Kao delegirani komesar za izbor muzičara za predstojeću proslavu 3000, odlučio sam se za ove iz Velikog mokrog luga (ali stvarno iz VM Luga). Izvinjavam se gosn Travleru što nema pevaljke, zato znaju sve, čak Jolandu i Biće skoro propast sveta!
Bez pevaljku...ma kakva pevaljka....snimak je nastao posle izvedbe Schubert- ovog tek otkrivenog posthumnog Tria za tenora, harmoniku i kontrabas!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Амадеуше, хвала за слике. Већина их је добро позната али пошто су лепе и добро скениране вредно их је поново видети. Мени се посебно допала ова последња, занимљива идеја за колаж.
Пошто је Касина нешто расејан ових дана, ево мене да га заменим: добро нам дошао и још пуно ствари овде окачио! : )
Ja sam ovde od pocetka, ali na zalost sve sto sam imao ja sam postavio vec na starom mestu. Ako hocete ja mogu to da ponovim.
... Postoje podaci da je još u rimsko doba ovo mesto bilo naseljeno i da je tu postojao kastrum. Srpsko stanovništvo je naseljeno 1806 godine i dan danas postoje porodice iz tog perioda,koje u današnje doba možemo smatrati pravim starosedeocima grada Beograda jer se nalaze ovde preko 200 godina, među najstarijima su porodice Anđelković,Marinković,Pešić,Jakovljević,Cvetković,Bogdanović,Trajković,Stojanović, Petković i ostali. Zanimljivo je to da se to stanovništvo bavilo proizvodnjom baruta za ustaničku vojsku 1804 godine. Beogradski trg Terazije ne bi dobio taj naziv da nije bilo vodovoda koji je isao od Velikog Mokrog Luga do Kalemegdanske tvrđave, prirodan pad vode od Mokrog Luga do Kalemegdana prekida se na mestu današnjih Terazija. ...
Kako LUG more bit KASTRUM? Da je tu bio kastrum, IV Flavia Legia bi napravila pivovod a ne vodovod !
Zna se gde je bio kastrum:
Morao sam da ga ovekovečim jerbo će ga ovi španski trambelaji ispeglati.
Ne znam da li sam smeo da postavim ovu fotku, jer se ne odnosi na period 1850-1960. Samo koji milenijum ranije!
# Moraću da pitam moderatora da li da je uklonim #
Morao sam da ga ovekovečim jerbo će ga ovi španski trambelaji ispeglati.
Ne znam da li sam smeo da postavim ovu fotku, jer se ne odnosi na period 1850-1960. Samo koji milenijum ranije!
# Moraću da pitam moderatora da li da je uklonim #
/quote]
Ma ne brigaj... stvar će da se uredi sama od sebe...već se pojavio javni zahtev jednog predstavnika frakcije muzej-alaca, kojim se moli Predrag da u software uključi "ignore", sa kojim bi se za umorne oči svih kustosa isključili svi "nepoželjni" postovi. Pa biti ćeš eto, u najboljem društvu...samnom. Predrag je kao autor software-a pokazao da je pametan, nadam se da će pokazati da je i mudar!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
... Postoje podaci da je još u rimsko doba ovo mesto bilo naseljeno i da je tu postojao kastrum. Srpsko stanovništvo je naseljeno 1806 godine i dan danas postoje porodice iz tog perioda,koje u današnje doba možemo smatrati pravim starosedeocima grada Beograda jer se nalaze ovde preko 200 godina, među najstarijima su porodice Anđelković,Marinković,Pešić,Jakovljević,Cvetković,Bogdanović,Trajković,Stojanović, Petković i ostali. Zanimljivo je to da se to stanovništvo bavilo proizvodnjom baruta za ustaničku vojsku 1804 godine. Beogradski trg Terazije ne bi dobio taj naziv da nije bilo vodovoda koji je isao od Velikog Mokrog Luga do Kalemegdanske tvrđave, prirodan pad vode od Mokrog Luga do Kalemegdana prekida se na mestu današnjih Terazija. ...
Kako LUG more bit KASTRUM? Da je tu bio kastrum, IV Flavia Legia bi napravila pivovod a ne vodovod !
Zna se gde je bio kastrum:
Morao sam da ga ovekovečim jerbo će ga ovi španski trambelaji ispeglati.
Ne znam da li sam smeo da postavim ovu fotku, jer se ne odnosi na period 1850-1960. Samo koji milenijum ranije!
# Moraću da pitam moderatora da li da je uklonim #
Ne diraj mi mog mokrolugaškog druga, Ako on kaže kastrum to je bre onda dvorac, dvorčina... rođeno mesto za gnezdo Cezara i Kleopatre, i Trajan tu je počeo da gradi put i most, ma čudo jedno kako taj Lug u memoarima, sa setom, pominje kralj Artur, a car Lazar nije iz Kruševca nego odatle! Danas prošao kroz Mali lug i pokazali mi u daljini gde je Veliki ML, kilometraža je poprilična ali sve se uklapa, pripada Moravskom slivu, što znači da je na levoj obali Toplice! Sve u svemu, treba menjati ime - Pivogvozdeni lug!
