Као што обећах, слике земунске централе. Ова је сликана са задње стране:
Предњи део зграде би изгледао овако некако:
Да би се лепо усликао, потребно је или чекати јесен да опадне лишће, или се мало нагнути преко улазне рампе.
Е ту настају проблеми, чикица који чува поверену му народну имовину је уствари брат од стрица Илије Чворовића,
и онако искусним погледом је одмах провалио да ја нисам тамо неки љубитељ старе архитектуре, него мора да
ме је ангажовала нека тајна служба а његова грађанска дужност је да заштити државу, ако га се сете за дан безбедности
сете, ако не, ником ништа. И без шале човек неда да се слика, проблем је што је би за добру слику морао да пређем
рампу а то је стварно у зони његовог дејства :) тако да ми једино остаје да чекам јесен или да дођем кад ради неки
мање "ревносан" чувар.
Српски речни поштански брод. (Из колекције Гаврила Јовановића.)
У Пошти се оваки чамчићи употребљавају само за пребацивање дневне поште од Београда до Панчева, евентуално до Смедерева.
Кад нема много поште, онда Пошта испомаже Градском заводу за уништавање комараца и остале летеће гамади, пошто ови сами очигледно не могу са њима да изађу на крај.
Чак им је и Падобранац из Земуна долазио у испомоћ па је спао с ногу, односно с крила (у испомоћ Заводу, а не комарцима)!
Кад се дође у ту фазу, онда поштари крену и осмуде легала комароваца. Кажу да је смуђење јаја на легалу најефикаснији начин за уништавање летеће (обичне, а богами и пругасте) гамади.
Мала игра Путника. Реч је о градићу у Белгији, тамошњој верзији "Белог града"... Мада, признајем, после нерешене енигме велике беле пирамиде са немачког војног гробља у Кошутњаку, за коју још увек нисам установио где се тачно налазила, и када и како је уклоњена, био сам за пар тренутака спреман да поверујем да је и ово могло да буде негде "на Чукаричком гребену"...
Liči, sasma...
Moram da primetim neverovatno ambiciozan projekat i, sledstveno tome, prezentaciju.
Ovo nije bila šupica...
Liči, sasma...
Moram da primetim neverovatno ambiciozan projekat i, sledstveno tome, prezentaciju.
Ovo nije bila šupica...
Slažem se. Da je bilo 'vako, 'di bi vam bio kraj?!
Čak i one kućice u krugu fabrike (pretpostavljam za radnike)... dugo su se držale na tom mestu, sve do proširenja Višnjičke ulice.
A izvedena arhitektura skoro u detalj istovetna sa planom (doduše, ono možda nije plan, već naknadni crtež, ali ko će ga znati)...
Предњи део зграде би изгледао овако некако:
Да би се лепо усликао, потребно је или чекати јесен да опадне лишће, или се мало нагнути преко улазне рампе.
Е ту настају проблеми, чикица који чува поверену му народну имовину је уствари брат од стрица Илије Чворовића,
и онако искусним погледом је одмах провалио да ја нисам тамо неки љубитељ старе архитектуре, него мора да
ме је ангажовала нека тајна служба а његова грађанска дужност је да заштити државу, ако га се сете за дан безбедности
сете, ако не, ником ништа. И без шале човек неда да се слика, проблем је што је би за добру слику морао да пређем
рампу а то је стварно у зони његовог дејства :) тако да ми једино остаје да чекам јесен или да дођем кад ради неки
мање "ревносан" чувар.
Српски речни поштански брод. (Из колекције Гаврила Јовановића.)
Кад нема много поште, онда Пошта испомаже Градском заводу за уништавање комараца и остале летеће гамади, пошто ови сами очигледно не могу са њима да изађу на крај.
Чак им је и Падобранац из Земуна долазио у испомоћ па је спао с ногу, односно с крила (у испомоћ Заводу, а не комарцима)!
Кад се дође у ту фазу, онда поштари крену и осмуде легала комароваца. Кажу да је смуђење јаја на легалу најефикаснији начин за уништавање летеће (обичне, а богами и пругасте) гамади.
Калемегдан, редак угао.
Немачко војно гробље (после Првог светског рата)
Немачко војно гробље (после Првог светског рата)
Мала игра Путника. Реч је о градићу у Белгији, тамошњој верзији "Белог града"... Мада, признајем, после нерешене енигме велике беле пирамиде са немачког војног гробља у Кошутњаку, за коју још увек нисам установио где се тачно налазила, и када и како је уклоњена, био сам за пар тренутака спреман да поверујем да је и ово могло да буде негде "на Чукаричком гребену"...