Кад сам данас / јуче, пред крај радног времена, успео да дођем до форума видео сам Вулетов позив за прилоге из времена Балканских ратова. Затим сам се шокирао квалитетним сликама "брзопотезних" мзупанца и путника. Видевши да ту нема леба за мене, односно да својом грађом не могу да допринесем чланку у Забавнику, реших да ипак окачим слике из моје архиве, за забаву наших посетилаца, док се чланак у Забавнику не појави.
Дакле, решили су балкански народи да скину вековни јарам Отоманског царства
На чело наше војске стали су краљ Петар и краљевић, принц Александар Карађорђевић
Иако се мото српских војника сажимао у покличу "Осветићемо Косово!", у Првом балканском рату је преломна била Кумановска битка. У неколико слика приказаћу неке сегменте те битке.
Најпре је Српска војска дошла до границе и спремила се за прелазак на територију Отоманске империје. Остало говоре натписи:
Битка је отпочела и завршила се. Као плен је остао велики број топова:
Била је и велика количина заплењених пушака. мзупанц има квалитетнију слику, која вероватно потиче из истог места, Куманова.
После битке, обављено је благодарење Богу за успех у ослобођењу једног дела јужних српских крајева
Али увек нешто поквари ствар. Бугари нису били задовољни поделом колача, па су хтели да узму нож у своје руке. Чешки археолог и новинар Владимир Сис придружио се бугарској војсци у јуну и јулу 1913. године и успео да сними прелазак Бугара преко Брегалнице:
Када се ратује, ретко се дешава да буде нерешено. Неко мора и да изгуби.
Турски потпуковник Фуад беј тешко је поднео пораз на Куманову.
А његов генерал Џавид паша поражен је и на Куманову и код Битоља.
Шукри паша је пораз код Једрена поднео достојанствено, и инсистирао је да се преда српском официру, јер је ценио храброст Срба и част српских официра.
Краљ Петар у Скопљу разговара са пораженим турским официрима
Ни бугарски генерал и министар војни Савов није имао среће.
У Београд су најпре приспели заробљени Арбанаси,
Затим су приспели и Бугари.
О овој слици немам никаквих података. Само се препознаје да бугарски војници некога вешају. Изгледа да обешени нису Срби, јер ми се чини да у доњем десном углу видим једног српског војника како посматра егзекуцију. Биће ипак да су неки бугарски дезертери или турски шпијуни.
Војна пошта Ибарске војске. Трећи с десна је поштар Станојло Димитријевић. Од 1913. године је био први цивилни управник поште у Митровици и тамо основао први часопис на Косову и Метохији. Часопис се звао Српско Косово. Димитријевић је до 1934. године издао књига и часописа у тиражу од преко 2.315.000 примерака. (Погледајте чланак Оснивач првог часописа на Косову, на Забавниковом блогу)
Никола Аранђеловић у центру везе у Пироту, 1912. године.
Српска јединица везе поставља привремену телеграфску линију на мосту преко Марице.
Телеграфска чета за везу Српске војске, Мустафа Паша код Једрена.
Milivoje Stojanovic Brka sa familijom oko 1900te.
U ratovima za oslobodjenje i ujedinjenje, od 1912. do 1918, nastale su mnoge pesme, kola i marsevi. Jedna od najpoznatijih i najlepsih kompozicija je mars “Na Drinu”. Cerska bitka, vodjena od 16. do 19. avgusta 1914, donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu, na samom bojistu, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Binicki, komponovao je jedan od najlepsih marseva koje ima nasa muzicka ostavstina. Smatra se da je mars “Na Drinu” Binicki posvetio neustrasivom i omiljenom pukovniku Stojanovicu koji je poginuo u bici na Ceru
Дакле, решили су балкански народи да скину вековни јарам Отоманског царства
На чело наше војске стали су краљ Петар и краљевић, принц Александар Карађорђевић
Најпре је Српска војска дошла до границе и спремила се за прелазак на територију Отоманске империје. Остало говоре натписи:
Битка је отпочела и завршила се. Као плен је остао велики број топова:
Била је и велика количина заплењених пушака. мзупанц има квалитетнију слику, која вероватно потиче из истог места, Куманова.
