... по Старом аеродрому.
Захваљујући феноменалној Вукомановој фотографији с краја шездесетих (из које сам овде исекао парченце), можемо да видимо где је чобаново стадо (црвена тачка):
Жутом бојом сам обележио остатке аеродромске писте, видимо и аутопут у изградњи, пруга кроз Бежанијску косу већ се види у првом плану тако да је ово усликано негде, рецимо, 1968-69.
P.S. Пажљивији посматрач уочиће и стару железничку станицу поред хотела Југославија.
Данас незамисливо: фудбалери Партизана (бели дресови) и Црвене звезде уочи своје прве међусобне утакмице, 21. априла 1946, на православни Васкрс, сликали су се заједно Фотодокументација „Политике”
U današnjem štampanom izdanju Politike na sportskim stranama ima i fotografija sa utakmice Partizan - Crvena Zvezda, odigrane na starom stadionu BSK, pa bih zamolio Vukomana, ukoliko je izvodljivo, da je postavi i na forumu.
... a ovdeka, na istoj slici kao na onoj iz prethodnog posta datiranoj sa 1947. , piše nešto drugo ...
... ma nije bitno, samo nek je veselo ! ... pridružujem se Izijevim čestitkama i želim svima prijatne praznične dane :)...
Da, ovo su, naravno, SUZici i SUZica "alasovci" ; uvek sos instrumljenti i sos veselje. Jaooooooo, jedan TuuuuuuuS za ovaj forum [ i Gos'n Kasinu namerno udeseno ] SUZ-ovci braco! Hvala na tekstu matematicara, i Mikinog djaka, Profesora T. Pejovica ali koji vec imam. Sastanci za slavu su bili definitivno u DJERDAP-u. Evo kako znam, a nije formalno zapisato: ujak mog pok. oca bio je kolonijalista Beogradski (imao je 3. "kolonijala") i voleo da za praznike casti ( samo je kes radio ) siromasnije studente matematike i prir. nauka kao i bogoslove jer je jednu radnju imao u Cika-Ljubinoj, blizu Univerziteta. Puno je "castio" i obogaljene vojnike (neki i sa Karadjordjevom zvezdom s macevima) koji su masovno prosili (izlozivsi odlikovanja na asfaltu pred sobom) po Beogradu ( nije to Aleksandar mnogo "zarezivao"! ) Sve nam je to pricao nas deda-Boki (umro 2.1.1966g. gledajuci popodnevnu reprizu novogodisnjeg programa sa "Muzejem vostanih figura i Ckaljom" al' je i docekao da vidi film "Mars na Drinu" (1962g.) i potvrdi da "jeste sve tako bilo al' malo mnogo su psovali u filmu - a u srpskoj vojsci cit(!) "nije se toliko psovalo ko' u filmu"). Jer je tada, srpska vojska bila je " srca junackih a dusa devojackih". U NACIONAL-u se svi slazu s prethodno napisatim. Dakle, overeno! bas sad, na Vel. subotu, upadose u NACIONAL vojv. Micko i Dovezenski i caste sve prisutne (dakle, i mene). Mene gledu k'o smrdljiv sir. A to zbog toga jer me nisu nikada videli u "Moruni". To su agresivni i izuzetno opasni Srbi - ce' ti preseku "kucavicu" u klozetu kafane dok trepnes. pametno je izbegavati ih. Samo te izvedu u WC, da prostis. Toboze, "da izadjemo malo napolje". Ja zato i pazim sta pisem na ovom forumu (i cesto "davim" svojim klovnisanjem forumase) jer ne znam sta mi nosu dan a sta noc. Ne savetujem nikom NACIONAL. Idite, brate, u neku drugi kafanu pa pijte kó ljudi. Kasini hvala, a forumasima slava! i srecan Uskrs svima sem vojvodama pomenutim, koji nista zivo ne zarezuju pa i pcuju svece i uteruju gostima stra' u koske. gradjank
Mika Alas je iz nemackog zarobljenistva pusten zbog bolesti i starosti. Postoji ( i negde je imam ) unikatna valjda fotografija Mike u samom zarobljenistvu u drustvu Profesora Jovana Djaje (osnivac Farmac. fakulteta u BG) i jednog predstavnika Crvenog +. Ali tesko bi bilo naci tu fotku. Bila je dimenzija ~ 5x5 cm pa sam je uvecavao. Taj snimak mi je dala cerka Prof. Djaje, pok. G-dja Ljubica-Buca Stefanovic supruga pok. akademika Prof. Stanoja Stefanovica, naseg poznatog hematologa. gradjank
Da није у питању професор Иван Ђаја?
