавност са премијерном изложбом.
(...)
Реконструкција је завршена унутра, док се радови на спољашности настављају, наводно,
у јулу. Мислим да ће ускоро у Легату бити отворена изложба Раше Теодосијевића.
Породица Стратимировић није одустала од виле. Потомци Милоша Стратимировића су
су покренули и завршили поступак рехабилитације, а у току је поступак за повраћај
имовине.
Борка Стратимировић је једном приликом посетила своју некадашњу кућу и приликом
једне изложбе записала у књигу утиска: "...изложба је лепа, али је амбијент још лепши".
Да ли је ова доградња извршена са предње или са задње стране виле?
Стварно reality check, али уз благу припомоћ туђе, отете имовине.
Изгледа да је имала само две зидане зграде, од којих се на првој слици види једна.
Јесте сигурно. Палилуска пијаца каква је данас (са свим тим обимним зградама) знамо подигнута је после рата, одмах негде по ослобођењу.
Извођач (и пројектант???) радова био је "Комграп". Видео сам негде једном збирку фотографија ове фирме на којој је ова пијаца представљена као њихов "продукт" (мислим да је у истој серији слика приказиван и Пионирски град, па то може бити орјентир о години изградње).
Изгледа да је имала само две зидане зграде, од којих се на првој слици види једна.
Јесте сигурно. Палилуска пијаца каква је данас (са свим тим обимним зградама) знамо подигнута је после рата, одмах негде по ослобођењу.
Извођач (и пројектант???) радова био је "Комграп". Видео сам негде једном збирку фотографија ове фирме на којој је ова пијаца представљена као њихов "продукт" (мислим да је у истој серији слика приказиван и Пионирски град, па то може бити орјентир о години изградње).
Али не знам када је основана. Негде сам видео да је тај простора резервисан за пијацу око 1900. године, али не знам да ли је тада и отворена...
тај сокак се звао Драјзеров пролаз) је породична кућа Милоша и Борке Стратимировић,
подигнута, мислим, 1936. год. Не знам архитекту.
По завршетку II светског рата, Милош је осуђен за дело привредне сарадње са окупатором,
имовина је конфискована, а породица се преселила у Трстеник.
У вилу се уселио брачни пар Родољуб Чолаковић/Милица Зорић. Наводно је Милица била та која
је неку своју наслеђену некретнину мењала за кућу у Теодора Драјзера. Супружници су били
позанти колекционари уметничких дела, па је 1975. формиран Легат Чолаковић у оквиру МСУ,
а 1980. кућа је први пута отворена за јавност са премијерном изложбом.
После смрти Родољуба Чолаковића (1983.), почетком деведесетих, МСУ долази на идеју
да изнајми приземље виле, док се колекција (или бар део) још увек налазила на спрату.
МСУ склапа уговор са фирмом Монтенегро Харвест, а ова пак подуговор са фирмом
Колосеум, иза које стоји Дарко Ашанин, "контроверзни бизнисмен". Ашанин је 1998.
убијен у приземљу виле, после чега МСУ покреће поступак за исељење његове
удовице, који ће се завршити тек 2004. године. У међувремену вила је доживела
извесне промене: теписи уништени опушцима, са спрата уклоњен паркет, у купатилу
више нема лавабоа, скинуте ролетне, постављена незаобилазна надстрешница,
а у дворишту је никла пећ за пицу.
2010. године МСУ врши комплетну реконструкцију виле по пројекту Зорана Радојичића.
Вила сад изгледа овако (лево пише the reality check):
Реконструкција је завршена унутра, док се радови на спољашности настављају, наводно,
у јулу. Мислим да ће ускоро у Легату бити отворена изложба Раше Теодосијевића.
Породица Стратимировић није одустала од виле. Потомци Милоша Стратимировића су
су покренули и завршили поступак рехабилитације, а у току је поступак за повраћај
имовине.
