Ova poslednja bi mogla biti na Terazijskoj terasi? O ostalim nemam pojma, možda Relja zna više? Sudeći po bojama Agfacolora, to bi mogle biti pedesete do šezdesete godine....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Мом комшији Касини: фала на добронамерној приметби корективног карактера, у вези ћошета Коларчева/Маћедонска. Од помоћи је. Нисам спазио два реда пенџера. Ал било је занимљиво, чини ми се. Нарочито, модус излажења из ужичког Сатаноријума, после конзумације еколошки чистих сувомеснатих производа и дестилата.
Мојој комшиници, девојчурку из Косовске: молим да ме се не вређа успоређивањем са припадницима војне силе мрског нам непријатеља - Аустро-Угарске. Осем тога, подпали сте под утицај припадника енглеског журнализма, вероватно алкохолисаног у Сатаноријуму. Почетком Великог рата, госн МекКормика је мрзело да оде у Софију и тамо направи фотографски снимак, већ је за јевтине паре на београдском бувљем пијацу купио слику београдскога жандара Ђоке, званог Мртво Пувало, кога је произвео у аустријског војника, а мило нам Теразије прогласио тргом у Софији. Даклем, као што се види из презимена, МекКормик је био Скотланђанин и, шкртом по природи, прохтело му се да уштеди:
на фото плочама,
на дневницама,
на возној карти Београд-Софија,...
Међутим, постоји и друга могућност. Можда су му, при четвороножном излажењу из Сатаноријума, испале паре из џепа, па није имао чиме да купи карту за Софију. Ситнишем је купио Ђокину слику, и повратном картом Оријент-Експреса се вратио кући, успут се хранећи ужичком сланиницом, пршутом и сиром и пијући водњику.
Слика којом се користим у аватару не представља ни мрског нам аустријског војника, ни српског жандара, већ београдског поштоношу, акварелисаног 1898. године, ин виво. Слика се чува у Државном архиву Србије у Карнегијевој и веома ретко је репродукована:
Ova poslednja bi mogla biti na Terazijskoj terasi? O ostalim nemam pojma, možda Relja zna više? Sudeći po bojama Agfacolora, to bi mogle biti pedesete do šezdesete godine....
Мом комшији Касини: фала на добронамерној приметби корективног карактера, у вези ћошета Коларчева/Маћедонска. Од помоћи је. Нисам спазио два реда пенџера. Ал било је занимљиво, чини ми се. Нарочито, модус излажења из ужичког Сатаноријума, после конзумације еколошки чистих сувомеснатих производа и дестилата.
Мојој комшиници, девојчурку из Косовске: молим да ме се не вређа успоређивањем са припадницима војне силе мрског нам непријатеља - Аустро-Угарске. Осем тога, подпали сте под утицај припадника енглеског журнализма, вероватно алкохолисаног у Сатаноријуму. Почетком Великог рата, госн МекКормика је мрзело да оде у Софију и тамо направи фотографски снимак, већ је за јевтине паре на београдском бувљем пијацу купио слику београдскога жандара Ђоке, званог Мртво Пувало, кога је произвео у аустријског војника, а мило нам Теразије прогласио тргом у Софији. Даклем, као што се види из презимена, МекКормик је био Скотланђанин и, шкртом по природи, прохтело му се да уштеди:
на фото плочама,
на дневницама,
на возној карти Београд-Софија,...
Међутим, постоји и друга могућност. Можда су му, при четвороножном излажењу из Сатаноријума, испале паре из џепа, па није имао чиме да купи карту за Софију. Ситнишем је купио Ђокину слику, и повратном картом Оријент-Експреса се вратио кући, успут се хранећи ужичком сланиницом, пршутом и сиром и пијући водњику.
Слика којом се користим у аватару не представља ни мрског нам аустријског војника, ни српског жандара, већ београдског поштоношу, акварелисаног 1898. године, ин виво. Слика се чува у Државном архиву Србије у Карнегијевој и веома ретко је репродукована:
Meni više liči na ugao Lomine i Jug Bogdana...
Crew of HMS Queen Elizabeth in a funeral procession fo King Alexander of Yugoslavia at Belgrade, 1924.
Meni više liči na ugao Lomine i Jug Bogdana...
Slažem se sa Slučajnim. To je ovaj izvanredan šoping mol u Jug Bogdanovoj, malo ukoso od pijace.