Када се све сабере и одузме произилази да смо имали три биоскопа Унион: један пре данашње Кинотеке, један на месту данашње Козаре (о томе је писао Касина у старом форуму) и један на врху Београдске улице. У овај задњи сам често ишао као клинац. Имао је уску малу и неудобну салу. Зграда у којој је био вероватно је срушена. Питам се да ли неко има фотографију тог старог (послератног) биоскопа Унион.
Поштовани господине Музичар11, ако пођемо од података у Вашем профилу, Ви сте 1945. године имали 24 године и нисте више били клинац. Не желим да улазим у Вашу приватну сферу, али из Вашег текста не могу да закључим да ли сте као клинац ишли у послератни биоскоп „Унион“ или у предратни биоскоп са неким другим именом (ја опет тврдим „Рекс“) на истом месту.
Молим Вас да ово не тумачите као цепидлачење. Да је у питању кафана већ бисмо имали све податке, али о биоскопима знамо врло мало. Слажем се са господином Путником да се биоскоп „Касина“ никад није звао „Унион“. Видели смо и то да је у Косовској улици (пре рата) постојао биоскоп „Унион“. Према томе искључено је да су у једном граду са око 300.000 становника постојала истовремено три биоскопа са истим именом. Отворено остаје једино још питање како се после рата звао биоскоп у Београдској улици.
orginalni ton Aleksandar Petković - Petko:
Verovatno neću biti apsolutno precizan, ali iz tog Foto kino kluba
izdvojili smo se i zbog teskobe prostora i zbog delatnosti koja je nas
interesovala, a u suštini se razlikovala od fotografije. Posle godinu ili dve dana
zajedničkog života odvojili smo se na dva kluba: mi smo ostali u Borisa Kidriča,
u zgradi o kojoj je malopre Marko govorio u onom prilogu, a Foto klub Beograd
se preselio u Kneza Miloša. Tu pored nas, ili možda čak i u istoj zgradi, bio je
čuveni „Marsovac“, komisiona radnja, verovatno prva kod nas posle rata. Vrlo
dobro se sećam, da je ispred radnje bila jedna ogromna zmija, dugačka oko 6
metara, naravno punjena. Posle nekih peripetija i intervencija „viših“ organa, mi
smo uspeli da ga iselimo i da dobijemo relativno veliki prostor za okupljanje.
Tada smo dobili i čuveni predratni bioskop „Rex“, koji se za vreme rata zvao
„Sava“, a mi ga na kraju nazvali „Union“. E, taj bioskop nam je pomogao da
se, kako se to kaže, sami izdržavamo i samofinansiramo. Uz pomoć tog
bioskopa, u stvari, mi smo uradili sve ono što smo uradili. Ne treba da se
zaboravi, da smo mi u tom bioskopu, zapravo, osnovali Muzej Jugoslovenske
kinoteke. Mi smo, tih ranih pedesetih, imali na svom programu najčuvenije
neme filmove, i mi smo te projekcije redovno održavali. Imali smo redovno
punu salu, i uvek je na tim projekcijama bilo pratećih predavanja koja su se
vrlo pažljivo slušala, jer smo gledaoce željne znanja upućivali u tajne filma. U
to vreme nije bilo filmskih škola, ili otvorenih univerziteta. Ubrzo smo počeli
i sa kino-kursevima koji su trajali mesec-dva dana, sa obaveznim ispitom na
kraju. Ko položi ispit, postajao je član Kino kluba Beograd. Tako smo dolazili
do novih članova i proširivali se, idejno i kadrovski.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Poštovani gospodine Dundo, u svim preporukama za korišćenje interneta kažu da ne treba na mrežu stavljati podatke o sebi. Ja sam izgleda to previše bukvalno shvatio pa sam na pitanja o sebi prilikom prijave za korišćenje ovog foruma stavljao podatke onako bez veze. Vrlo mi je neprijatno što sam Vas time pogrešno informisao. Ne zamerite. Rodjen sam, inače, 1946 godine.