Борка Стратимировић је једном приликом посетила своју некадашњу кућу и приликом
једне изложбе записала у књигу утиска: "...изложба је лепа, али је амбијент још лепши".
Ovo je, naravno, glavni ulaz u Hilandar, a kralj bi trebalo da je Aleksandar Obrenović.
Беше давно реч о једној модернистичкој одмах до ове зграде лево у Главној улици...
Изгледа да је ипак послератна, јер је на овој окупационој нема...
Мало увећано...
Ту се налазила ова зграда...
За крај ово је ... Дуња Ланго!!! 1971 године, у својству водитељке неког концерта у Дому Синдиката... Управо најављује Наду Кнежевић...''Сети се наше љубави''
www.youtube.com/watch
тај сокак се звао Драјзеров пролаз) је породична кућа Милоша и Борке Стратимировић,
подигнута, мислим, 1936. год. Не знам архитекту.
По завршетку II светског рата, Милош је осуђен за дело привредне сарадње са окупатором,
имовина је конфискована, а породица се преселила у Трстеник.
У вилу се уселио брачни пар Родољуб Чолаковић/Милица Зорић. Наводно је Милица била та која
је неку своју наслеђену некретнину мењала за кућу у Теодора Драјзера. Супружници су били
позанти колекционари уметничких дела, па је 1975. формиран Легат Чолаковић у оквиру МСУ,
а 1980. кућа је први пута отворена за јавност са премијерном изложбом.
(...)
Реконструкција је завршена унутра, док се радови на спољашности настављају, наводно,
у јулу. Мислим да ће ускоро у Легату бити отворена изложба Раше Теодосијевића.
Породица Стратимировић није одустала од виле. Потомци Милоша Стратимировића су
су покренули и завршили поступак рехабилитације, а у току је поступак за повраћај
имовине.
Борка Стратимировић је једном приликом посетила своју некадашњу кућу и приликом
једне изложбе записала у књигу утиска: "...изложба је лепа, али је амбијент још лепши".
Да ли је ова доградња извршена са предње или са задње стране виле?
Стварно reality check, али уз благу припомоћ туђе, отете имовине.
На улици се нешто ради на шинама. У позадини је зграда у којој је данас Тоза.
Ево је и доста мутно горе лево:
Изгледа да је имала само две зидане зграде, од којих се на првој слици види једна.
Беше давно реч о једној модернистичкој одмах до ове зграде лево у Главној улици...
Изгледа да је ипак послератна, јер је на овој окупационој нема...
Јесте, послератна, али као да је прављена пре рата. Иначе, ову кућу треба да је пројектовао архитекта Михајло Мика Јанковић.
Изгледа да је имала само две зидане зграде, од којих се на првој слици види једна.
Јесте сигурно. Палилуска пијаца каква је данас (са свим тим обимним зградама) знамо подигнута је после рата, одмах негде по ослобођењу.
Извођач (и пројектант???) радова био је "Комграп". Видео сам негде једном збирку фотографија ове фирме на којој је ова пијаца представљена као њихов "продукт" (мислим да је у истој серији слика приказиван и Пионирски град, па то може бити орјентир о години изградње).
Изгледа да је имала само две зидане зграде, од којих се на првој слици види једна.
Јесте сигурно. Палилуска пијаца каква је данас (са свим тим обимним зградама) знамо подигнута је после рата, одмах негде по ослобођењу.
Извођач (и пројектант???) радова био је "Комграп". Видео сам негде једном збирку фотографија ове фирме на којој је ова пијаца представљена као њихов "продукт" (мислим да је у истој серији слика приказиван и Пионирски град, па то може бити орјентир о години изградње).
Али не знам када је основана. Негде сам видео да је тај простора резервисан за пијацу око 1900. године, али не знам да ли је тада и отворена...
Ово је поглед из Теодора Драјзера. Њена адреса је дуго била Теодора Драјзера 15.