Ne samo fotka, nego i crtez (on cak mnogo, mnogo, vise!) daju nezapamcenu, fascinantnu, sliku "off-centra" starog BG. Opet, "SUVO ZLATO". Hvala, jer sam ja rodjen u Hilandarskoj 23 a ziveo (do marta 1954.) u Dz. Vasingtona 44. To je taj cosak (ugao) sa "Zibene Svaba", vidinac nazovimi!
Promenimo terminologiju, ugao je ka unutra (bar u egzaktnom smislu) a cosak je ispupcen ka spolja. Daklem, nema uglova u gradu vec samo coseta. Toj' (tj. ugao) je kad neki 'ocu da bidu fini - oni tada vik'au 'ugao'. Srbin 'oce da je fini - normalno ! Daklem, ipak { dok me ne ispravi glavom Dr Ivan Klajn } radi se o cosetima beogradkih ulica a ne o uglovima (mada je i to totalno prihvaceno od 'finih) ulica. Jer, uglovi pocivaju unutar samih zidova zgrada, u nj'iovim podrumima i sobama (u kojima su, doduse, lezale po-nekada ovejane pijanice ali i skrivani - posebno 1941/2 - i spaseni mlogi beogradski jevreji). Istina, obicno se kaze, uceniku: "idi u cosak" a ne "idi u ugao" ucionice - potpuno suprotno mojoj tezi. Djaci se, dakle, ne teraju na ugao skolske zgrade vec "u cosak" ucionice. Daklem, sve je relativno, svakako! Sta je onda na cosku a sta na uglu. ZAKLJUCAK = moze i jedno i drugo - zavisi koliko si 'fini. gradjank
Ако ћемо да истерујемо лексичку правду онда је опозит углу - рогаљ. Та реч се за угао улица користила током 19. века, барем у првој половини, сећам се једне Бранкове песме у којој спомиње како се млади искупљају на карловачким рогљевима. Ћошак је само турцизам за угао.
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Kusturica-Momu-sam-spominjao-kao-naseg-Selindzera.sr.html
Nađoh na mom kara-tavanu:
Gle u budžaku ušte edne
Runde, ovo nije mazo, časna reč, oriđinale. U privatnom vlasništvu je, znam čoveka.
Kao delegirani komesar za izbor muzičara za predstojeću proslavu 3000, odlučio sam se za ove iz Velikog mokrog luga (ali stvarno iz VM Luga). Izvinjavam se gosn Travleru što nema pevaljke, zato znaju sve, čak Jolandu i Biće skoro propast sveta!
Bez pevaljku...ma kakva pevaljka....snimak je nastao posle izvedbe Schubert- ovog tek otkrivenog posthumnog Tria za tenora, harmoniku i kontrabas!
To bi bilo to od mene, bar za sada.
Амадеуше, хвала за слике. Већина их је добро позната али пошто су лепе и добро скениране вредно их је поново видети. Мени се посебно допала ова последња, занимљива идеја за колаж.
Пошто је Касина нешто расејан ових дана, ево мене да га заменим: добро нам дошао и још пуно ствари овде окачио! : )
Ja sam ovde od pocetka, ali na zalost sve sto sam imao ja sam postavio vec na starom mestu. Ako hocete ja mogu to da ponovim.
... Postoje podaci da je još u rimsko doba ovo mesto bilo naseljeno i da je tu postojao kastrum. Srpsko stanovništvo je naseljeno 1806 godine i dan danas postoje porodice iz tog perioda,koje u današnje doba možemo smatrati pravim starosedeocima grada Beograda jer se nalaze ovde preko 200 godina, među najstarijima su porodice Anđelković,Marinković,Pešić,Jakovljević,Cvetković,Bogdanović,Trajković,Stojanović, Petković i ostali. Zanimljivo je to da se to stanovništvo bavilo proizvodnjom baruta za ustaničku vojsku 1804 godine. Beogradski trg Terazije ne bi dobio taj naziv da nije bilo vodovoda koji je isao od Velikog Mokrog Luga do Kalemegdanske tvrđave, prirodan pad vode od Mokrog Luga do Kalemegdana prekida se na mestu današnjih Terazija. ...
Kako LUG more bit KASTRUM? Da je tu bio kastrum, IV Flavia Legia bi napravila pivovod a ne vodovod
Zna se gde je bio kastrum:
Morao sam da ga ovekovečim jerbo će ga ovi španski trambelaji ispeglati.
