Подстакнут овом фотографијом, пожелео сам да са вама поделим пар података о односу Обреновића и Смедереваца.
Опростићете ми ако не будем баш најпрецизнији, јер ово пишем у суботње јутро, наште срце и из (празне) главе, без употребе литературе...
Дакле, познато је да је Милош Обреновић од Пожаревца направио паралелну престоницу, да је тамо имао свој конак, у коме је годинама живела његова супруга Љубица, са децом. Један од Вукомановића, Љубичин брат, је погинуо у борбама за ослобођење Пожаревца, тамо је и сахрањен, те је Љубица имала додатан разлог да јој Пожаревац буде близак. Међутим, постоје подаци да је Милош намеравао да напусти Пожаревац и да свој конак пресели у Смедерево, стару српску престоницу. Чак је и грађу за подизање конака у Смедереву набавио. Из неких разлога, он је одустао од те намере. Изгледа да је осетио да га Смедеревци не "миришу" нарочито.
Краљ Милан је Смедерево посећивао више пута. Међутим, један догађај га је од те навике одучио. Док још није био изграђен летњиковац, краљ је одседао у хотелу "Лаф" (то је термин којим су Смедеревци називали цара животиња). Пошто ондашњи Срби нису имали обичај да нужду врше у кући, краљ је морао да, поради себе, оде иза куће. Нужник је био изграђен од дрвета. Неки довитљиви краљев политички противник је под нужника натопио неком хемикалијом, киселином, а вероватно је додатно радила и тестера, тек Његово Височанство је ступајући у просторију, у коју и краљ иде пешке, пропао кроз под и буквално се нашао у говнима до гуше. Срећом, са собом је увек носио пиштољ, те је после неуспешног дозивања, почео да пуца у ваздух. Тако су га чули у хотелу, и извадили из... неприличне ситуације. За овај начин покушаја атентата одмах се чуло у читавој Европи, па су Европљани имали материјала за спрдњу са Србијом. Овај вид атентата је у европској историји остао познат као "Смедеревски намештај".
Летњиковац је изграђен, па су Саша и Драга релативно често тамо боравили. Сваки пут би бродом допловили до смедеревског пристаништа, а Смедеревци су "спонтано" долазили да дочекају краља и краљицу. Ту су били и шпалири деце, која су губила часове, и махала тробојкама... Чувен је говор којим је краља и краљицу дочекао један од председника смедеревске општине, или начелника, шта ли је био. Говор је почео отприлике овако:
- Наш краљу, изванредно смо почашћени твојом посетом нашем славном Смедереву. Ти знаш да смо ми одувек са радошћу дочекивали све чланове твоје фамилије: и супругу ти Драгу, и мајку ти Наталију и оца ти Милана...
Краљ се нагло смркнуо, свечаност је окончана на брзину и краљ и краљица су се кочијама врло брзо одвезли у правцу летњиковца. Познато је да је и у летњиковцу постојало мало пристаниште, тако да су Обреновићи касније избегавали овакве изливе добродошлице.
Нађох у редакцији укоричине „Политике” из 1939. године. Мука је ставити те књижурине на секенер. Надам се да је интересантно.
Не знам зашто, али начин снимања и угао ове фотографије су ми некако веома модерни, па ми се чини да је ова фотографија веома блиска садашњости, као да није од пре 70 година... :)
Дорћолац, да ли сте и ви у штампарији имали оваквих проблема?
Ne bih o umetanju.
Na slici pitomci u poseti mašinskoj slagačnici u „Borbi” (za Linotipom Darinka Stojčić - Beba). Nije radila noćom.
A ulagačice nismo ni imali jer nismo imali flah mašine.
Подстакнут овом фотографијом, пожелео сам да са вама поделим пар података о односу Обреновића и Смедереваца.
Опростићете ми ако не будем баш најпрецизнији, јер ово пишем у суботње јутро, наште срце и из (празне) главе, без употребе литературе...
