Како сте открили приче Пола Јовановића и Ивана Бенца, који су одрасли у згради Француског института и чији су очеви, Драги Јовановић и Анри Бенц, радили у осигуравајућем друштву „Унион”?

Паскал Делпеш :  Случајно сам још раније дошла у контакт са породицом Бенц. Када сам својевремено сину господина Бенца рекла да одлазим у Београд на место директора Француског института, питао је где ће ми бити канцеларија. На мој одговор да ћу имати канцеларију на другом спрату са оним лепим прозорима на ћошку зграде, он је узвикнуо:„Па ми смо ту одрасли.” Тако сам упознала његовог оца а представио ми је и другог господина који је такође живео у тој згради. Обојица данас живе у Француској, један у Ници, други у Паризу и прате на сајту све што радимо. За њих је ова зграда, коју је саградила француска осигуравајућа компанија „Унион” тридесетих година прошлог века, део њиховог живота и специјално за наш рођендан написали су сведочења о њеној историји и најдраматичнијим тренуцима од 1941. када су Немци окупирали Београд па до његовог ослобођења. Када се у октобру 1944. Црвена армија приближавала Београду, Јовановић и Бенц су посведочили да се десетак немачких војника са тешким митраљезом сместило на први спрат због стратешки важног положаја зграде. Написали су да су то били млади регрути који су „из забаве пуцали на фасаду преко пута улице и статуама скидали главе”.