Сасвим је могуће. Мада не знам како се браћа претварају у бикове, или обрнуто... :)

Баш сретох Тому  и рече ми:
А ко је рекао да Јеврем није имао кућу и на Великој пијаци? Ако је трговац Никола Брзак могао да има пет кућа и велики дућан у Чаршији, зашто управитељ вароши београдске Јеврем Обреновић није могао да има више кућа. Човек се разбашкарио, има се - може се. Овде му је полуслужбена резиденција за пријеме угледних људи, овде му се ћерке унтерхалтују и уче француски од госн Тирола, онде му Томанија пече цицвару и игра се са унучићима, онде опет седи на тераси и пљуцка у Саву, онде приводи... добро сад, нећемо баш и о томе. Све ово су само Томина размишљања, без увида у попис београдског становништва, где вероватно пише са колико кућа Јеврем располаже, или у некакве друге документе, тапије и тд. Он о тим размишљањима није ни хтео да прича, већ је очекивао да се јави онај ко то зна и има документе.
Тома ми није рекао ни да сумња у то да је Анка свирала клавир у Јовановој резиденцији на пијаци. Он ми је само рекао да о томе ништа не зна, али да унапред ништа и не искључује само због ради чињенице да је Јеврем имао кућу на пијаци од 1835-6. 
Па гђица Анка је клавир свирала и спавала и кревету, еј, а не на патосу, још у Шапцу, како се Шапчани и данас хвале (све до 1831). А што га не би свирала у кући на ћошету госпоје Томаније, од 1831 до 1835, а можда и касније? Можда је Јован по доласку у Београд купио још неки пијанино, ко зна, имао је неколико ћерки, па да понесу у мираз? 
Или можда та "кућа на ћошку" није ни постојала, или није била власништво господар Јеврема?
Чудан тај Тома, понекад лаковерно поверује, а други пут, као да су га гује уједале, ћути и прави се мутав.
Он, уствари, чека да се јаве они који су о томе и раније документовано писали и слике стављали.
Или су и они бриснули на море, и брчкају се!

Пошто ми и даље команда "Цитирај" не функционише (Предраже?!) онда ћу овако да се надовежем на Путников пост #2147 у којем је поставио фотографију немачког моста из 1948. на којем се види дрвена подлога.

Та дрвена облога је Немцима загорчала живот у ноћи 19./20. октобра 1944. године, јер је приликом повлачења преко њега негде око 23 часа један тежак камион пропао кроз дрвени под и изазвао застој у најгорем могућем тренутку по Немце. Тек око 1 сат после поноћи успели су да одглаве камион, провизорно закрпе отвор и повлачење јенастављено тако што су преко моста прво ишла лакша возила, а потом све тежа и тежа. Све у свему, уместо да се повлачење изведе до 2, најкасније 3 сата ујутру и онда под окриљем мрака још једном провери електрична инсталација за активирање експлозива и потом мост дигне у ваздух, последњи немачки војник га је прешао тек у 5 сати ујутру... шта је даље било, већ сам описао у неком од ранијих јављања.

Где је ово?
 

Subotica - 1903 (?)

U, to je bila dobra forenzetika! A, eto, zaboravio sam gde beše? Negde oko Kališa?!

Delegati kongresa Saveza Sindikata na Avali - 1958.