Na starom forumu našao sam tekst koji je postovao Kasina (strana 114): Unionbioskopu hotelu Kasinav. Djordje Bogdanović. Djordje Bogdanović je kupio hotel Kasinu 1910, na Terazijama - Kralja Milana br. 25 (i danas hotel Kasina). Obnovio i dozidao bioskopsku salu (bioskopska dvorana je danasbioskopKozara) - jedinibioskopza koji postoje podaci da je zidan i otvoren prema važećim zakonskim propisima!
Slažem se da je nemoguće da u gradu od 300 000 stanovnika budu tri bioskopa sa istim imenom ali ako bi se proverila vremena kad je koji funkcionisao možda bi ispalo da se nisu preklapali već da je isto ime korišćeno u različito vreme na različitim mestima. U pomenutom tekstu na Wikipediji kažu takodje da je Rex bio u Jevrejskoj ulici na Dorćolu.
Поштовани господине Музичар11, претпостављао сам да нисте рођени 1921. године, али написано је написано, па сам био обазрив. Не треба да ми се извињавате. Ни мало ми не би било криво да нисам најстарији на овом форуму.
Списку биоскопа на Википедији не поклањам много поверења. Ту су измешани биоскопи од пре Другог светског рата са биоскопима из 21. века. То ипак не значи да негирам постојање биоскопа „Унион“ у Београдској улици у „новије време“. За разлику од тога, тексту господина Касине на стр. 114 старог форума поклањам пуно поверење. Тај текст ми до сад није био познат (касније сам приступио форуму). Да, тачно, ни господин Путник ни ја нисмо узели у обзир имена биоскопа пре Првог светског рата.
Тачно је да је моје размишљање о немогућности постојања три биоскопа са истим именом последица кривог спајања и слажем се с Вашим коментаром.
Ваш нови податак о години рођења и о томе кад сте били „клинац“ потврдио ми је да Ваша сећања на биоскоп „Унион“ потичу највероватније из једног времена после онога које сам недавно описао у вези са Кино клубом Београда. Члан Клуба сам био почетком педесетих година, а у то време је биоскоп био затворен за публику. Нисам обраћао пажњу на то шта се касније догађало и зато сам оставио отворено питање постојања неког биоскопа „Унион“ на том месту каснијих година.
Надам се да ће се наћи још неко ко се сећа биоскопа „Рекс“ у Београдској улици пре 1943. године. Постојање неког биоскопа у Јеврејској улици ми није познато. Додуше, Београд сам напустио 1965.
Današnji Dom kulture Rex, u Jevrejskoj ulici broj 16 je kulturni centar Radija B92.
Dok sam ja bio klinac, šezdesetih godina tu se nalazio Bioskop DK „Braća Baruh“ „ŠNJ“ kategorije sa bubnjarom u zimskim mesecima. Zvali smo ga „Buvara”. O tome sam ranije već pisao. Najave filmskih predstava bile su istaknute na zastakljenoj oglasnoj tabli na uglu Dušanove i Jevrejske, na zidu pored današnjeg Džejevog kafića, a nekada bilijar kluba, sastajališta dorćolskih šibicara i džeparoša.
Zgrada Rex-a sagrađena je početkom tridesetih godina ovoga veka za potrebe društvenog doma jevrejskih društava "Oneg Sabat" i "Gemilut Hasadim".
Dom je posle Drugog svetskog rata bio nacionalizovan i korišćen u najrazlicitije svrhe. Za potrebe snimanja jednog urbanog filma, početkom devedesetih, na fasadi je ispisan naziv: BIOSKOP REX.
Krajem leta 1994. godine Radio B92 je od opštine Stari grad iznajmio ovaj prostor i pretvorio ga u alternativni kulturni centar, odnosno kuću za kulturu i građanske inicijative. Naziv zatečen na fasadi spontano je postao i zvaničan.
Program u Rex-u danas čine: koncerti, izložbe, pozorišna dešavanja, promocije, video projekcije, diskusije, okupljanja lokalnih nevladinih organizacija.
Хвала ти Француз!
Где ли си само ово ископао??? Свака част!
