Pa, ovo Vase Pelagića na Senjaku?! Zar je tuda išao trambelaj? Doduše, šine su zatrpane, što bi značilo da trenutno ne ide...
Васе Пелагића, него шта! Нисам могао да ово не прокоментаришем, макар кратко, ово је мој крај, одушевила ме је ова слика. Наш нови члан Дреднот (поздрав екипи са Палубе!!) је ово прецизно лоцирао на претходној фотографији из овог, по обичају фасцинантног серијала Душана Напијала, као централу у В.Пелагића.
Овај призор се и јесте и није променио, мени су шине такође фасцинатно откриће, као и ова гола падина са десне стране, данас густо пошумљени парк... а због кога више нема овако лепог погледа на панораму града и некада бели БИГЗ.
Остало је, па скоро исто. Оно што је мени занимљиво јесте чињеница да је мноштво београдских фотографија немачких војника из окупацијских дана које се сада масовно појављују на интернету, углавном снимано по Сењаку. Ваљда због смештаја у оближњој згради Дома К.Александра претвореној у велику касарну, или ко ће га знати већ, тек мало је Вермахтоваца по Врачару или Неимару, нпр....
Мени је занимљиво то, што је изгледа пред рат започето удвостручавање колосека линије за Дедиње. Г. Дундо је спомињао да су постојали планови, но нисам имао појма да је градња другог колосека заиста започета.
Имам једну велику молбу, посебно за наше "трамвајџије": да ли је негде око данашње Трошарине постојала окретница неке линије трамваја 1940. или 1941. године? Било где у том крају.... Ако јесте, да ли је познато где је могла да се тачно налази?
Хвала унапред!
Ево да одговорим.
Вождовачка трамвајска пруга је двадесетих година, па све до 1950. године завршавала код Улице капетана Завишића; то је у близини некадашње Више електротехничке школе, а данас Високе школе за електротехнику и рачунарство што се види на Плану Навојева. До '50. године није било окретнице, већ су се трамваји враћали истим колосеком назад.
Da li bi ovo mogao biti Kalemegdan? Ako nije, ja ću obrisati post!
Јесте Калемегдан...
А овај човек лево је мој отац.
Пре пар година је тата чуо за дигитализоване фотографије часописа "Лајф" на Интернету, но ја никако нисам успевао да нађем те фотке, с њим "у главној улози".
Хвала, хвала, пуно Вам хвала, како на проналажењу ове фотографије, тако и на њеном "освежавању"!
Obradovao sam se, da moje bivstvovanje ovde na forumu nije baš bilo uzalud....
Lep čovek tvoj otac, a možda pronađem i kevu?
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Ноћ музеја је рекламирана уз слоган "црна маца на усијаном крову".
Ако је неком позната ова мачија силуета, вероватно ће га ово подсетити:
Ово је плакат, али и насловна страна часописа LA CHAT NOIR, илити "Црна мачка". Овај часопис је издавао истоимени париски кафе, намењен таквим уметницима и боемима, какви су били Пол Верлен, Клод Дебиси, Ерик Сати, Жана Аврил, Аристид Бријан, Пол Сињак, Ивета Гилбер и спиритус мовенс часописа Алфонс Але. Кафе је отворен на Монмартру, 18. новембра 1881. године, а затворен је 1897.
Насловну страну часописа нацртао је Теофил Александар Стеинлен (потпис у левом доњем углу плаката).
Одакле нам је познат овај уметник? Па, насликао је плакат за Српски дан у току Првог светског рата. И још много илустрација из рата. Ево плаката:
И тако... Када немате инспирације, или не желите да платите дизајнера, онда "ископирате", (да не кажем нешто друго) један светски познати симбол (код нас не тако познат), флипнете га по вертикали, мало затамните, али силуета остаје....
Тако ли смо се одужили Стеинлену, оном ко је насликао један од најчувенијих плаката из Првог светског рата!
Подстакнут овом фотографијом, пожелео сам да са вама поделим пар података о односу Обреновића и Смедереваца.
Опростићете ми ако не будем баш најпрецизнији, јер ово пишем у суботње јутро, наште срце и из (празне) главе, без употребе литературе...
Дакле, познато је да је Милош Обреновић од Пожаревца направио паралелну престоницу, да је тамо имао свој конак, у коме је годинама живела његова супруга Љубица, са децом. Један од Вукомановића, Љубичин брат, је погинуо у борбама за ослобођење Пожаревца, тамо је и сахрањен, те је Љубица имала додатан разлог да јој Пожаревац буде близак. Међутим, постоје подаци да је Милош намеравао да напусти Пожаревац и да свој конак пресели у Смедерево, стару српску престоницу. Чак је и грађу за подизање конака у Смедереву набавио. Из неких разлога, он је одустао од те намере. Изгледа да је осетио да га Смедеревци не "миришу" нарочито.