Дакле, познато је да је Милош Обреновић од Пожаревца направио паралелну престоницу, да је тамо имао свој конак, у коме је годинама живела његова супруга Љубица, са децом. Један од Вукомановића, Љубичин брат, је погинуо у борбама за ослобођење Пожаревца, тамо је и сахрањен, те је Љубица имала додатан разлог да јој Пожаревац буде близак. Међутим, постоје подаци да је Милош намеравао да напусти Пожаревац и да свој конак пресели у Смедерево, стару српску престоницу. Чак је и грађу за подизање конака у Смедереву набавио. Из неких разлога, он је одустао од те намере. Изгледа да је осетио да га Смедеревци не "миришу" нарочито.
Краљ Милан је Смедерево посећивао више пута. Међутим, један догађај га је од те навике одучио. Док још није био изграђен летњиковац, краљ је одседао у хотелу "Лаф" (то је термин којим су Смедеревци називали цара животиња). Пошто ондашњи Срби нису имали обичај да нужду врше у кући, краљ је морао да, поради себе, оде иза куће. Нужник је био изграђен од дрвета. Неки довитљиви краљев политички противник је под нужника натопио неком хемикалијом, киселином, а вероватно је додатно радила и тестера, тек Његово Височанство је ступајући у просторију, у коју и краљ иде пешке, пропао кроз под и буквално се нашао у говнима до гуше. Срећом, са собом је увек носио пиштољ, те је после неуспешног дозивања, почео да пуца у ваздух. Тако су га чули у хотелу, и извадили из... неприличне ситуације. За овај начин покушаја атентата одмах се чуло у читавој Европи, па су Европљани имали материјала за спрдњу са Србијом. Овај вид атентата је у европској историји остао познат као "Смедеревски намештај".
Летњиковац је изграђен, па су Саша и Драга релативно често тамо боравили. Сваки пут би бродом допловили до смедеревског пристаништа, а Смедеревци су "спонтано" долазили да дочекају краља и краљицу. Ту су били и шпалири деце, која су губила часове, и махала тробојкама... Чувен је говор којим је краља и краљицу дочекао један од председника смедеревске општине, или начелника, шта ли је био. Говор је почео отприлике овако:
- Наш краљу, изванредно смо почашћени твојом посетом нашем славном Смедереву. Ти знаш да смо ми одувек са радошћу дочекивали све чланове твоје фамилије: и супругу ти Драгу, и мајку ти Наталију и оца ти Милана...
Краљ се нагло смркнуо, свечаност је окончана на брзину и краљ и краљица су се кочијама врло брзо одвезли у правцу летњиковца. Познато је да је и у летњиковцу постојало мало пристаниште, тако да су Обреновићи касније избегавали овакве изливе добродошлице.
Нађох у редакцији укоричине „Политике” из 1939. године. Мука је ставити те књижурине на секенер. Надам се да је интересантно.
Не знам зашто, али начин снимања и угао ове фотографије су ми некако веома модерни, па ми се чини да је ова фотографија веома блиска садашњости, као да није од пре 70 година... :)
.................
Ово је Лесковац....
.................
А за све оне које "Модерна" интересује, нешто из овог града са југа Србије, у духу чешког кубизма хотел "Костић" ...
Off topic - danas ovaj spomenik okružuje veliki park, oivičen stambenim soliterima. Ovih kuća više nema, okolina izgleda potpuno drugačije, neprepoznatljivo.
Дорћолац, да ли сте и ви у штампарији имали оваквих проблема?
Можда је ОТ али морам да приметим (без улажења у детаље) како се чини да је закон боље штитио женскиње у Краљевини Србији него у неким каснијим периодима, па и данас.
Где би ово могло бити?
Sremska na uglu sa Prizrenskom/Brankovom (Zeleni venac)?