Ne nije Ivan Djaja nego bas Jovan Djaja (ima njegova ul. u BG). Al'je tvoje zapazanje za svaku pohvalu. Jer, Prof. Ivan Djaja je predavao kriobiologiju u Parizu i jedan je od utemeljivaca kriobiologije u svetu. Ima sjajan njegov (na srpski preveden) udzbenik, "KRIOBIOLOGIJA". Djaje su Srbi katolici i dubrovcani iz komsiluka (srbin Perica Cingrija im bio gradonacelnik 1918g., itd.. 'pa i Cingrija ima ul. na Zvezdari). Srbi su usli u Dubrovnik sa cvecem 1918/9g. 1920g. vratili su se neki Srbi dubrovcani u Srbiju [ veliko je tada bilo odusevljenje da svi Srbi bidnu zaí'no u SHS ]. Ponovo su uzeli da slave slave i popravoslavili se (formalno, jer, inace, i nisu bili mlogo religiozni) ! Medju njima i Prof. Jovan Djaja sa sinom Filipom i cerkom Ljubicom dosao je u BG, formirao Farm. fakultet, itd. Znam pomalo o svemu ovome jer mi je Stanoje Stefanovic, muz Ljubice Djaje, ucitelje, komsija i kum. gradjank
...ne postizavam sve ni da vas nahvalim - zaslužili ste :) ... Putnika sa SOKO stadionom, Nešu sa sinemaskop Terazijama, Miću sa onom školom, cara Dušana sa onim ratnim, Juniora sa Beogradskom, Tweetybgd sa Sinagogom, Dorćolca sa grande Dušanovom 10 ... ima toga još, izvinjavam sa za preskok, nije namerno ...
... i ova od Slučajnog je svakako za pohvalu :)... inače, nalazi se u Kraljice Marije, tačno preko puta nekadašnjeg SOKO stadiona, odnosno neposredno pre roglja sa Ruzveltovom ... ne bih prepoznao, ali pošto je Slučajni napisao da je 27. mart, a ove prodavnice nameštaja TRESKA se dobro sećam, ondak je to - to :)...
... osim ako me onaj snajperista iz Pariza ne demantuje 8) ...
Da kod Zagubice je, u Kr. Marije. Postoje dve od ove tri zgrade i danas. Moj komsiluk, blizu Karnegijeve. Uzimlju se deca, pa volu se, normalno! "C "na registraciji znaci, Srbija (bar po onima"" iz NACIONAL-a). Tamo di'je TRESKA i danas je salon namestaja, ali malo "budjav". Ovo je negde oko 1958g. pa ne znam da'l je tada postojala TRESKA. Odlicno je znati da je postojela, samo da nije ono "LESKA". Naslov jeste cirilicni, TRESKA jeste srpska firma, al, nesto mnogo nacionalisticko, vel.serbsko (na to trzaju ovi iz NACIONAL-a al'ja se ne dam). Briju tamo braca i za manje stvari. gradjank (do sada preziveo)
Булевар ослобођења. Угаона кућа је бивши (послератни) "Орач"...
Konačno smo rasvetlili ovaj deo oko kafane Orač...