Краљ Милан је Смедерево посећивао више пута. Међутим, један догађај га је од те навике одучио. Док још није био изграђен летњиковац, краљ је одседао у хотелу "Лаф" (то је термин којим су Смедеревци називали цара животиња). Пошто ондашњи Срби нису имали обичај да нужду врше у кући, краљ је морао да, поради себе, оде иза куће. Нужник је био изграђен од дрвета. Неки довитљиви краљев политички противник је под нужника натопио неком хемикалијом, киселином, а вероватно је додатно радила и тестера, тек Његово Височанство је ступајући у просторију, у коју и краљ иде пешке, пропао кроз под и буквално се нашао у говнима до гуше. Срећом, са собом је увек носио пиштољ, те је после неуспешног дозивања, почео да пуца у ваздух. Тако су га чули у хотелу, и извадили из... неприличне ситуације. За овај начин покушаја атентата одмах се чуло у читавој Европи, па су Европљани имали материјала за спрдњу са Србијом. Овај вид атентата је у европској историји остао познат као "Смедеревски намештај".
Летњиковац је изграђен, па су Саша и Драга релативно често тамо боравили. Сваки пут би бродом допловили до смедеревског пристаништа, а Смедеревци су "спонтано" долазили да дочекају краља и краљицу. Ту су били и шпалири деце, која су губила часове, и махала тробојкама... Чувен је говор којим је краља и краљицу дочекао један од председника смедеревске општине, или начелника, шта ли је био. Говор је почео отприлике овако:
- Наш краљу, изванредно смо почашћени твојом посетом нашем славном Смедереву. Ти знаш да смо ми одувек са радошћу дочекивали све чланове твоје фамилије: и супругу ти Драгу, и мајку ти Наталију и оца ти Милана...
Краљ се нагло смркнуо, свечаност је окончана на брзину и краљ и краљица су се кочијама врло брзо одвезли у правцу летњиковца. Познато је да је и у летњиковцу постојало мало пристаниште, тако да су Обреновићи касније избегавали овакве изливе добродошлице.
Ово је Лесковац....
Eto ga, bravo! A sada ću to da prosledim autorki za novo izdanje knjige ; )
Nemam pojma čiji je monogram, tu čekamo Putnika sa tefterom, ali mi je strašno kako su ostavili prizemlje nedorečeno... Nikada se ništa ne uradi do kraja...
Eh, da: zgrada je u Karađorđevoj, odmah levo od Brankovog mosta.
Beograd 1941 - 1945
Pa, ovo Vase Pelagića na Senjaku?! Zar je tuda išao trambelaj? Doduše, šine su zatrpane, što bi značilo da trenutno ne ide...
Васе Пелагића, него шта! Нисам могао да ово не прокоментаришем, макар кратко, ово је мој крај, одушевила ме је ова слика. Наш нови члан Дреднот (поздрав екипи са Палубе!!) је ово прецизно лоцирао на претходној фотографији из овог, по обичају фасцинантног серијала Душана Напијала, као централу у В.Пелагића.
Овај призор се и јесте и није променио, мени су шине такође фасцинатно откриће, као и ова гола падина са десне стране, данас густо пошумљени парк... а због кога више нема овако лепог погледа на панораму града и некада бели БИГЗ.
Остало је, па скоро исто. Оно што је мени занимљиво јесте чињеница да је мноштво београдских фотографија немачких војника из окупацијских дана које се сада масовно појављују на интернету, углавном снимано по Сењаку. Ваљда због смештаја у оближњој згради Дома К.Александра претвореној у велику касарну, или ко ће га знати већ, тек мало је Вермахтоваца по Врачару или Неимару, нпр....
Мени је занимљиво то, што је изгледа пред рат започето удвостручавање колосека линије за Дедиње. Г. Дундо је спомињао да су постојали планови, но нисам имао појма да је градња другог колосека заиста започета.
Хвала унапред!
Ево да одговорим.
Вождовачка трамвајска пруга је двадесетих година, па све до 1950. године завршавала код Улице капетана Завишића; то је у близини некадашње Више електротехничке школе, а данас Високе школе за електротехнику и рачунарство што се види на Плану Навојева. До '50. године није било окретнице, већ су се трамваји враћали истим колосеком назад.
Јесте Калемегдан...
А овај човек лево је мој отац.
Пре пар година је тата чуо за дигитализоване фотографије часописа "Лајф" на Интернету, но ја никако нисам успевао да нађем те фотке, с њим "у главној улози".
Хвала, хвала, пуно Вам хвала, како на проналажењу ове фотографије, тако и на њеном "освежавању"!
Obradovao sam se, da moje bivstvovanje ovde na forumu nije baš bilo uzalud....
Lep čovek tvoj otac, a možda pronađem i kevu?
Tata je tada imao 18 godina (otprilike je godinu i nešto stariji od čika Dunda).
