E, e, e, toj su oni “moji” (tj. nasi)! Pokorno zahvalan na fenomenalnoj fotki!  Iz “Morune” u Kamenickoj odo’ sinoc do “Nacional”-a. Molim uvazene forumase: budite pripravni da se ne naljutite. Bilo ih je vec desetak tamo i ja sedo’ u ugao. Neki cetnici i “Voskar” dodjose kad krenuh s drugom turom. S “Voskarom” se dugo znam. Ne moze se reci da ti neko nije prijatelj kada ti pokloni 250 dukata da otvoris marveni  “konak”. Kapital, bre – jok drugo! “Ne treba da mi vracas priko, rece mi”. Bilo je, naravno, marvenih lekar ali ideja o ovakvom “konaku” (tj. stanici za blagovremenu pomoc bolesnim zivotinjama) je totalna inovacija. “Voskareva” licno! Na nivou je ideje o koronarnim jedinicama, koju su u pocetku i kardiolozi ismejali. Pre tri dana, pretio mi je smrcu ako ga ne izmirim sa cerkom. Ona je (osnovano) posumnjala da je … … kako da reknem … ovaj … hm …  ...  kad’ joj je muz iznenada zauvek nestao. Skoro da se odrekla oca.  Al’ evo, ja sam ziv! 

Vecina u Sali “N.”-a  je imala odlikovanja za borbu izbliza ali nisu trpeli ni akolade, obuzeti dalijevskim osecanjem autoljubomore kad ih neko hvali. Eve ga, uidje i Dovezenski sa dvoje kvartarno-recesivnih tipova. Vojvoda Vasa Trbic, hladan kao i uvek, visoko intelegentan, nepobediv na Babuni, proslavljen u Staroj Srbiji, sedi uvek na istom mestu. Kolena nije imao. Pio je “ojacano” rajnsko vino koje gazda drzi uglavnom za njega. Surovo osetljiv, prenadrazene intuicije, dobar pamtiša ali škrt na rečima. Dupli Dr iuris Jefrem Gerasimovic (beogradjanin s dva doktorata, stvarno je postojao itd...) dosao je da umre od TBC-a u cetnicima a on se tamo u šumama izlecio. Bio je sklon sanjalacko setnim gestovima. Predlagao je nacrte brzih čamaca za hvatanje torpeda. Cesto je ponavljao  izreku naseg filozofa Boze Knezevica: “Progres je vise istine u teoriji i vise lazi uzivo”. U pogledu viskija je bio ateista.

Pojedinci, koje nisam bolje poznavao pripadali su ludacima vise sakramentalne hijerarhije (neki verovatno i histoloski ludi). Drugi jedan – nepoznata genska legura (znam samo da je uvredio jednu damu na penetralan nacin i odlezao u “bajboku”), ne samo da je bio lud vec je jos izgledao uobrazen u svom ludilu. Smatrao je da sonar moze da otkrije mentalnu bolest. Njegove misli (ili kopije misli) bile su samo dejstvo beri-berija. Vecina ih nije uzimala za ozbiljno (zato ovako i pisem).

Dovezenski, kad’ uidje, prvo ispsuje “ortake” pa se posle izgrle. Neuhvatljiv, bio je svuda osim tamo gde se nalazi. Stalna zubobolja za konkurentske B. komite u Maked… pardon, Staroj Srbiji. Imao je grubost onih koji stalno traze zadovoljstvo a nikad ga ne nadju. Emotivan, iskljucivo kada se pominje apstraktna Srbija i srpstvo – i puka sirotinja. Potcinjavao je ljude odustajanjem jer bio je svesan svoje harizme.  Ostali, iz njegovog drustva, cesto uskogrudi, grubi i zadrti, ipak svi bejahu nepodmitljivi (neki ce se naci na ovoj “strasnoj” slici, s tek mobilisanim,  koja ce im se zato sigurno dopasti!). Libreto prizora iz “N.”  izgleda neiscrpan. Sa vecinom se tamo samo rukujem, i smatram to za pocast. Jer zivotnom snagom koju isijavaju, isijava samo Bog i detinjstvo. Paz’te, zastave koje nose na fotki (ne bas iste te, naravno) stoje u uglu i u “N”-u. Pred juris, iznesu im i razderane Dusanove zastave iz XIV v. – jao’ majko nji’ovim takmacima tada. Ulica kojom hode je malo nagnuta. Ako idu ka “Moruni”, na Zel. venac, moze biti ul. Carice Milice (ali daleko od toga da sam siguran). gradjank