Da nije ovih slika cenjenog Gos'n Ristich-a (valjda je to ono Ristic, Rista, Ristivoje, Hristic, i sl. a Joca, valja Djoka (amer.), ili Yoca ili Hose (spanski)- pokorno molim oprosa pijanomu slugi vasemu) zaboravio bih potpuno gde smo mi, mladi doktorcici (Doctorchichi, uvazenom Gos'in Risti uzinat za Uskrs - pa Srbi smo valjda) narucivali za dezurstva "strasan" rostilj sa/bez pljeskavice (tad [1976g.] nije bilo tzv. "priloga"). Hvala vam (sasvim iskreno i ozbiljno) uvazeni Gos'n Ristich, kome hvala budi. Paz' te, ja mora da slepo slusam "one" iz NACIONAL-a, opasan je to svet, inace ce' s' kotrljau gl ..a ( al' ne nji'ove neg' nase ) itd. ... gradyansch
Нови угао привременог слетског стадиона из 1930. године - из Краљице Марије:
zar nije iz ruzveltove pogled? ako je iz kraljice marije, koja je onda zgrada sasvim levo sto proviruje?
ovaj levi deo kao da je iz ruzvleltove ali ovaj desni kao da je iz kraljice marije... nista mi nije jasno..
PS zapravo je ovaj deo desno pomeren do ulice ??? da li?
Mislim da si u pravu da je ona Putnikova fotografija snimljena iz Ruzveltove, ono što ti liči na kapiju stadiona iz Kraljice Marije je zapravo kapija u Ruzveltovoj (koju ne vidimo na ovoj slici snimljenoj sa krova Žagubice) a istovetna je kao i ova u Kraljice Marije.
I zgrada Zagubice ( sas koju snimau, kak' se uzverase da mi je znati?) i zgrada prizemna preko puta i dalje opstojavaju. gradjank
Завршио је Прву мушку гимназију, у Душановој, мање елитну од Друге и Треће, јер је то био Дорћол.„Сиротиња, наравно паметна, Јевреји, деца трговаца, занимљив амбијент”. После матуре 1950, уписује чисту филозофију на Филозофском факултету, завршава све испите, али неће никад дипломирати: – Рано сам дигао руке од било какве школе. Већ 1952. био сам уредник листа „Млада култура”, као и Иван Ивањи… После је дошла сарадња у књижевном часопису „Данас”, 1962. до 1963, у којем је Стева Мајсторовић био уредник, а сви ми – тешка авангарда. Био је фин и отворен човек, оснивач НИН-а, с Најданом Пашићем, Зиром Адамовићем. Стално је имао проблеме због нас, ишао у Градски комитет на рибање. После 57 бројева су нас укинули.
Стално одлази код Александра Вуча и у чувени салон Душана Матића: Он је имао те чајанке недељом, поподне. Раде Константиновић је одлазио редовно, Мија Павловић…
Београдски живот Боре Ћосића одвијао се добрим делом у кругу између Зеленог венца, Поп Лукине, Змај Јовине (Кнегиње Љубице), Кнез Михаилове, где је становао, у надреалистичком „лакту”.... Ту је, на том потезу, била редакција зенитистичка, Зенитова, Мицићева, а на ћошку Кнегиње Љубице и Обилићевог венца, преко пута Управе града,становали су Марко Ристић и Александар Вучо.
... код Ивањија у кући, преко пута ЈАТ-а, на Булевару, у броју 26, била је друга важна кућа, пуна писаца. У њој је живео и Васко Попа, ...Ту су били и Зоран Мишић, Бранко Миљковић, с којим сам се знао још од студија. ... Миљковић био је страшно компликован, несрећан човек. Грандиозан таленат, имао је светску песничку фразу у себи. А с друге стране, несрећан. ... Бора Радовић је имао 18, Вава Христић, у кратким „хлачама”, 17, а Веца Лукић 16 година, када су дошли код мене у „Младу културу”. А ја „чак” 20! И то је била моја генерација, уз Константиновића, јер сам се дотле дружио само са старијима, био сам некакав двадесетогодишњи „анфан терибл”. Писали смо прве романе које данас сматрају надреалистичким, ја „Кућа лопова”, „Анђео дошао по своје”, а Радивоје Константиновић: „Дај нам данас”, „Мишоловка”, „Чисти и прљави”…
– Тада се дружим и са Бранком Вучићевићем, скоро свако вече друштванце од нас десет–петнаест виђа се у Кинотеци. Која је до шездесетих имала грандиозне циклусе за малобројну публику – скандинавски експресионизам, америчка нема комедија... И онда 30–40 дана свако вече идеш и гледаш луде ствари!
