Зашто би неко при исцртавању тврђаве изоставио Велики Равелин? Као да је сматрао овај део тврђаве небитним. Изгледа да недостају још неки детаљи који припадају самој тврђави.
И још једно питање за оне који можда знају одговор: до када је пристаниште било у Доњем граду активно, када је заправо затрпано? И онај мост код капије у Доњем граду (једном смо констатовали шаренило назива те капије а мислим да се усталило "капија цара Карла"): када је он заправо уклоњен?
Pitanje je veoma interesantno i kada gledam ovaj plan kao da vidim Donji Grad iz šezdesetih kada je u proleće visok nivo Dunava uzrokovao ogromne baruštine baš u ovom delu između Kule Nebojše i Kapije Karla VI, a kroz Vidin kapiju se ulazilo preko blata skaćući s kamena na kamen.
Poplavljeno je tada bilo i celo igralište Poleta a najbrojniji stanovnici Donjeg Grada su tada bile žabe. Tako je bilo sve do sedamdesetih kada je izgrađena obaloutvrda, za vreme vladavine Olge Divac, koja nije našla za shodno da duž celog keja od kanala stare centrale pa do Kule Nebojše ne napravi neki usek ili prostor za marinu pa da ovo šetalište liči na šetalište nekog podunavski grada, već se stvorio utisak kao da smo u kanalu DTD.
E sada, znam da ovo nije bilo pitanje ali nisam mogao da odolim. Listao sam posle tvog pitanja neku svesku Zavoda za zaštitu spomenika u kojoj se vidi da su najobimniji radovi na Kapiji Karla VI bili od 1965. do 1967. godine.
Pominje se vodeni pojas pored bedema sa spoljne strane - nekadašnje srednjovekovno pristanište koje je koncipirano i usklađeno sa novim načinom odbrane i njegova skica:
A evo naiđoh na jednom sajtu i na ovo:
Novo utvrđenje, srednjovekovni kastel, izgrađeno je u 12.veku, jer je sa obala Save i Dunava trebalo čuvati granice srpske države, posebno u 15. veku i prodora Turaka.
U to doba kastel je zamak i dvor srpskog vladara despota Stefana Lazarevića, a na Savi je dograđeno ratno pristanište. Podignuta su i utvrđenja Donjeg i Gornjeg grada u kojima su bile smeštene važne državne institucije.
Мом комшији Касини: фала на добронамерној приметби корективног карактера, у вези ћошета Коларчева/Маћедонска. Од помоћи је. Нисам спазио два реда пенџера. Ал било је занимљиво, чини ми се. Нарочито, модус излажења из ужичког Сатаноријума, после конзумације еколошки чистих сувомеснатих производа и дестилата.
Мојој комшиници, девојчурку из Косовске: молим да ме се не вређа успоређивањем са припадницима војне силе мрског нам непријатеља - Аустро-Угарске. Осем тога, подпали сте под утицај припадника енглеског журнализма, вероватно алкохолисаног у Сатаноријуму. Почетком Великог рата, госн МекКормика је мрзело да оде у Софију и тамо направи фотографски снимак, већ је за јевтине паре на београдском бувљем пијацу купио слику београдскога жандара Ђоке, званог Мртво Пувало, кога је произвео у аустријског војника, а мило нам Теразије прогласио тргом у Софији. Даклем, као што се види из презимена, МекКормик је био Скотланђанин и, шкртом по природи, прохтело му се да уштеди:
на фото плочама,
на дневницама,
на возној карти Београд-Софија,...
Међутим, постоји и друга могућност. Можда су му, при четвороножном излажењу из Сатаноријума, испале паре из џепа, па није имао чиме да купи карту за Софију. Ситнишем је купио Ђокину слику, и повратном картом Оријент-Експреса се вратио кући, успут се хранећи ужичком сланиницом, пршутом и сиром и пијући водњику.
Слика којом се користим у аватару не представља ни мрског нам аустријског војника, ни српског жандара, већ београдског поштоношу, акварелисаног 1898. године, ин виво. Слика се чува у Државном архиву Србије у Карнегијевој и веома ретко је репродукована:
Уважени комшија, никако, ах, никак нисам хтела да Вас увредим. Али, аватарчић може и да завара. Ви ЈЕСТЕ приајтнији и много ми дражи на увећаном акварелу. То се само неко поигравао са Вашим обличјем на ОНОЈ фотографији из лажне Софије. Примите скромно извињење, како сам само могла и да помислим...Али, мора да су криви ти бркови!! Због њих су жене увек губиле разум!!!
На ратној слици је, лево, хотел Славија; она модернистичка зграда из Булевара ЈНА постоји и данас, као и ова једноспратница са ризалитом у првом плану - данас је последња (руинирана) зграда у Краља Милана.
Ova poslednja bi mogla biti na Terazijskoj terasi? O ostalim nemam pojma, možda Relja zna više? Sudeći po bojama Agfacolora, to bi mogle biti pedesete do šezdesete godine....
SLIKA BR 1 NIJE BG DEFINITIVNO
SLIKA BR 2 JE ULAZ U HOTEL PRAG UGAO BALKANSKE I NARODNOG FRONTA
SLIKA BR 3 JE ZELENI VENAC
SLIKA BR 4 JE TERAZIJSKI PARK
Зашто би неко при исцртавању тврђаве изоставио Велики Равелин? Као да је сматрао овај део тврђаве небитним. Изгледа да недостају још неки детаљи који припадају самој тврђави.
