Puno hvala! Sjajno uvecanje: sada se vidi (pogotovo meni "coravom") i po neka TV antena. tacno je da je oko 1965g. E, a sada idem od terase do terase (ne ignorisuci ni zavese na prozorima)... gradjank

gradjank је написао/ла:

Dorcolac је написао/ла:

Iskopah ovo iz jedne monografije još pre neki dan, kad mi crče skener.  Ovo je uslikano foto-aparatom iz dva dela, pa mi ne tražite falinke.
Mislio sam da se radi o Kališu jer me ove zgrade dole nekako podsećaju na ugao Uzun Mirkove i Tadeuša Košćuškog, a u potpisu se pominje Hatišerif, pa sam ja to povezao sa predavanjem ključeva, itd... da vas ne davim.
Jedino što me je bunilo to je bila ova kapija i ograda. Kad oćeš, malo sutra. Ovo je mesto na Tašmajdsanu gde je 30. novembra 1830. održana narodna svečanost povodom predaje sultanovog Hatišerifa. Trebalo bi da je porta Palilulske crkve.
Kada je ovo uslikano i kakvi su radovi u pitanju ne znam.

 

Neosporno, Tasmajdansko groblje. Kapija s leve strane je ulaz u groblje (negde u ravni Kosovske ul. ili malo nize, ugao koje [osem ako nije Majke Jevrosime] se vidi u zadnjem planu). Nova crkva Sv. Marka nije jos podignuta (bice 1937/8g) ali ovo nije bas porta stare crkve Sv. Marka (koju je Milos podigao). Inace Sv. Marko (8 maj, po novom stilu) bio je panadjur Beograda i slava Obrenovica (Procitaj pricicu "Markov-dan" od Branislava Nusica). Narod se okupljao sa svih strana oko male crkve Sv. Marka (u kojoj su sahranjivani Obrenovici) i gde su, malo povise crkve, na Cupinoj umci (gde je bazencic), spaljene mosti Sv. Save (ali desna ruka Sv. Save je nekako sacuvana i u Pljevaljskom je manastiru). Kao da se sanira teren gde su bili grobovi. Jezim se i da pomislim da su u prvom planu slozene u hrpe neistrulele ljudske butnjace i golenice a ne obicno granje. I sam sam nailazio na ljudske lobanje na Tasu (jednu sam odneo mom nastavniku biologije u OS "A. Santic" , profesoru Jovanu Kunicu - posle sam postao i predsednik skolske "Bioloske sekcije"). Belih neistrulelih i cvrstih butnih kostiju je bilo svugde "kol'ko 'oces" krajem tih dalekih 1950-ih i pocetkom 60-tih. Beslovesni, kakvi smo bili, koristili smo po nekada te butnjace kao maceve ili ih daleko "zafrljacivali" u grotlo tasmajdanske pecine osecajuci nesvesno da nisu bas za igru.  Mnogo hvala na ovoj slici jer sam odrastao na Tasu. gradjank

Drago mi je kada se neko obraduje slici svoga kraja onakvog kakvog ga malo poznajemo.
Ovu sliku i podatke o crkvi preuzeo sam iz Monografije Zelenila Beograd pa hoću da verujem da je ovo ipak neko granje. Pogotovo što je i dubina iskopane zemlje plitka da bi se iskopavale kosti.
Zbog tvoje zainteresovanosti potrudiću se da prekucam (pošto mi je skener crko) nekoliko redi koje se odnose na portu Palilulske crkve.
Dakle ovako:

bla, bla, bla ...Iz hronologije stare crkve Sv. Marka saznajemo da je ona podignuta po želji kneza Miloša, a iz zaostavštine trgovca i narodnog dobrotvora Lazara Panče, iz Katranice, blizu „humke Čupe Kapetana”, a na mestu stare palilulske crkve, srušene 1834. godine, u čijoj blizni je pročitan Hatišerif. Igrom slučaja, u novoj crkvi, posle zavereničkog atentata 1903, kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga, bez ikakvih počasti su sahranjeni u posebnoj kripti. Pošto je bombardovanjem 6. aprila 1941. stara crkva sravnjena sa zemljom, njihovi ostaci su preneti u kriptu novosagrađene crkve Svetog Marka, gde se i danas nalaze. Na mestu gde je pročitan Hatišerif, posle predaje grada 1867. priređivani su vašari - panađuri. Palilulci su donosili kubure i pucali, a zurle su po ceo dan svirale.”

Posle ovoga sledi priča o Seizmološkom zavodu, pa zanimljivost (bar za mene) o Fišekliji, gde se kaže da je knez Miloš, posle jedne eksplozije i požara jednog fišegdžije, 4. februara 1834. onako ljut izdao naredbu da se svi oni koji se bave trgovinom barutom i drugim eksplozivnim materijalom moraju iseliti izvan grada. I tako dalje... pa ide kazivanje Todora Stefanovića Vilovskog, onako arhaično i lepo.

М о ж е.  Снимили сте са раскрснице Кнегиње Љубице и Гундулићевог венца у правцу Гундулићевог венца и Стевана Високог одн. Високог Стевана (како ли се зове), што би одговарало дуж левог зида трамвајске хале на нашој спорној слици из I св. рата. То је она улица која се види на слици из 1937. године.

Синоћ сам, користећи управо фотографије рушевина из архива г. Француза, рашчистио ситуацију око локације, али нисам успео то и да поставим. Омела ме је саботажа сервера, на чему сам изгубио много времена и живаца. Данас су ме лекарски прегледи уморили, нисам могао да се јавим у току дана и гледаћу да сутра и Вама покажем шта сам истолковао. Молим за мало стрпљења.