Захваљујући феноменалној Вукомановој фотографији с краја шездесетих (из које сам овде исекао парченце), можемо да видимо где је чобаново стадо (црвена тачка):
Жутом бојом сам обележио остатке аеродромске писте, видимо и аутопут у изградњи, пруга кроз Бежанијску косу већ се види у првом плану тако да је ово усликано негде, рецимо, 1968-69.
P.S. Пажљивији посматрач уочиће и стару железничку станицу поред хотела Југославија.
Данас незамисливо: фудбалери Партизана (бели дресови) и Црвене звезде уочи своје прве међусобне утакмице, 21. априла 1946, на православни Васкрс, сликали су се заједно Фотодокументација „Политике”
U današnjem štampanom izdanju Politike na sportskim stranama ima i fotografija sa utakmice Partizan - Crvena Zvezda, odigrane na starom stadionu BSK, pa bih zamolio Vukomana, ukoliko je izvodljivo, da je postavi i na forumu.
... a ovdeka, na istoj slici kao na onoj iz prethodnog posta datiranoj sa 1947. , piše nešto drugo ...
... ma nije bitno, samo nek je veselo ! ... pridružujem se Izijevim čestitkama i želim svima prijatne praznične dane :)...
Da, ovo su, naravno, SUZici i SUZica "alasovci" ; uvek sos instrumljenti i sos veselje. Jaooooooo, jedan TuuuuuuuS za ovaj forum [ i Gos'n Kasinu namerno udeseno ] SUZ-ovci braco! Hvala na tekstu matematicara, i Mikinog djaka, Profesora T. Pejovica ali koji vec imam. Sastanci za slavu su bili definitivno u DJERDAP-u. Evo kako znam, a nije formalno zapisato: ujak mog pok. oca bio je kolonijalista Beogradski (imao je 3. "kolonijala") i voleo da za praznike casti ( samo je kes radio ) siromasnije studente matematike i prir. nauka kao i bogoslove jer je jednu radnju imao u Cika-Ljubinoj, blizu Univerziteta. Puno je "castio" i obogaljene vojnike (neki i sa Karadjordjevom zvezdom s macevima) koji su masovno prosili (izlozivsi odlikovanja na asfaltu pred sobom) po Beogradu ( nije to Aleksandar mnogo "zarezivao"! ) Sve nam je to pricao nas deda-Boki (umro 2.1.1966g. gledajuci popodnevnu reprizu novogodisnjeg programa sa "Muzejem vostanih figura i Ckaljom" al' je i docekao da vidi film "Mars na Drinu" (1962g.) i potvrdi da "jeste sve tako bilo al' malo mnogo su psovali u filmu - a u srpskoj vojsci cit(!) "nije se toliko psovalo ko' u filmu"). Jer je tada, srpska vojska bila je " srca junackih a dusa devojackih". U NACIONAL-u se svi slazu s prethodno napisatim. Dakle, overeno! bas sad, na Vel. subotu, upadose u NACIONAL vojv. Micko i Dovezenski i caste sve prisutne (dakle, i mene). Mene gledu k'o smrdljiv sir. A to zbog toga jer me nisu nikada videli u "Moruni". To su agresivni i izuzetno opasni Srbi - ce' ti preseku "kucavicu" u klozetu kafane dok trepnes. pametno je izbegavati ih. Samo te izvedu u WC, da prostis. Toboze, "da izadjemo malo napolje". Ja zato i pazim sta pisem na ovom forumu (i cesto "davim" svojim klovnisanjem forumase) jer ne znam sta mi nosu dan a sta noc. Ne savetujem nikom NACIONAL. Idite, brate, u neku drugi kafanu pa pijte kó ljudi. Kasini hvala, a forumasima slava! i srecan Uskrs svima sem vojvodama pomenutim, koji nista zivo ne zarezuju pa i pcuju svece i uteruju gostima stra' u koske. gradjank
Mika Alas je iz nemackog zarobljenistva pusten zbog bolesti i starosti. Postoji ( i negde je imam ) unikatna valjda fotografija Mike u samom zarobljenistvu u drustvu Profesora Jovana Djaje (osnivac Farmac. fakulteta u BG) i jednog predstavnika Crvenog +. Ali tesko bi bilo naci tu fotku. Bila je dimenzija ~ 5x5 cm pa sam je uvecavao. Taj snimak mi je dala cerka Prof. Djaje, pok. G-dja Ljubica-Buca Stefanovic supruga pok. akademika Prof. Stanoja Stefanovica, naseg poznatog hematologa. gradjank
Da није у питању професор Иван Ђаја?