Hvala i na "novim" snimcima! :-)
Čiji je monogram "MO"?
Nisam bas u toku...gde se nalazi ovaj objekat?
U Karadjordjevoj-
Ноћ музеја је рекламирана уз слоган "црна маца на усијаном крову".
Ако је неком позната ова мачија силуета, вероватно ће га ово подсетити:
Ово је плакат, али и насловна страна часописа LA CHAT NOIR, илити "Црна мачка". Овај часопис је издавао истоимени париски кафе, намењен таквим уметницима и боемима, какви су били Пол Верлен, Клод Дебиси, Ерик Сати, Жана Аврил, Аристид Бријан, Пол Сињак, Ивета Гилбер и спиритус мовенс часописа Алфонс Але. Кафе је отворен на Монмартру, 18. новембра 1881. године, а затворен је 1897.
Насловну страну часописа нацртао је Теофил Александар Стеинлен (потпис у левом доњем углу плаката).
Одакле нам је познат овај уметник? Па, насликао је плакат за Српски дан у току Првог светског рата. И још много илустрација из рата. Ево плаката:
И тако... Када немате инспирације, или не желите да платите дизајнера, онда "ископирате", (да не кажем нешто друго) један светски познати симбол (код нас не тако познат), флипнете га по вертикали, мало затамните, али силуета остаје....
Тако ли смо се одужили Стеинлену, оном ко је насликао један од најчувенијих плаката из Првог светског рата!
Подстакнут овом фотографијом, пожелео сам да са вама поделим пар података о односу Обреновића и Смедереваца.
Опростићете ми ако не будем баш најпрецизнији, јер ово пишем у суботње јутро, наште срце и из (празне) главе, без употребе литературе...
Дакле, познато је да је Милош Обреновић од Пожаревца направио паралелну престоницу, да је тамо имао свој конак, у коме је годинама живела његова супруга Љубица, са децом. Један од Вукомановића, Љубичин брат, је погинуо у борбама за ослобођење Пожаревца, тамо је и сахрањен, те је Љубица имала додатан разлог да јој Пожаревац буде близак. Међутим, постоје подаци да је Милош намеравао да напусти Пожаревац и да свој конак пресели у Смедерево, стару српску престоницу. Чак је и грађу за подизање конака у Смедереву набавио. Из неких разлога, он је одустао од те намере. Изгледа да је осетио да га Смедеревци не "миришу" нарочито.
Краљ Милан је Смедерево посећивао више пута. Међутим, један догађај га је од те навике одучио. Док још није био изграђен летњиковац, краљ је одседао у хотелу "Лаф" (то је термин којим су Смедеревци називали цара животиња). Пошто ондашњи Срби нису имали обичај да нужду врше у кући, краљ је морао да, поради себе, оде иза куће. Нужник је био изграђен од дрвета. Неки довитљиви краљев политички противник је под нужника натопио неком хемикалијом, киселином, а вероватно је додатно радила и тестера, тек Његово Височанство је ступајући у просторију, у коју и краљ иде пешке, пропао кроз под и буквално се нашао у говнима до гуше. Срећом, са собом је увек носио пиштољ, те је после неуспешног дозивања, почео да пуца у ваздух. Тако су га чули у хотелу, и извадили из... неприличне ситуације. За овај начин покушаја атентата одмах се чуло у читавој Европи, па су Европљани имали материјала за спрдњу са Србијом. Овај вид атентата је у европској историји остао познат као "Смедеревски намештај".
Летњиковац је изграђен, па су Саша и Драга релативно често тамо боравили. Сваки пут би бродом допловили до смедеревског пристаништа, а Смедеревци су "спонтано" долазили да дочекају краља и краљицу. Ту су били и шпалири деце, која су губила часове, и махала тробојкама... Чувен је говор којим је краља и краљицу дочекао један од председника смедеревске општине, или начелника, шта ли је био. Говор је почео отприлике овако:
- Наш краљу, изванредно смо почашћени твојом посетом нашем славном Смедереву. Ти знаш да смо ми одувек са радошћу дочекивали све чланове твоје фамилије: и супругу ти Драгу, и мајку ти Наталију и оца ти Милана...
Краљ се нагло смркнуо, свечаност је окончана на брзину и краљ и краљица су се кочијама врло брзо одвезли у правцу летњиковца. Познато је да је и у летњиковцу постојало мало пристаниште, тако да су Обреновићи касније избегавали овакве изливе добродошлице.
Ово је Лесковац....
Eto ga, bravo! A sada ću to da prosledim autorki za novo izdanje knjige ; )
Čiji je monogram "MO"?
Nemam pojma čiji je monogram, tu čekamo Putnika sa tefterom, ali mi je strašno kako su ostavili prizemlje nedorečeno... Nikada se ništa ne uradi do kraja...
Eh, da: zgrada je u Karađorđevoj, odmah levo od Brankovog mosta.