Ne znam da li sam smeo da postavim ovu fotku, jer se ne odnosi na period 1850-1960. Samo koji milenijum ranije
# Moraću da pitam moderatora da li da je uklonim #
Morao sam da ga ovekovečim jerbo će ga ovi španski trambelaji ispeglati.
Ne znam da li sam smeo da postavim ovu fotku, jer se ne odnosi na period 1850-1960. Samo koji milenijum ranije
# Moraću da pitam moderatora da li da je uklonim #
/quote]
Ma ne brigaj... stvar će da se uredi sama od sebe...već se pojavio javni zahtev jednog predstavnika frakcije muzej-alaca, kojim se moli Predrag da u software uključi "ignore", sa kojim bi se za umorne oči svih kustosa isključili svi "nepoželjni" postovi. Pa biti ćeš eto, u najboljem društvu...samnom.
... Postoje podaci da je još u rimsko doba ovo mesto bilo naseljeno i da je tu postojao kastrum. Srpsko stanovništvo je naseljeno 1806 godine i dan danas postoje porodice iz tog perioda,koje u današnje doba možemo smatrati pravim starosedeocima grada Beograda jer se nalaze ovde preko 200 godina, među najstarijima su porodice Anđelković,Marinković,Pešić,Jakovljević,Cvetković,Bogdanović,Trajković,Stojanović, Petković i ostali. Zanimljivo je to da se to stanovništvo bavilo proizvodnjom baruta za ustaničku vojsku 1804 godine. Beogradski trg Terazije ne bi dobio taj naziv da nije bilo vodovoda koji je isao od Velikog Mokrog Luga do Kalemegdanske tvrđave, prirodan pad vode od Mokrog Luga do Kalemegdana prekida se na mestu današnjih Terazija. ...
Kako LUG more bit KASTRUM? Da je tu bio kastrum, IV Flavia Legia bi napravila pivovod a ne vodovod
Zna se gde je bio kastrum:
Morao sam da ga ovekovečim jerbo će ga ovi španski trambelaji ispeglati.
Ne znam da li sam smeo da postavim ovu fotku, jer se ne odnosi na period 1850-1960. Samo koji milenijum ranije
# Moraću da pitam moderatora da li da je uklonim #
Ne diraj mi mog mokrolugaškog druga, Ako on kaže kastrum to je bre onda dvorac, dvorčina... rođeno mesto za gnezdo Cezara i Kleopatre, i Trajan tu je počeo da gradi put i most, ma čudo jedno kako taj Lug u memoarima, sa setom, pominje kralj Artur, a car Lazar nije iz Kruševca nego odatle! Danas prošao kroz Mali lug i pokazali mi u daljini gde je Veliki ML, kilometraža je poprilična ali sve se uklapa, pripada Moravskom slivu, što znači da je na levoj obali Toplice! Sve u svemu, treba menjati ime - Pivogvozdeni lug!
Ne samo fotka, nego i crtez (on cak mnogo, mnogo, vise!) daju nezapamcenu, fascinantnu, sliku "off-centra" starog BG. Opet, "SUVO ZLATO". Hvala, jer sam ja rodjen u Hilandarskoj 23 a ziveo (do marta 1954.) u Dz. Vasingtona 44. To je taj cosak (ugao) sa "Zibene Svaba", vidinac nazovimi!
Promenimo terminologiju, ugao je ka unutra (bar u egzaktnom smislu) a cosak je ispupcen ka spolja. Daklem, nema uglova u gradu vec samo coseta. Toj' (tj. ugao) je kad neki 'ocu da bidu fini - oni tada vik'au 'ugao'. Srbin 'oce da je fini - normalno ! Daklem, ipak { dok me ne ispravi glavom Dr Ivan Klajn } radi se o cosetima beogradkih ulica a ne o uglovima (mada je i to totalno prihvaceno od 'finih) ulica. Jer, uglovi pocivaju unutar samih zidova zgrada, u nj'iovim podrumima i sobama (u kojima su, doduse, lezale po-nekada ovejane pijanice ali i skrivani - posebno 1941/2 - i spaseni mlogi beogradski jevreji). Istina, obicno se kaze, uceniku: "idi u cosak" a ne "idi u ugao" ucionice - potpuno suprotno mojoj tezi. Djaci se, dakle, ne teraju na ugao skolske zgrade vec "u cosak" ucionice. Daklem, sve je relativno, svakako! Sta je onda na cosku a sta na uglu. ZAKLJUCAK = moze i jedno i drugo - zavisi koliko si 'fini. gradjank
Ако ћемо да истерујемо лексичку правду онда је опозит углу - рогаљ. Та реч се за угао улица користила током 19. века, барем у првој половини, сећам се једне Бранкове песме у којој спомиње како се млади искупљају на карловачким рогљевима. Ћошак је само турцизам за угао.
Hvala, gradjank