Ne nije Ivan Djaja nego bas Jovan Djaja (ima njegova ul. u BG). Al'je tvoje zapazanje za svaku pohvalu. Jer, Prof. Ivan Djaja je predavao kriobiologiju u Parizu i jedan je od utemeljivaca kriobiologije u svetu. Ima sjajan njegov (na srpski preveden) udzbenik, "KRIOBIOLOGIJA". Djaje su Srbi katolici i dubrovcani iz komsiluka (srbin Perica Cingrija im bio gradonacelnik 1918g., itd.. 'pa i Cingrija ima ul. na Zvezdari). Srbi su usli u Dubrovnik sa cvecem 1918/9g. 1920g. vratili su se neki Srbi dubrovcani u Srbiju [ veliko je tada bilo odusevljenje da svi Srbi bidnu zaí'no u SHS ]. Ponovo su uzeli da slave slave i popravoslavili se (formalno, jer, inace, i nisu bili mlogo religiozni) ! Medju njima i Prof. Jovan Djaja sa sinom Filipom i cerkom Ljubicom dosao je u BG, formirao Farm. fakultet, itd. Znam pomalo o svemu ovome jer mi je Stanoje Stefanovic, muz Ljubice Djaje, ucitelje, komsija i kum. gradjank
... негде у 27 Марта
...ne postizavam sve ni da vas nahvalim - zaslužili ste :) ... Putnika sa SOKO stadionom, Nešu sa sinemaskop Terazijama, Miću sa onom školom, cara Dušana sa onim ratnim, Juniora sa Beogradskom, Tweetybgd sa Sinagogom, Dorćolca sa grande Dušanovom 10 ... ima toga još, izvinjavam sa za preskok, nije namerno ...
... i ova od Slučajnog je svakako za pohvalu :)... inače, nalazi se u Kraljice Marije, tačno preko puta nekadašnjeg SOKO stadiona, odnosno neposredno pre roglja sa Ruzveltovom ... ne bih prepoznao, ali pošto je Slučajni napisao da je 27. mart, a ove prodavnice nameštaja TRESKA se dobro sećam, ondak je to - to :)...
... osim ako me onaj snajperista iz Pariza ne demantuje 8) ...
Da kod Zagubice je, u Kr. Marije. Postoje dve od ove tri zgrade i danas. Moj komsiluk, blizu Karnegijeve. Uzimlju se deca, pa volu se, normalno! "C "na registraciji znaci, Srbija (bar po onima"" iz NACIONAL-a). Tamo di'je TRESKA i danas je salon namestaja, ali malo "budjav". Ovo je negde oko 1958g. pa ne znam da'l je tada postojala TRESKA. Odlicno je znati da je postojela, samo da nije ono "LESKA". Naslov jeste cirilicni, TRESKA jeste srpska firma, al, nesto mnogo nacionalisticko, vel.serbsko (na to trzaju ovi iz NACIONAL-a al'ja se ne dam). Briju tamo braca i za manje stvari. gradjank (do sada preziveo)
Beograd 1940 - 1945
Булевар ослобођења. Угаона кућа је бивши (послератни) "Орач"...
Konačno smo rasvetlili ovaj deo oko kafane Orač...
