Runde je u jednom od postova pominjao slike Igora Vasiljeva. Je li ovo on na ovim fotkama?
Meni je na ovoj slici jako zanimljivo da je ispred "Cvijete Z" stajala skulptura koja se mislim zove "Ustanak" a koja je danas ispred Kuće cveća.
А мени је занимљива жена која је, као на фрескама ("ископаше ти очи, лепа слико.."), остала без очију. Неко ју је "променио" и на првој и на другој фотографији
Ви сте, Ђорђе, баш били присутни у тренуцима рушења! Баш импресивно!
На жалост све је на ВХС-у, са чега је су и скидане фотке, зато је и њихов квалитет слаб.
Импресивно... усуђујем се рећи - ужасно импресивно.
Ипак, хвала Ђорђе на овим тужним кадровима.
Нека остану као забелешка.
И нека је што више таквих забелешки.
Неће оне ништа променити у свести наших такозваних "заштитара" (својевремено је Голди постовао слике рушења куће Игора Блуменауа у Крушевачкој, и чини ми се, куће у Савамали), али ћемо барем памтити каквим смо моралним патуљцима и "стручњацима" поверили наше животе, наш град и наше окружење.
Пре осамдесет година, у Румунској улици (садашња Ужичка 8) саграђена је вила Душана Томића, професора Техничког факултета, према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића. Коштала је 25.000 ондашњих динара.
Здање, које се сматра највишим дометом зрелог модернизма, има сутерен, приземље и спрат. На фасади нема орнамената, доследно стилу у коме је грађена.
Професор Томић био је велики љубитељ архитектуре и утемељивач „Награде за најлепшу фасаду”.
– Петар и Бранко Крстић спадају у ред најзначајнијих српских архитеката, а кућа Душана Томића сматра се једним од њихових најбољих дела. Значајно је то што су успели да здање модерне, кубичне структуре, уклопе у амбијент Топчидерског брда – истичу у градском Заводу за заштиту споменика културе.
Шкаркина вила
Кућа чешког инжењера Рихарда Шкарке, директора филијале Прашке кредитне банке у Београду, изграђена је 1927. године, као репрезентативна градска вила у Делиградској 13. Пројектовао ју је Драгиша Брашован, једна од водећих личности српске архитектуре између два светска рата. Коштала је 900.000 тадашњих динара, а припада периоду Брашовановог предмодернистичког стваралаштва.
Вила представља пример архитектуре карактеристичне за београдско грађанско друштво. Украсни елементи фасаде су у стилу романике, венецијанске готике и барока. Изнад улазних врата и прозора су мотиви биљака и животиња, а пажњу привлачи и монументална дворишна капија.
– Спољну раскош прати исти такав ентеријер. На плафону хола приземља, који је кружног облика, сачувана је зидна слика непознатог аутора. Уз Генчићеву кућу, Шкаркина вила представља најуспелији пример Брашованове архитектуре градских вила и заузима изузетно место у београдској међуратној архитектури – објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе.
За споменик културе вила је проглашена пре девет година.
Вила Стевке Милићевић
Вила Стевке Милићевић подигнута је 1930. године у Ужичкој 54, једној од најстаријих улица резиденцијалне зоне Дедиња. Пројекат су потписали архитекте Петар и Бранко Крстић, а ово здање заузима посебно место у њиховом стваралачком опусу. У контексту београдске архитектуре између два светска рата, представља пример тежње ка модерном изразу. Смештена је на пространој парцели, а око здања је уређен врт.
– Као власница виле уписана је Стевка Милићевић, рођена Николић, супруга адвоката Милића Милићевића. Милићевић био је родом Ваљевац, а са Стевком је имао сина Јована – каже Бранислав Вучковић, из Историјског архива Београда.
Вила Олге Мос
Према пројекту архитекте Светомира Лазића, чешког ђака, вила је подигнута 1938. године у Толстојевој улици 29. Сматра се једним од најрепрезентативнијих Лазићевих дела. Имала је приземље и спрат. У приземљу се налазио простор за пријеме, дневни боравак и радни кабинет.
Здање је проглашено спомеником културе 2001. године, али од првобитног изгледа није остало ништа. У Заводу за заштиту споменика културе кажу да је вила Олге Мос у потпуности преправљена 2001. године, без поштовања конзерваторских услова и сагласности завода.
– Олга Мос, рођена Хиршман, у време градње водила се као власница виле. Она је била жена трговца Ђорђа Моса, рођеног у Петрограду, који је имао руско држављанство. Ђорђе се више пута селио. Становао је и у Улици цара Душана, у Босанској (данашња Гаврила Принципа), Толстојевој. У Историјском архиву нема податка да су имали деце – објашњава Вучковић.
... evo da se još malo šlihtam ovom KaraMrZovoljku ... auuu, šta sam ja doživeo :~ ...
... pih, i nije ti neka škola ... nemoj sad da ti dođemo svi mi iz Pete :davie: ...
... i da ne zaboravim, pravo mesto za gromade od ljudina je samo VEEELIKI mokri :crown: , a ne neki majušni protočni :party: ...
V. M. Brate, to me dotuklo, ispadoh gromadica - eto, od skora venem u Malom protočnom lugičetu. A čujem da VML ima jadrosliv i da se do mora može kajakom!?