P.S. Proverih, jeste:
Подстакнут овом фотографијом, пожелео сам да са вама поделим пар података о односу Обреновића и Смедереваца.
Опростићете ми ако не будем баш најпрецизнији, јер ово пишем у суботње јутро, наште срце и из (празне) главе, без употребе литературе...
Дакле, познато је да је Милош Обреновић од Пожаревца направио паралелну престоницу, да је тамо имао свој конак, у коме је годинама живела његова супруга Љубица, са децом. Један од Вукомановића, Љубичин брат, је погинуо у борбама за ослобођење Пожаревца, тамо је и сахрањен, те је Љубица имала додатан разлог да јој Пожаревац буде близак. Међутим, постоје подаци да је Милош намеравао да напусти Пожаревац и да свој конак пресели у Смедерево, стару српску престоницу. Чак је и грађу за подизање конака у Смедереву набавио. Из неких разлога, он је одустао од те намере. Изгледа да је осетио да га Смедеревци не "миришу" нарочито.
Краљ Милан је Смедерево посећивао више пута. Међутим, један догађај га је од те навике одучио. Док још није био изграђен летњиковац, краљ је одседао у хотелу "Лаф" (то је термин којим су Смедеревци називали цара животиња). Пошто ондашњи Срби нису имали обичај да нужду врше у кући, краљ је морао да, поради себе, оде иза куће. Нужник је био изграђен од дрвета. Неки довитљиви краљев политички противник је под нужника натопио неком хемикалијом, киселином, а вероватно је додатно радила и тестера, тек Његово Височанство је ступајући у просторију, у коју и краљ иде пешке, пропао кроз под и буквално се нашао у говнима до гуше. Срећом, са собом је увек носио пиштољ, те је после неуспешног дозивања, почео да пуца у ваздух. Тако су га чули у хотелу, и извадили из... неприличне ситуације. За овај начин покушаја атентата одмах се чуло у читавој Европи, па су Европљани имали материјала за спрдњу са Србијом. Овај вид атентата је у европској историји остао познат као "Смедеревски намештај".
Летњиковац је изграђен, па су Саша и Драга релативно често тамо боравили. Сваки пут би бродом допловили до смедеревског пристаништа, а Смедеревци су "спонтано" долазили да дочекају краља и краљицу. Ту су били и шпалири деце, која су губила часове, и махала тробојкама... Чувен је говор којим је краља и краљицу дочекао један од председника смедеревске општине, или начелника, шта ли је био. Говор је почео отприлике овако:
- Наш краљу, изванредно смо почашћени твојом посетом нашем славном Смедереву. Ти знаш да смо ми одувек са радошћу дочекивали све чланове твоје фамилије: и супругу ти Драгу, и мајку ти Наталију и оца ти Милана...
Краљ се нагло смркнуо, свечаност је окончана на брзину и краљ и краљица су се кочијама врло брзо одвезли у правцу летњиковца. Познато је да је и у летњиковцу постојало мало пристаниште, тако да су Обреновићи касније избегавали овакве изливе добродошлице.
Imate li ideju gde se ovo odigravalo u Beogradu? Stavio sam malo veću sliku da bi se videli detalji na radnjama.
"Политика" од 10. јула 1911. по старом календару:
Дорћолац, да ли сте и ви у штампарији имали оваквих проблема?
Не знам зашто, али начин снимања и угао ове фотографије су ми некако веома модерни, па ми се чини да је ова фотографија веома блиска садашњости, као да није од пре 70 година... :)
"Политика" од 10. јула 1911. по старом календару:
Дорћолац, да ли сте и ви у штампарији имали оваквих проблема?
Ne bih o umetanju.
Na slici pitomci u poseti mašinskoj slagačnici u „Borbi” (za Linotipom Darinka Stojčić - Beba). Nije radila noćom.
A ulagačice nismo ni imali jer nismo imali flah mašine.
Подстакнут овом фотографијом, пожелео сам да са вама поделим пар података о односу Обреновића и Смедереваца.