Da nije ovih slika cenjenog Gos'n Ristich-a (valjda je to ono Ristic, Rista, Ristivoje, Hristic, i sl. a Joca, valja Djoka (amer.), ili Yoca ili Hose (spanski)- pokorno molim oprosa pijanomu slugi vasemu) zaboravio bih potpuno gde smo mi, mladi doktorcici (Doctorchichi, uvazenom Gos'in Risti uzinat za Uskrs - pa Srbi smo valjda) narucivali za dezurstva "strasan" rostilj sa/bez pljeskavice (tad [1976g.] nije bilo tzv. "priloga"). Hvala vam (sasvim iskreno i ozbiljno) uvazeni Gos'n Ristich, kome hvala budi. Paz' te, ja mora da slepo slusam "one" iz NACIONAL-a, opasan je to svet, inace ce' s' kotrljau gl ..a ( al' ne nji'ove neg' nase ) itd. ... gradyansch
zar nije iz ruzveltove pogled? ako je iz kraljice marije, koja je onda zgrada sasvim levo sto proviruje?
ovaj levi deo kao da je iz ruzvleltove ali ovaj desni kao da je iz kraljice marije... nista mi nije jasno..
PS zapravo je ovaj deo desno pomeren do ulice ??? da li?
Mislim da si u pravu da je ona Putnikova fotografija snimljena iz Ruzveltove, ono što ti liči na kapiju stadiona iz Kraljice Marije je zapravo kapija u Ruzveltovoj (koju ne vidimo na ovoj slici snimljenoj sa krova Žagubice) a istovetna je kao i ova u Kraljice Marije.
I zgrada Zagubice ( sas koju snimau, kak' se uzverase da mi je znati?) i zgrada prizemna preko puta i dalje opstojavaju. gradjank
Завршио је Прву мушку гимназију, у Душановој, мање елитну од Друге и Треће, јер је то био Дорћол.„Сиротиња, наравно паметна, Јевреји, деца трговаца, занимљив амбијент”. После матуре 1950, уписује чисту филозофију на Филозофском факултету, завршава све испите, али неће никад дипломирати: – Рано сам дигао руке од било какве школе. Већ 1952. био сам уредник листа „Млада култура”, као и Иван Ивањи… После је дошла сарадња у књижевном часопису „Данас”, 1962. до 1963, у којем је Стева Мајсторовић био уредник, а сви ми – тешка авангарда. Био је фин и отворен човек, оснивач НИН-а, с Најданом Пашићем, Зиром Адамовићем. Стално је имао проблеме због нас, ишао у Градски комитет на рибање. После 57 бројева су нас укинули.
Стално одлази код Александра Вуча и у чувени салон Душана Матића: Он је имао те чајанке недељом, поподне. Раде Константиновић је одлазио редовно, Мија Павловић…
Београдски живот Боре Ћосића одвијао се добрим делом у кругу између Зеленог венца, Поп Лукине, Змај Јовине (Кнегиње Љубице), Кнез Михаилове, где је становао, у надреалистичком „лакту”.... Ту је, на том потезу, била редакција зенитистичка, Зенитова, Мицићева, а на ћошку Кнегиње Љубице и Обилићевог венца, преко пута Управе града,становали су Марко Ристић и Александар Вучо.
... код Ивањија у кући, преко пута ЈАТ-а, на Булевару, у броју 26, била је друга важна кућа, пуна писаца. У њој је живео и Васко Попа, ...Ту су били и Зоран Мишић, Бранко Миљковић, с којим сам се знао још од студија. ... Миљковић био је страшно компликован, несрећан човек. Грандиозан таленат, имао је светску песничку фразу у себи. А с друге стране, несрећан. ... Бора Радовић је имао 18, Вава Христић, у кратким „хлачама”, 17, а Веца Лукић 16 година, када су дошли код мене у „Младу културу”. А ја „чак” 20! И то је била моја генерација, уз Константиновића, јер сам се дотле дружио само са старијима, био сам некакав двадесетогодишњи „анфан терибл”. Писали смо прве романе које данас сматрају надреалистичким, ја „Кућа лопова”, „Анђео дошао по своје”, а Радивоје Константиновић: „Дај нам данас”, „Мишоловка”, „Чисти и прљави”…
– Тада се дружим и са Бранком Вучићевићем, скоро свако вече друштванце од нас десет–петнаест виђа се у Кинотеци. Која је до шездесетих имала грандиозне циклусе за малобројну публику – скандинавски експресионизам, америчка нема комедија... И онда 30–40 дана свако вече идеш и гледаш луде ствари!
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Dorucak-kod-Mazestika.sr.html