Онда остаје део од пристаништа до Калемегдана или од подножја Калемегдана до Париске (око хотела Национал). Низ Т. Кошћушка је пад, а не успон, ако упоређујемо са сликом. Не бих рекао да је грешка, али био је још један већи успон, уз Немањину (раније је успон био већи, касније је нивелисан).

Кад' смо већ код Дечанске. Да погледамо њен почетак, бр. 1: 1930, Јеремија Станојевић На самом углу са Македонском постојала је дугачка приземна зграда очигледно искључиво намењена трговини и занатима. Имала је један нешто већи локал (око 25 м2) и четири мања (око 15 м2). Власник зграде 1922. године је Персида Илић, вероватно кћерка Јелене Илић, власнице из 1912. године. Обе су можда даље наследнице браће Илић, власниka овог имања још 1862. године, што би значило да је оно најмање шест деценија било у поседу породице Илић. Власник 1933. је Персида Наумовић, можда иста као и 1922, само удата у међувремену. Ову зграду је после Другог светског рата купио неки Суботичанин, вероватно јефтино. Пренео ју је на малолетне синове и издавао свих пет локала. Када је зграда национализована 1958. године, тражио је изузимање целе зграде или једног дела, али је одбијен пошто лично није користио нити један од локала за сопствену делатност. Ево и слике крајем 1950-тих година, пред рушење ради подизања Дома омладине:

Постоји један албум слика Луке Младеновића, са великим репродукцијама (око А/3). Вероватно си негде видео, велика Лукина слика и мала фотографија садашње ситуације (око 1960/70). Имам тај албум на послу, па сам одатле скенирао слике и преписао легенде (објашњења). Одатле је била и она слика кафане Код седам шваба. Погледаћу ко је био редактор, па ћу написати у некој од следећих порука, кроз пар дана, јер сутра идем на пут. Могу да направим избор, па да на овом форуму изређам неколико Лукиних слика, (или неколико група) јер на овом форуму нису биле. Рачунам да постоје људи који читају Забавник, а не знају за Град Облакодера. Наравно, ако друштво нема ништа против.

Drago mi je što se i ovde okupljamo a posebno što vidim da je i Putnik proradio. Šta preciznije definiše ovu temu? Koji period se obrađuje? Da li da ponavljamo stvari iz "skyscrapercity" pozdrav svima...

Поздрав свом познатом друштву и новим члановима! Драго ми је да опет видим Путника. Ето и мене!

Ако добро повезујем податке, у једном од локала ове куће наступала је Олга Јанчевецка и ту је испевала песму по којој ће се понајвише и памтити: "Мимоза"!

[/quote] Ако добро повезујем податке, у једном од локала ове куће наступала је Олга Јанчевецка и ту је испевала песму по којој ће се понајвише и памтити: "Мимоза"![/quote] Јанчевецка је певала у комшилуку, у кафани Два јаблана, касније Загреб, у броју 5. Ево мало историје. Два јаблана су подигнута 1852. године, док текст из списка кафана из 1860. гласи: “Кафана Ристе Стојановића, фишекџије, житеља овдашњег. Држи је под закуп Никола Тасић, житељ овдашњи. Узета је под аренду о Митрову дну 1859. године на 3 године. Отворена је пре 8 година, без одобрења. Од слабог је материјала. Има у себи поред мејане, 2 собе и подрум. У сокаку који води поред два јаблана к Батал џамији поред куће Г. Христића и према школи теразијској.” Нема сумње да се ради о Дечанској улици, јер се помињу два јаблана која су се налазила у Дечанској и по којима су и кафана и улица касније добили име, јер се помиње кућа Николе Христића, која се налазила у Дечанској, и јер се помиње правац ка Батал џамији, која се налазила на крају Дечанске. И поред тога што се у тексту не налази назив кафане, сигурно је да се ради о кафани која је касније названа Два јаблана пошто се налазила насупрот теразијске школе. Нешто касније, у списку кафана теразијског кварта из 1873. године, опет се помиње. Како наводи Дивна Ђурић Замоло, Два јаблана су, као механа, имала и собе за преноћиште, а најчешће су ту ноћивали сељаци будући да је била III категорије, неугледна и јефтина. Њен власник је 1879. године био фишекџија Сава Ристић, а кафеџија 1897. године Бранко Васић. А Бранислав Нушић каже да су дуго током XIX века у близини стајала два усамљена јаблана, па је и цео крај називан код два јаблана. Природно је да је и кафана понела исто име. Постојала је и после Првог светског рата, али јој је, у складу са новим политичким братством, име промењено у ресторан Загреб. Скончала је тек 1930. године, када су њене просторије преузели једна гросистичка бакалска радња и једна продавница аутомобила. Ево слике: око 1928. Средином 1920-тих година ресторан Загреб имао је повећу позоришну сцену у башти према дворишту на којој је играло позориште Би-ба-бо директора Јаше Јаковљева, а у њему, између осталих, познати глумац Петре Прличко и чувена певачица романси Олга Јанчевецка. Играле су се једночинке, оперете, балетске представе, водвиљи и друге представе забавног карактера које су биле врло популарне и одлично посећене у Београду и пре и после Првог светског рата. Гости су често били из уметничког света, по сећању Јанчевецке, као Добрица Милутиновић, Чича Илија, Фран Новаковић, Миливоје Живановић, Виктор Старчић, Густав Крклец, Хамза Хумо, Марко Маринковић...

Јоцо, да си слику пребацио у црно-бело изгледало би као слика из оне епохе. ;)

Ma, hteo sam da zbunim ljude...Ko može da pogodi vreme... ;)

Чекај, да није то твој ауто?