Bravo za Dortjola koji se setio ove Golsvortijeve, ja sam se u mislim sve motao oko Sinđelićeve. Ali da vas/nas ne zbunjujem dalje  : ) 

Za ovu Nešinu zagonetku bih rekao da je slikana u onoj maloj ulici koja izbija na Koče Kapetana (Velbuška li se zvaše?).

Ako je neko bio u dilemi ovo je Cara Uroša između Kneza Mihaila i Uzun Mirkove i to aprila 1941, nikako 1942.

Изгледа да је данас дан за решавање загонетки, па да и ја покушам.



Доста ме је нервирало што не знамо која је ово улица. Није зграда него цела улица. Једном смо покушали са Јевремовом, али није.

Мислим да сам је нашао:



Јованова, од Капетан Мишине ка Француској.

Све се изванредно слаже, осим ових врата на првој кући лево. 

На првој кући се савршено слажу подрумски прозори (висина, величина, оквир) и цела пластична декорација - ове хоризонталне линије (само их прекидају та нова врата), па партерни прозори колико се виде. На суседној згради се све слаже: и број прозора (три) и декорација (и изнад прозора: полукружна изнад средњег, гредаста изнад преостала два), и подрумски прозори, и плитки ризалит, и венац на врху...

Потпунио се слажу и куће на десној страни. Прве три имају по 4 прозора (прве две са истим гредицама изнад њих), друга је нешто виша од прве, ту су подрумски прозори... Троспратница је додата у међуратном периоду  на месту дрвета, а иза ње је двоспратница на углу са Књегиње Љубице, која се види и на старој слици (у њој је живео Скерлић)...

И сенке се слажу, пошто показују да су леви низови зграда на обе слике према северу...

Да не заборавим дрвеће. Ево га баш испред тих зграда на једној слици од око 1910. године:



Постоје три дрвета, на обе слике (за ратну пребројати сенке). Дакле, и оно је ту. Све се лепо слаже, осим улаза.

Отварање новог улаза на партерној кући мени не изгледа немогуће. Деца порасла, поделила се породица... Постоји и један мали доказ: улични број код тог улаза је 45А, да не стављам слику. Пошто се слова додају на бројеве само када се појави нови улаз, па да се не мењају бројеви многих кућа у улици, то би то А потврђивали хипотезу о новопробијеном улазу.

Браво, зицер. Чак си и геометрију објектива доста добро потрефио, врата фале али се све остало што је на обе слике присутно апсолутно слаже. Детаљи на првој и другој кући с леве стране су апсолутно подударни (сем тих врата).

Iz današnjeg "Blica":

Ovo sa vratima i brojem mi se dopalo. A drveta su već poseban začin.
Svaka čast. Imao sam osećaj da je tu negde... gazda Jovan ili gazda Jevrem... ta braća su.

 Na kraju, tu je Ada, šta fali? Ova beogradska. Ima sve: staze za šetače, biciš i rolere; terene za fucu, odbojku, basket, mini-golf i golf, tenis, čak i stolove za stoni tenis; jezero, bandži, skakaonice, s druge strane reku i splavove, školu skijanja na vodi i veslače... Nešto je pici, nešto u poluraspadu, ali to je oduvek tako. Čupa, Kiza, Babaja i ja i svi oko nas volimo Adu, Ada je keva, mi smo njeni prasići. Svakog leta se skucamo do tamo, gotovo svakodnevno. Ždrakamo mace u tangama na rolerima, tu i tamo po tetovažica, prate ih zategnuti mladi picani, za njima starci i dečurlija, večno napadne majke i smoreni očevi, i to mu dođe život koji je naš zajednički prijatelj, opisujući Beograd, izlanuo pre neku godinu: „Bajo, sve je ovo neki lou-badžet Njujork."

Ako je zaista tako, onda su Sopranosi u Zemunu, a Keri Bredšou u Šeheru.

Blago nama.

http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/163891/Kući+u+lavoru.html