Uzgred, gde je bila autobuska stanica pre rata (da li je i postojala kao takva)?
Да није била на платоу код цркве Светог Марка? Ту је била после рата - на старом форуму била је и фотографија.
Неко је својевремено овде или на оном месту поменуо да је станица била испред кафане "Топола" у Булевару Краља Александра. Заправо, и није била то станица него више место на које аутобус дође, прихвати путнике који иду у одређеном правцу и оде. Није било никакве станичне службе, перона итд. Било је овде слика из времена после рата (из "Life-a") на којој је послератна станица код цркве Св. Марка и срећом да је оданде склоњена. Да ли неко зна када је уклоњена аутобуска станица код цркве Св. Марка? Да ли је то било са отварањем данашње БАС станице у парку Луке Ћеловића?
А и данашња БАС је подигнута као привремена (тако је то код нас, привремено па траје између 50 и 100 год.) јер је по плану требало да буду изграђене две аутобуске станице: "Југ" и "Север". "Југ" је требао да буде уз будући (одавно постојећи) ауто-пут (и данас празан простор уз ауто-пут између ауто-пута и доњег дела Кумодрашке, преко пута Ватрогасне станице и полицијске станице Вождовац. Станица "Север" је требала да буде, ако ме сећање не вара, негде око Дунав станице или Панчевачког моста.
Доста је времена протекло од како се о томе причало по новинама па је могуће да су ми остали у памћењу само фрагменти и то као одраз у искривљеном огледалу. Ако ко има шта да допуни, потврди или негира - нека се јави!
... ispred kafane Topola bilo je stajalište autobusa za Topolu, Oplenac i Kragujevac ... baš kao što nam govori i naziv kafane, a piše Politika 1. maja 1938. godine ...
.. eve ga i dotični bus ...
... još jedna od Travelera ...
... i dve Lukine ...
... i za kraj jutrošnjeg polu-mrsa 8) ...
Sjajne slike TOPOLE (Stevana Stojanovica) iz raznih perioda i pred smrt. Vredi ih opet citirati.
Evo, najzad, dogurah do 1000-te strane,al’ prateci i najnovije ! Beograd, mada razaran, nije grad rezervnih delova,nije recikliran kao Stokholm, Dizeldorf, Frankfurt, London… Beograd je pobuna nadmene ljupkosti! Poletne fasade sa slika, nekada stamene a, kako vreme ide, sve vise piktijaste i sluzave, kao maske jedne amnezije u taksonomiji kadrova i rogljeva razotkrivaju grad mozda dat za sliku a ne da lakomo zivi. Gradjani i deca, svi odavno mrtvi, poziraju u prvom planu kao da su na čelu kakvih pobuna; pomalo srditi a milostivi (kao i svi Srbi) iako ne osudjuju potomstvo, pozledjuju nas svojom paznjom. U munji situacije, na mig sklada, neke fotke postaju vece od istine, iz srca stvarnosti, k’o i dan-danji aktuelni aforizmi i satire na relativnost teksture vremena. Kameni ejdosi zdanja, fotogenicni ratovi, manufakturni pejzazi, sferni prozorcici, polutajna stepenista, divne, nostalgicne noci i odjeci ulica kojih odavno nema, snovi su koji budnima govore. “Soundtrack” nasih odrastanja. Srz, srcika, bivstvo!
Olovno, strujno, nebo nad Savom, oticajnim lavirintom brodske istorije grada, svetluca u mraku nocnih fotografija kao fosfor nepoznatih riba. I senke davnih zvukova (odavno i na ćutanje gluve) i flambirani i spektralizovani zalasci nad rekama, gledaju nas s kolaznih atlasa vrlih forumasa - onih obdarenih optickim nervima. Cak i neki monumentalgicni detalji i telepatija senki govore arhefonemskim jezikom. Prostor kao da se malo otkovao po rubovima slika. Vreme se penusa i zakrivljuje kao i objektivi i drvenarija osvetljenih pendzera. Po neka rundeovska cilibarna obrada katalizuje realnost uz vrtlozenje sjaja sto pruza onaj zarni bezprizivni cas, žudjeni tren drevnog. Praesentio in absentia starog grada negira da ga “vise nema” kako netacno veli naziv foruma. Privlači nedokučivost mnogih fotki i neka nepokorivost BG koja mora da je upravo svest da mu buducnost potice iz duboke proslosti, s dna praocinstva. I, kako rece pok. patrijarh ruski Aleksij II za ostrva Solovke, i BG je “antimins”* Srbije(* tkanina sa usivenim mostima mucenika i svetitelja na kojoj se obavlja euharistija). Uz zahvalnost, iz svog racunarskog kabrioleta. gradjank.
