Ова слика ми је привукла пажњу. Неко ће рећи да се то подразумева, обзиром на моју кубатуру, али није то основни разлог. На фирми изнад ове групе људи пише: Прво српско стовариште уж(ичких производа) / Богдана Златића Златиборца.
Где ли се налазила ова мала, помало неугледна, радња која очигледно није оскудевала у муштеријама. Шта ли се ту продавало? Ужички сувомеснати и млечни производи. Можда ће нам у дешифровању помоћи један цитат Димитрија Ц. Ђорђевића.
Да се разумемо: име власника радње на слици се не поклапа са именом у одломку Д. Ц. Ђ. Претпостављам да је Атанацковић касније продао радњу Златићу, или су то учинили његови наследници после његове смрти. А можда је због "сукоба интереса" командир ноћних стражара фиктивно радњу пријавио на неког свог рођака? Замолио бих вас да обратите пажњу на стрме степенице од цигле (лево). Још нешто, пажљиво читајте, да не погрешите: пише САТАНОРИЈУМ, а не санаторијум. „Пре четири деценије био је командир ноћних стражара београдске општине Добросав Атанацковић, резервни официр, брат Малише Атанацковића, бившег народног посланика. Родом Ужичанин, Добросав је пре педесет година први отворио радњу у Београду у којој су продавани само ужички производи. Његова радња у једно време била је на углу прекопута „Коларца“ где данас постоји палата Југословенске банке, и у њу се улазило преко три стрма степеника од цигала.
Београдски гурмани и боеми били су јако заинтересовани ужичким производима, неко пршутом и сланином, неко клековачом, а неко и водњиком. Због тога су радњу Добросава Атанацковића често посећивали Јанко Веселиновић, Милорад Митровић, Стеван Сремац, Радоје Домановић, Миле Павловић, Милорад „Сељанчица“ и многи други познати боеми својега доба. Тада су Миле и Сремац ову радњу назвали „Сатаноријум Добросава Атанацковића“, док су га други називали „Ужички конзулат“.
Силазак из тога Сатаноријума је био врло незгодан, јер су се многи Атанацковићеви гости, низ она три стрма степеника спуштали на улицу у четвороножном положају. Ето, такав командир је разумео своју дужност и ставио у задатак својим потчињеним органима да се нађу браћи у невољи.“
Молим добронамерне учеснике форума да покушају да утврде да ли је наведени положај радње (на углу Коларчеве/Македонске) тачан и да ли је то ова радња, односно, да ли постоји одговарајућа боља фотографија првог "ужичког конзулата". Можда би и Путник могао да протабири своје књиге староставне?
Е, ако каже Дебељковић, скидам шапо...
Осим ако га није завела реч "стовариште" на фирми...
Ништа, идемо даље... Тражимо следећу тарабу...
Твоје неповерење према г. аутору ме је заголицало... и нашао сам продавницу ужичких производа Богдана Златића у Македонској 2, а 1912. године. Е сад' долази проблем: немамо добру слику те зграде. Она се налазила на ћошку Македонске и Коларчеве, тамо где је после дошла Југословенска банка, односно Југоекспорт. Најбоља слика је ова:
Ево те кућице лево, али не видимо део према Македонској, па не можемо да је упоредимо са оном Марковом (односно Исака Левија).
Са фотографијама из Македонске можда имамо више среће:
Ова зграда сасвим десно врло личи на ону са Марком и налази се према Колаерчевој, али не знамо да ли је баш на углу и нешто не видим оне степенике...
Али... где је пас? Једино ако је с ове стране фотоапарата.
Свашта је могуће. Дресура је свемогућа
Мистерија је решена - и куца је ту
Фотографија из колекције Марка Стојановића (МЗ)
Ова слика ми је привукла пажњу. Неко ће рећи да се то подразумева, обзиром на моју кубатуру, али није то основни разлог. На фирми изнад ове групе људи пише: Прво српско стовариште уж(ичких производа) / Богдана Златића Златиборца.
Где ли се налазила ова мала, помало неугледна, радња која очигледно није оскудевала у муштеријама. Шта ли се ту продавало? Ужички сувомеснати и млечни производи. Можда ће нам у дешифровању помоћи један цитат Димитрија Ц. Ђорђевића.
Да се разумемо: име власника радње на слици се не поклапа са именом у одломку Д. Ц. Ђ. Претпостављам да је Атанацковић касније продао радњу Златићу, или су то учинили његови наследници после његове смрти. А можда је због "сукоба интереса" командир ноћних стражара фиктивно радњу пријавио на неког свог рођака? Замолио бих вас да обратите пажњу на стрме степенице од цигле (лево). Још нешто, пажљиво читајте, да не погрешите: пише САТАНОРИЈУМ, а не санаторијум.
„Пре четири деценије био је командир ноћних стражара београдске општине Добросав Атанацковић, резервни официр, брат Малише Атанацковића, бившег народног посланика. Родом Ужичанин, Добросав је пре педесет година први отворио радњу у Београду у којој су продавани само ужички производи. Његова радња у једно време била је на углу прекопута „Коларца“ где данас постоји палата Југословенске банке, и у њу се улазило преко три стрма степеника од цигала.
Београдски гурмани и боеми били су јако заинтересовани ужичким производима, неко пршутом и сланином, неко клековачом, а неко и водњиком. Због тога су радњу Добросава Атанацковића често посећивали Јанко Веселиновић, Милорад Митровић, Стеван Сремац, Радоје Домановић, Миле Павловић, Милорад „Сељанчица“ и многи други познати боеми својега доба. Тада су Миле и Сремац ову радњу назвали „Сатаноријум Добросава Атанацковића“, док су га други називали „Ужички конзулат“.
Силазак из тога Сатаноријума је био врло незгодан, јер су се многи Атанацковићеви гости, низ она три стрма степеника спуштали на улицу у четвороножном положају. Ето, такав командир је разумео своју дужност и ставио у задатак својим потчињеним органима да се нађу браћи у невољи.“
Молим добронамерне учеснике форума да покушају да утврде да ли је наведени положај радње (на углу Коларчеве/Македонске) тачан и да ли је то ова радња, односно, да ли постоји одговарајућа боља фотографија првог "ужичког конзулата". Можда би и Путник могао да протабири своје књиге староставне?
Нашао сам: тако пише уз ову фотографију у Дебељковићевој књизи са сликама М.С.
А шта се овде догађа и где се налазе краљ и клирици?
Осим ако га није завела реч "стовариште" на фирми...
Ништа, идемо даље... Тражимо следећу тарабу...
http://scr.digital.nb.rs/collection/aleksandar-fotografije
Осим ако га није завела реч "стовариште" на фирми...
Ништа, идемо даље... Тражимо следећу тарабу...
Твоје неповерење према г. аутору ме је заголицало... и нашао сам продавницу ужичких производа Богдана Златића у Македонској 2, а 1912. године. Е сад' долази проблем: немамо добру слику те зграде. Она се налазила на ћошку Македонске и Коларчеве, тамо где је после дошла Југословенска банка, односно Југоекспорт. Најбоља слика је ова:
Ево те кућице лево, али не видимо део према Македонској, па не можемо да је упоредимо са оном Марковом (односно Исака Левија).
Са фотографијама из Македонске можда имамо више среће:
Ова зграда сасвим десно врло личи на ону са Марком и налази се према Колаерчевој, али не знамо да ли је баш на углу и нешто не видим оне степенике...