Meni je na ovoj slici jako zanimljivo da je ispred "Cvijete Z" stajala skulptura koja se mislim zove "Ustanak" a koja je danas ispred Kuće cveća.
На жалост све је на ВХС-у, са чега је су и скидане фотке, зато је и њихов квалитет слаб.
Импресивно... усуђујем се рећи - ужасно импресивно.
Ипак, хвала Ђорђе на овим тужним кадровима.
Нека остану као забелешка.
И нека је што више таквих забелешки.
Неће оне ништа променити у свести наших такозваних "заштитара" (својевремено је Голди постовао слике рушења куће Игора Блуменауа у Крушевачкој, и чини ми се, куће у Савамали), али ћемо барем памтити каквим смо моралним патуљцима и "стручњацима" поверили наше животе, наш град и наше окружење.
Пре осамдесет година, у Румунској улици (садашња Ужичка 8) саграђена је вила Душана Томића, професора Техничког факултета, према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића. Коштала је 25.000 ондашњих динара.
Здање, које се сматра највишим дометом зрелог модернизма, има сутерен, приземље и спрат. На фасади нема орнамената, доследно стилу у коме је грађена.
Професор Томић био је велики љубитељ архитектуре и утемељивач „Награде за најлепшу фасаду”.
– Петар и Бранко Крстић спадају у ред најзначајнијих српских архитеката, а кућа Душана Томића сматра се једним од њихових најбољих дела. Значајно је то што су успели да здање модерне, кубичне структуре, уклопе у амбијент Топчидерског брда – истичу у градском Заводу за заштиту споменика културе.
Шкаркина вила
Кућа чешког инжењера Рихарда Шкарке, директора филијале Прашке кредитне банке у Београду, изграђена је 1927. године, као репрезентативна градска вила у Делиградској 13. Пројектовао ју је Драгиша Брашован, једна од водећих личности српске архитектуре између два светска рата. Коштала је 900.000 тадашњих динара, а припада периоду Брашовановог предмодернистичког стваралаштва.
Вила представља пример архитектуре карактеристичне за београдско грађанско друштво. Украсни елементи фасаде су у стилу романике, венецијанске готике и барока. Изнад улазних врата и прозора су мотиви биљака и животиња, а пажњу привлачи и монументална дворишна капија.
– Спољну раскош прати исти такав ентеријер. На плафону хола приземља, који је кружног облика, сачувана је зидна слика непознатог аутора. Уз Генчићеву кућу, Шкаркина вила представља најуспелији пример Брашованове архитектуре градских вила и заузима изузетно место у београдској међуратној архитектури – објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе.
За споменик културе вила је проглашена пре девет година.
Вила Стевке Милићевић
Вила Стевке Милићевић подигнута је 1930. године у Ужичкој 54, једној од најстаријих улица резиденцијалне зоне Дедиња. Пројекат су потписали архитекте Петар и Бранко Крстић, а ово здање заузима посебно место у њиховом стваралачком опусу. У контексту београдске архитектуре између два светска рата, представља пример тежње ка модерном изразу. Смештена је на пространој парцели, а око здања је уређен врт.
– Као власница виле уписана је Стевка Милићевић, рођена Николић, супруга адвоката Милића Милићевића. Милићевић био је родом Ваљевац, а са Стевком је имао сина Јована – каже Бранислав Вучковић, из Историјског архива Београда.
Вила Олге Мос
Према пројекту архитекте Светомира Лазића, чешког ђака, вила је подигнута 1938. године у Толстојевој улици 29. Сматра се једним од најрепрезентативнијих Лазићевих дела. Имала је приземље и спрат. У приземљу се налазио простор за пријеме, дневни боравак и радни кабинет.
Здање је проглашено спомеником културе 2001. године, али од првобитног изгледа није остало ништа. У Заводу за заштиту споменика културе кажу да је вила Олге Мос у потпуности преправљена 2001. године, без поштовања конзерваторских услова и сагласности завода.
– Олга Мос, рођена Хиршман, у време градње водила се као власница виле. Она је била жена трговца Ђорђа Моса, рођеног у Петрограду, који је имао руско држављанство. Ђорђе се више пута селио. Становао је и у Улици цара Душана, у Босанској (данашња Гаврила Принципа), Толстојевој. У Историјском архиву нема податка да су имали деце – објашњава Вучковић.
Б. Васиљевић – Д. Мучибабић
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Lepotice-gradjanskog-Beograda.sr.html
Охрид.
Крушевац
Крушевац
Околина Београда
Ако пожелите да се поближе упознате са аутохром фотографијама Балкана, погледајте емисију БиБиСија:
http://www.youtube.com/watch?v=nWeU5OexIls&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=3-J5XptDYGY&NR=1
http://www.youtube.com/watch?v=h6au2__F1Hs&NR=1
Извињавам се али сам морао поново да их поставим.
Могао си, уз помоћ команде Уреди, да их поставиш у оном истом посту, где су већ биле.
Да се народ не би збуњивао са Форбиден.
... pih, i nije ti neka škola ... nemoj sad da ti dođemo svi mi iz Pete :davie: ...
... i da ne zaboravim, pravo mesto za gromade od ljudina je samo VEEELIKI mokri :crown: , a ne neki majušni protočni :party: ...
V. M. Brate, to me dotuklo, ispadoh gromadica - eto, od skora venem u Malom protočnom lugičetu. A čujem da VML ima jadrosliv i da se do mora može kajakom!?