Naiđoh danas na ovu, za mene do sada neviđenu, fotografiju jezgra Novog Beograda. Stara je oko pola veka, trougao ulica Pariske komune-Otona Župančića-Goce Delčeva. Vidi se zgrada robne kuće Na-Ma ali na prostoru prema Grafičkoj školi nema Hale sportova već je tu jedan pogon hemijske industrije Galenika:
Mislim da je ovaj tramvaj sa konjskom zapregom na Pozorišnom trgu bio, a ako nije, još bolje:
Сликар Бата Михаиловић преминуо је на Велику суботу, у Паризу, у 89. години.
Бата Михаиловић је волео Београд. И када смо га једном питали када најчешће мисли на овај град, одговорио је: „У Паризу кад год пада мрак, ја сам овде, у Београду. У то доба, на прелазу дана и ноћи, док још не попалим светла за сликање, носталгичан сам за овдашњим светом”.
Postovani, kako ste zaboravili zgradu gde je bio "Monokl"? Jedna mala prizemna zgrada, u Skadarliji, lezala je od pravim uglom (ula\) u odnosu na ulicu sa kaldrmom. Zgrada je bila na desnoj strani kada se silazi ni\ Sakdarliju. Pozdrav, Vesna
...uvek se oduševim sa svakim "plesom na kiši", a posebno beogradskim....i još kada je pristojno uslikan! ...ej, bre KaraMaZove, dosta je bilo prazničkog lumpovanja, i sada da se - sa reči na delo - odmah prijaviš na raport i na posao! Nemo' da ti ja dođem! Znam ja da si ti nepogodno lice, ali svi te rado trpimo!....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Још се не истрезних, а ви већ дошли на 1007. страну. Полако бре!
Драги Дундо,
ово је предивна слика!!! Права, пуна атмосфере! Разгали срце...
Зна ли се ко су музичари? А ко седи за столом???
Нажалост, драги мој пријатељу ммиловане, немам никаквих података, чак ни где је та кафана. Претпостављам да је и мој отац био под гасом кад је снимио, па нисам од њега сазнао никакав детаљ.
Sjajna, G-dina Dunda, sa 1007-me str. Koji orden nosi nas oficir? Lici na Karadj. * s macevima. Nema vise toga. Hvala, gradjank
М. Лазаревић и Б. Павловић, изгледа произвођачи казана. М. би требало да је Милан, вероватно власник кафане, а фотографија је снимљена око 1927. А сада, форензичари на посао
Uzgred, gde je bila autobuska stanica pre rata (da li je i postojala kao takva)?
Да није била на платоу код цркве Светог Марка? Ту је била после рата - на старом форуму била је и фотографија.
Неко је својевремено овде или на оном месту поменуо да је станица била испред кафане "Топола" у Булевару Краља Александра. Заправо, и није била то станица него више место на које аутобус дође, прихвати путнике који иду у одређеном правцу и оде. Није било никакве станичне службе, перона итд. Било је овде слика из времена после рата (из "Life-a") на којој је послератна станица код цркве Св. Марка и срећом да је оданде склоњена. Да ли неко зна када је уклоњена аутобуска станица код цркве Св. Марка? Да ли је то било са отварањем данашње БАС станице у парку Луке Ћеловића?
А и данашња БАС је подигнута као привремена (тако је то код нас, привремено па траје између 50 и 100 год.) јер је по плану требало да буду изграђене две аутобуске станице: "Југ" и "Север". "Југ" је требао да буде уз будући (одавно постојећи) ауто-пут (и данас празан простор уз ауто-пут између ауто-пута и доњег дела Кумодрашке, преко пута Ватрогасне станице и полицијске станице Вождовац. Станица "Север" је требала да буде, ако ме сећање не вара, негде око Дунав станице или Панчевачког моста.
Доста је времена протекло од како се о томе причало по новинама па је могуће да су ми остали у памћењу само фрагменти и то као одраз у искривљеном огледалу. Ако ко има шта да допуни, потврди или негира - нека се јави!
... ispred kafane Topola bilo je stajalište autobusa za Topolu, Oplenac i Kragujevac ... baš kao što nam govori i naziv kafane, a piše Politika 1. maja 1938. godine ...
.. eve ga i dotični bus ...
... još jedna od Travelera ...
... i dve Lukine ...
... i za kraj jutrošnjeg polu-mrsa 8) ...
