Hvala na clanku! Citam ja Pol. Zabavnik od 1956g. Cito' sam i Kekec od treceg broja, pa on kasnije prest'o da izlazi. Elem, hvala na clanku o Vrangelju, koji sam morao nekada (1995) procitati ali sam ga, zaista, zaboravio! Ali vise puta sam video Vrangeljov sarkofag u Ruskoj crkvi, Tas. gradjank
Скинули сте ми и последњи камичак са срца. Да сам раније видео ове слике не бих толико лупао главу о дорћолским трамвајским шупама и не бих се толико мучио да (и себи и другима) докажем да су то оне.
*) Да преведем: Мерци беауцоуп, Монсиеур! Мерци, мерци! Мерци! Поправите ме ако сам погрешио.
Р.Ѕ. Јасно је да ни хала са оштећеним кровом (ратна слика) више не постоји, али на њеном месту је друга зграда, подигнута вероватно на истим темељима.
Пре рата је могло да се пролази Гундулићевим венцом, а и другим улицама које су данас затворене. ГСП се тек после рата разгаћило и блокирало околне улице. Онда је ушао у моду "затворени тип".
Hvala mnogo na ovako detaljnoj i fascinantnoj elaboraciji i idenrifikaciji uništenog voznog parka 6. aprila 1941.
Mene zanima, da li je ova karoserija koja se vidi u prvom planu tramvajska ili autobuska?
I za posebne poznavaoce arhitekture, enigmatična mi je ona zgrada u gradnji. Koja bi to kuća mogla da bude?
Каросерија у првом плану фотографије је остатак једног градског аутобуса набављеног 1940. године, марке M.A.N. или Benz (толико детаљно не знам). Захваљујући челичном скелету остала је још увек препознатљива. Шта је аутобус ту тражио, остаје, бар за нас, непознато (аутобуске гараже су биле иза Новог гробља).
Није ми познато која је оно кућа (у градњи) што се види у позадини. Можда ће знати г. ЧКД-КТ4 који је недавно фотографисао тај крај.
Каросерија у првом плану фотографије је остатак једног градског аутобуса набављеног 1940. године, марке M.A.N. или Benz (толико детаљно не знам). Захваљујући челичном скелету остала је још увек препознатљива. Шта је аутобус ту тражио, остаје, бар за нас, непознато (аутобуске гараже су биле иза Новог гробља).
Хвала много на овој идентификацији.
Подсетићу све заинтересоване који прате ову тему да су аутобуске гараже биле изграђене у виду једне овеће хале (арх. Богдан Стојков) на земљишту "Пионира", 1940. Ове хале су и дан данас сачуване као аутосервис "Заставе" (угао Мије Ковачевића и Северног булевара).
Може бити да су у истом тренутку грађени и они нови савремени трамвајски депои са тестерастим ("шед") кровом.
Прича о генералу Врангелу:
Hvala na clanku! Citam ja Pol. Zabavnik od 1956g. Cito' sam i Kekec od treceg broja, pa on kasnije prest'o da izlazi. Elem, hvala na clanku o Vrangelju, koji sam morao nekada (1995) procitati ali sam ga, zaista, zaboravio! Ali vise puta sam video Vrangeljov sarkofag u Ruskoj crkvi, Tas. gradjank
Објашњење позиције трамвајског депоа...
И друге...
Merci beaucoup, Monsieur!
Merci, merci!
Merci ! *)
Скинули сте ми и последњи камичак са срца. Да сам раније видео ове слике не бих толико лупао главу о дорћолским трамвајским шупама и не бих се толико мучио да (и себи и другима) докажем да су то оне.
*) Да преведем: Мерци беауцоуп, Монсиеур! Мерци, мерци! Мерци! Поправите ме ако сам погрешио.
Р.Ѕ. Јасно је да ни хала са оштећеним кровом (ратна слика) више не постоји, али на њеном месту је друга зграда, подигнута вероватно на истим темељима.
Пре рата је могло да се пролази Гундулићевим венцом, а и другим улицама које су данас затворене. ГСП се тек после рата разгаћило и блокирало околне улице. Онда је ушао у моду "затворени тип".
Hvala mnogo na ovako detaljnoj i fascinantnoj elaboraciji i idenrifikaciji uništenog voznog parka 6. aprila 1941.
Mene zanima, da li je ova karoserija koja se vidi u prvom planu tramvajska ili autobuska?
I za posebne poznavaoce arhitekture, enigmatična mi je ona zgrada u gradnji. Koja bi to kuća mogla da bude?
Каросерија у првом плану фотографије је остатак једног градског аутобуса набављеног 1940. године, марке M.A.N. или Benz (толико детаљно не знам). Захваљујући челичном скелету остала је још увек препознатљива. Шта је аутобус ту тражио, остаје, бар за нас, непознато (аутобуске гараже су биле иза Новог гробља).
Није ми познато која је оно кућа (у градњи) што се види у позадини. Можда ће знати г. ЧКД-КТ4 који је недавно фотографисао тај крај.
Meni Ćevapi
prilog: luk i sir
za grloplahnuće CC, boza i kabeza
Obavezna kravata i sveže imalirane cipele
А мени, бо’ме, ЋЕВАПЧИЋИ. Они екавски, ћирилични, у целом свету познати.*)
За грлоплахнуће: ма, шалите се. Ваљда се не одржава свечана академија у неком забавишту! Где је то пиво????
Ех, што не могу да дођем, па макар јео качамак и пио воду!
—————
*) Кад неко не може да изговори моје име, само му кажем: „Wie Tschewaptschitschi.“ — „Ah, ja, alles klar!“
С радошћу поздрављам повратак
господе Гаврила и Баукампфа.
Каросерија у првом плану фотографије је остатак једног градског аутобуса набављеног 1940. године, марке M.A.N. или Benz (толико детаљно не знам). Захваљујући челичном скелету остала је још увек препознатљива. Шта је аутобус ту тражио, остаје, бар за нас, непознато (аутобуске гараже су биле иза Новог гробља).
Хвала много на овој идентификацији.
Подсетићу све заинтересоване који прате ову тему да су аутобуске гараже биле изграђене у виду једне овеће хале (арх. Богдан Стојков) на земљишту "Пионира", 1940. Ове хале су и дан данас сачуване као аутосервис "Заставе" (угао Мије Ковачевића и Северног булевара).
Може бити да су у истом тренутку грађени и они нови савремени трамвајски депои са тестерастим ("шед") кровом.
Штета што нису приказали те лепотице-играчице...
Штета што нису приказали те лепотице-играчице...
Može biti da je ono onaj crni bubnjar, pogledaću ima li njegovog tačnog imena.
Upitaću Mišu Blama. Likove ne prepoznajem, ama ič nijednog.
Možda je za klavirom Grinbaum Grinski, ali je to sve teško, jako teško reći.
Bože, šta bih dao da nađem jednog dana i deset sekundi sačuvanog zvuka ove muzike...