И још једно питање за оне који можда знају одговор: до када је пристаниште било у Доњем граду активно, када је заправо затрпано? И онај мост код капије у Доњем граду (једном смо констатовали шаренило назива те капије а мислим да се усталило "капија цара Карла"): када је он заправо уклоњен?
Pitanje je veoma interesantno i kada gledam ovaj plan kao da vidim Donji Grad iz šezdesetih kada je u proleće visok nivo Dunava uzrokovao ogromne baruštine baš u ovom delu između Kule Nebojše i Kapije Karla VI, a kroz Vidin kapiju se ulazilo preko blata skaćući s kamena na kamen.
Poplavljeno je tada bilo i celo igralište Poleta a najbrojniji stanovnici Donjeg Grada su tada bile žabe. Tako je bilo sve do sedamdesetih kada je izgrađena obaloutvrda, za vreme vladavine Olge Divac, koja nije našla za shodno da duž celog keja od kanala stare centrale pa do Kule Nebojše ne napravi neki usek ili prostor za marinu pa da ovo šetalište liči na šetalište nekog podunavski grada, već se stvorio utisak kao da smo u kanalu DTD.
E sada, znam da ovo nije bilo pitanje ali nisam mogao da odolim. Listao sam posle tvog pitanja neku svesku Zavoda za zaštitu spomenika u kojoj se vidi da su najobimniji radovi na Kapiji Karla VI bili od 1965. do 1967. godine.
Pominje se vodeni pojas pored bedema sa spoljne strane - nekadašnje srednjovekovno pristanište koje je koncipirano i usklađeno sa novim načinom odbrane i njegova skica:
A evo naiđoh na jednom sajtu i na ovo:
Novo utvrđenje, srednjovekovni kastel, izgrađeno je u 12.veku, jer je sa obala Save i Dunava trebalo čuvati granice srpske države, posebno u 15. veku i prodora Turaka.
U to doba kastel je zamak i dvor srpskog vladara despota Stefana Lazarevića, a na Savi je dograđeno ratno pristanište. Podignuta su i utvrđenja Donjeg i Gornjeg grada u kojima su bile smeštene važne državne institucije.
Мом комшији Касини: фала на добронамерној приметби корективног карактера, у вези ћошета Коларчева/Маћедонска. Од помоћи је. Нисам спазио два реда пенџера. Ал било је занимљиво, чини ми се. Нарочито, модус излажења из ужичког Сатаноријума, после конзумације еколошки чистих сувомеснатих производа и дестилата.
Мојој комшиници, девојчурку из Косовске: молим да ме се не вређа успоређивањем са припадницима војне силе мрског нам непријатеља - Аустро-Угарске. Осем тога, подпали сте под утицај припадника енглеског журнализма, вероватно алкохолисаног у Сатаноријуму. Почетком Великог рата, госн МекКормика је мрзело да оде у Софију и тамо направи фотографски снимак, већ је за јевтине паре на београдском бувљем пијацу купио слику београдскога жандара Ђоке, званог Мртво Пувало, кога је произвео у аустријског војника, а мило нам Теразије прогласио тргом у Софији. Даклем, као што се види из презимена, МекКормик је био Скотланђанин и, шкртом по природи, прохтело му се да уштеди:
на фото плочама,
на дневницама,
на возној карти Београд-Софија,...
Међутим, постоји и друга могућност. Можда су му, при четвороножном излажењу из Сатаноријума, испале паре из џепа, па није имао чиме да купи карту за Софију. Ситнишем је купио Ђокину слику, и повратном картом Оријент-Експреса се вратио кући, успут се хранећи ужичком сланиницом, пршутом и сиром и пијући водњику.
Слика којом се користим у аватару не представља ни мрског нам аустријског војника, ни српског жандара, већ београдског поштоношу, акварелисаног 1898. године, ин виво. Слика се чува у Државном архиву Србије у Карнегијевој и веома ретко је репродукована:
Уважени комшија, никако, ах, никак нисам хтела да Вас увредим. Али, аватарчић може и да завара. Ви ЈЕСТЕ приајтнији и много ми дражи на увећаном акварелу. То се само неко поигравао са Вашим обличјем на ОНОЈ фотографији из лажне Софије. Примите скромно извињење, како сам само могла и да помислим...Али, мора да су криви ти бркови!! Због њих су жене увек губиле разум!!!
...Putnik je nesalomljiv!...
Јес, али у Првом нисмо тако добро прошли:
kralja milana? u pozadini levo hotel slavija?
На ратној слици је, лево, хотел Славија; она модернистичка зграда из Булевара ЈНА постоји и данас, као и ова једноспратница са ризалитом у првом плану - данас је последња (руинирана) зграда у Краља Милана.
Ova poslednja bi mogla biti na Terazijskoj terasi? O ostalim nemam pojma, možda Relja zna više? Sudeći po bojama Agfacolora, to bi mogle biti pedesete do šezdesete godine....
SLIKA BR 1 NIJE BG DEFINITIVNO
SLIKA BR 2 JE ULAZ U HOTEL PRAG UGAO BALKANSKE I NARODNOG FRONTA
SLIKA BR 3 JE ZELENI VENAC
SLIKA BR 4 JE TERAZIJSKI PARK