Опростићете ми ако не будем баш најпрецизнији, јер ово пишем у суботње јутро, наште срце и из (празне) главе, без употребе литературе...
Дакле, познато је да је Милош Обреновић од Пожаревца направио паралелну престоницу, да је тамо имао свој конак, у коме је годинама живела његова супруга Љубица, са децом. Један од Вукомановића, Љубичин брат, је погинуо у борбама за ослобођење Пожаревца, тамо је и сахрањен, те је Љубица имала додатан разлог да јој Пожаревац буде близак. Међутим, постоје подаци да је Милош намеравао да напусти Пожаревац и да свој конак пресели у Смедерево, стару српску престоницу. Чак је и грађу за подизање конака у Смедереву набавио. Из неких разлога, он је одустао од те намере. Изгледа да је осетио да га Смедеревци не "миришу" нарочито.
Краљ Милан је Смедерево посећивао више пута. Међутим, један догађај га је од те навике одучио. Док још није био изграђен летњиковац, краљ је одседао у хотелу "Лаф" (то је термин којим су Смедеревци називали цара животиња). Пошто ондашњи Срби нису имали обичај да нужду врше у кући, краљ је морао да, поради себе, оде иза куће. Нужник је био изграђен од дрвета. Неки довитљиви краљев политички противник је под нужника натопио неком хемикалијом, киселином, а вероватно је додатно радила и тестера, тек Његово Височанство је ступајући у просторију, у коју и краљ иде пешке, пропао кроз под и буквално се нашао у говнима до гуше. Срећом, са собом је увек носио пиштољ, те је после неуспешног дозивања, почео да пуца у ваздух. Тако су га чули у хотелу, и извадили из... неприличне ситуације. За овај начин покушаја атентата одмах се чуло у читавој Европи, па су Европљани имали материјала за спрдњу са Србијом. Овај вид атентата је у европској историји остао познат као "Смедеревски намештај".
Летњиковац је изграђен, па су Саша и Драга релативно често тамо боравили. Сваки пут би бродом допловили до смедеревског пристаништа, а Смедеревци су "спонтано" долазили да дочекају краља и краљицу. Ту су били и шпалири деце, која су губила часове, и махала тробојкама... Чувен је говор којим је краља и краљицу дочекао један од председника смедеревске општине, или начелника, шта ли је био. Говор је почео отприлике овако:
- Наш краљу, изванредно смо почашћени твојом посетом нашем славном Смедереву. Ти знаш да смо ми одувек са радошћу дочекивали све чланове твоје фамилије: и супругу ти Драгу, и мајку ти Наталију и оца ти Милана...
Краљ се нагло смркнуо, свечаност је окончана на брзину и краљ и краљица су се кочијама врло брзо одвезли у правцу летњиковца. Познато је да је и у летњиковцу постојало мало пристаниште, тако да су Обреновићи касније избегавали овакве изливе добродошлице.
Ово је Лесковац....
Joш нешто из Лесковца...
www.skyscrapercity.com/showpost.php
Не знам зашто, али начин снимања и угао ове фотографије су ми некако веома модерни, па ми се чини да је ова фотографија веома блиска садашњости, као да није од пре 70 година... :)
.................
Ово је Лесковац....
.................
А за све оне које "Модерна" интересује, нешто из овог града са југа Србије, у духу чешког кубизма хотел "Костић" ...
Off topic - danas ovaj spomenik okružuje veliki park, oivičen stambenim soliterima. Ovih kuća više nema, okolina izgleda potpuno drugačije, neprepoznatljivo.
"Политика" од 10. јула 1911. по старом календару:
Дорћолац, да ли сте и ви у штампарији имали оваквих проблема?
Можда је ОТ али морам да приметим (без улажења у детаље) како се чини да је закон боље штитио женскиње у Краљевини Србији него у неким каснијим периодима, па и данас.