Sjajne slike TOPOLE (Stevana Stojanovica) iz raznih perioda i pred smrt. Vredi ih opet citirati.Olovno, strujno, nebo nad Savom, oticajnim lavirintom brodske istorije grada, svetluca u mraku nocnih fotografija kao fosfor nepoznatih riba. I senke davnih zvukova (odavno i na ćutanje gluve) i flambirani i spektralizovani zalasci nad rekama, gledaju nas s kolaznih atlasa vrlih forumasa - onih obdarenih optickim nervima. Cak i neki monumentalgicni detalji i telepatija senki govore arhefonemskim jezikom. Prostor kao da se malo otkovao po rubovima slika. Vreme se penusa i zakrivljuje kao i objektivi i drvenarija osvetljenih pendzera. Po neka rundeovska cilibarna obrada katalizuje realnost uz vrtlozenje sjaja sto pruza onaj zarni bezprizivni cas, žudjeni tren drevnog. Praesentio in absentia starog grada negira da ga “vise nema” kako netacno veli naziv foruma. Privlači nedokučivost mnogih fotki i neka nepokorivost BG koja mora da je upravo svest da mu buducnost potice iz duboke proslosti, s dna praocinstva. I, kako rece pok. patrijarh ruski Aleksij II za ostrva Solovke, i BG je “antimins”* Srbije(* tkanina sa usivenim mostima mucenika i svetitelja na kojoj se obavlja euharistija). Uz zahvalnost, iz svog racunarskog kabrioleta. gradjank.
Evo, najzad, dogurah do 1000-te strane,al’ prateci i najnovije ! Beograd, mada razaran, nije grad rezervnih delova,nije recikliran kao Stokholm, Dizeldorf, Frankfurt, London… Beograd je pobuna nadmene ljupkosti! Poletne fasade sa slika, nekada stamene a, kako vreme ide, sve vise piktijaste i sluzave, kao maske jedne amnezije u taksonomiji kadrova i rogljeva razotkrivaju grad mozda dat za sliku a ne da lakomo zivi. Gradjani i deca, svi odavno mrtvi, poziraju u prvom planu kao da su na čelu kakvih pobuna; pomalo srditi a milostivi (kao i svi Srbi) iako ne osudjuju potomstvo, pozledjuju nas svojom paznjom. U munji situacije, na mig sklada, neke fotke postaju vece od istine, iz srca stvarnosti, k’o i dan-danji aktuelni aforizmi i satire na relativnost teksture vremena. Kameni ejdosi zdanja, fotogenicni ratovi, manufakturni pejzazi, sferni prozorcici, polutajna stepenista, divne, nostalgicne noci i odjeci ulica kojih odavno nema, snovi su koji budnima govore. “Soundtrack” nasih odrastanja. Srz, srcika, bivstvo!
Mislim da je ovaj tramvaj sa konjskom zapregom na Pozorišnom trgu bio, a ako nije, još bolje:
Бата Михаиловић је волео Београд. И када смо га једном питали када најчешће мисли на овај град, одговорио је: „У Паризу кад год пада мрак, ја сам овде, у Београду. У то доба, на прелазу дана и ноћи, док још не попалим светла за сликање, носталгичан сам за овдашњим светом”.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Odlazak-Bate-Mihailovica.sr.html
... još jedna od Travelera ...
...uvek se oduševim sa svakim "plesom na kiši", a posebno beogradskim....i još kada je pristojno uslikan!
...ej, bre KaraMaZove, dosta je bilo prazničkog lumpovanja, i sada da se - sa reči na delo - odmah prijaviš na raport i na posao! Nemo' da ti ja dođem! Znam ja da si ti nepogodno lice, ali svi te rado trpimo!....
Pozdrav, Vesna
Још се не истрезних, а ви већ дошли на 1007. страну. Полако бре!
Драги Дундо,
ово је предивна слика!!! Права, пуна атмосфере! Разгали срце...
Зна ли се ко су музичари? А ко седи за столом???
Нажалост, драги мој пријатељу ммиловане, немам никаквих података, чак ни где је та кафана. Претпостављам да је и мој отац био под гасом кад је снимио, па нисам од њега сазнао никакав детаљ.
Sjajna, G-dina Dunda, sa 1007-me str. Koji orden nosi nas oficir? Lici na Karadj. * s macevima. Nema vise toga. Hvala, gradjank
М. Лазаревић и Б. Павловић, изгледа произвођачи казана. М. би требало да је Милан, вероватно власник кафане, а фотографија је снимљена око 1927. А сада, форензичари на посао