После битке, обављено је благодарење Богу за успех у ослобођењу једног дела јужних српских крајева
А онда се војска сместила у биваке.
Ту су се трећепозивци упознавали са најновијим оружјем и вежбали пуцање.
Било је и митраљеских чета.
Ако би непријетељ кренуо према нама, војска је улазила у ровове.
Међутим, понекад је био добар и пристојан заклон.
А ако се нису могли потпуно заклонити, вршио је посао и обичан насип.
Када се закључи да непријатељ није надмоћан, онда се крене у јуриш.
Ослобођена је Косовска Митровица.
Чаршија у Митровици.
Српска војска испред чувеног српског града Звечана.
Српска коњица испред Грачанице.
Ослобођена Приштинска чаршија.
И приштински ућумат (вероватно, судска зграда)
Српски официри у Пећи, а митрополит Дожић у Патријаршији.
Српска и црногорска војска заједно у Ђаковици.
Краљ Петар стиже у Скопље.
Стиже и престолонаследник са Бојовићем
И пријем може да одпочне.
Као и њихов боравак у Радовишу.
Али није успео да сними победнике те битке:
Турски потпуковник Фуад беј тешко је поднео пораз на Куманову.
А његов генерал Џавид паша поражен је и на Куманову и код Битоља.
Шукри паша је пораз код Једрена поднео достојанствено, и инсистирао је да се преда српском официру, јер је ценио храброст Срба и част српских официра.
Краљ Петар у Скопљу разговара са пораженим турским официрима
Ни бугарски генерал и министар војни Савов није имао среће.
У Београд су најпре приспели заробљени Арбанаси,
Затим су приспели и Бугари.
О овој слици немам никаквих података. Само се препознаје да бугарски војници некога вешају. Изгледа да обешени нису Срби, јер ми се чини да у доњем десном углу видим једног српског војника како посматра егзекуцију. Биће ипак да су неки бугарски дезертери или турски шпијуни.
Војна пошта Ибарске војске. Трећи с десна је поштар Станојло Димитријевић. Од 1913. године је био први цивилни управник поште у Митровици и тамо основао први часопис на Косову и Метохији. Часопис се звао Српско Косово. Димитријевић је до 1934. године издао књига и часописа у тиражу од преко 2.315.000 примерака. (Погледајте чланак Оснивач првог часописа на Косову, на Забавниковом блогу)
Никола Аранђеловић у центру везе у Пироту, 1912. године.
Српска јединица везе поставља привремену телеграфску линију на мосту преко Марице.
Телеграфска чета за везу Српске војске, Мустафа Паша код Једрена.
Телефонска чета за везу у Мустафа Паши.
Овације краљу Петру, по повратку у Београд.
Мир
Орден.
U ratovima za oslobodjenje i ujedinjenje, od 1912. do 1918, nastale su mnoge pesme, kola i marsevi. Jedna od najpoznatijih i najlepsih kompozicija je mars “Na Drinu”. Cerska bitka, vodjena od 16. do 19. avgusta 1914, donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu, na samom bojistu, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Binicki, komponovao je jedan od najlepsih marseva koje ima nasa muzicka ostavstina. Smatra se da je mars “Na Drinu” Binicki posvetio neustrasivom i omiljenom pukovniku Stojanovicu koji je poginuo u bici na Ceru
1912.
Мобилизацију сам већ поставио:
мапа
после битке
сусрет српске и црногорске војске
српска војска у Тетову
1913.
престолонаследник Александар пред Штипом
помен
потписивање мировног уговора у Букурешту
Србија је у Балканским ратовима добила Косово, део Санџака и већи део Македоније, а изгубила око 40.000 људи. Данас се питам, да ли је вредело?