Јесте скромно, али је тако како је. И нека је. Додуше сада више не постоји, али је добар доказ да смо и ми умели да размишљамо сходно најсавременијим европским токовима. Манојловић и Азриел су били, у том смислу, визионари и весници нечега што ће бити актуелно и "савремено" и тридесет година после њихових авангардних покушаја.
Да није можда Инжењерски дом??? Мада, сумњам, дупли низ прозора... хммм...
Oво је нека друга сала у истој тој згради... Пошто је зграда имала два крила... Све ове слике су из књиге "Поглед преко реке", књигу сам исликао али нисам записао ко је аутор...
U posedu sam ovakve razglednice (al' evo sad ne mogu da je nadjem!), valjda danasnja zgrada Urgentnog centra. Moze li neko da to potvrdi/opovrgne! Interesuje me jer radim u Klin. centru.Gradjank
Не знам да ли смо ово раније елаборирали, по мени ово је стари ВМА тако да би ова улица која се спушта низ брдо била Делиградска, а можда се грдно варам...
Поштовани господине Музичар11, ако пођемо од података у Вашем профилу, Ви сте 1945. године имали 24 године и нисте више били клинац. Не желим да улазим у Вашу приватну сферу, али из Вашег текста не могу да закључим да ли сте као клинац ишли у послератни биоскоп „Унион“ или у предратни биоскоп са неким другим именом (ја опет тврдим „Рекс“) на истом месту.
Молим Вас да ово не тумачите као цепидлачење. Да је у питању кафана већ бисмо имали све податке, али о биоскопима знамо врло мало. Слажем се са господином Путником да се биоскоп „Касина“ никад није звао „Унион“. Видели смо и то да је у Косовској улици (пре рата) постојао биоскоп „Унион“. Према томе искључено је да су у једном граду са око 300.000 становника постојала истовремено три биоскопа са истим именом. Отворено остаје једино још питање како се после рата звао биоскоп у Београдској улици.
orginalni ton Aleksandar Petković - Petko:
Verovatno neću biti apsolutno precizan, ali iz tog Foto kino kluba
izdvojili smo se i zbog teskobe prostora i zbog delatnosti koja je nas
interesovala, a u suštini se razlikovala od fotografije. Posle godinu ili dve dana
zajedničkog života odvojili smo se na dva kluba: mi smo ostali u Borisa Kidriča,
u zgradi o kojoj je malopre Marko govorio u onom prilogu, a Foto klub Beograd
se preselio u Kneza Miloša. Tu pored nas, ili možda čak i u istoj zgradi, bio je
čuveni „Marsovac“, komisiona radnja, verovatno prva kod nas posle rata. Vrlo
dobro se sećam, da je ispred radnje bila jedna ogromna zmija, dugačka oko 6
metara, naravno punjena. Posle nekih peripetija i intervencija „viših“ organa, mi
smo uspeli da ga iselimo i da dobijemo relativno veliki prostor za okupljanje.
Tada smo dobili i čuveni predratni bioskop „Rex“, koji se za vreme rata zvao
„Sava“, a mi ga na kraju nazvali „Union“. E, taj bioskop nam je pomogao da
se, kako se to kaže, sami izdržavamo i samofinansiramo. Uz pomoć tog
bioskopa, u stvari, mi smo uradili sve ono što smo uradili. Ne treba da se
zaboravi, da smo mi u tom bioskopu, zapravo, osnovali Muzej Jugoslovenske
kinoteke. Mi smo, tih ranih pedesetih, imali na svom programu najčuvenije
neme filmove, i mi smo te projekcije redovno održavali. Imali smo redovno
punu salu, i uvek je na tim projekcijama bilo pratećih predavanja koja su se
vrlo pažljivo slušala, jer smo gledaoce željne znanja upućivali u tajne filma. U
to vreme nije bilo filmskih škola, ili otvorenih univerziteta. Ubrzo smo počeli
i sa kino-kursevima koji su trajali mesec-dva dana, sa obaveznim ispitom na
kraju. Ko položi ispit, postajao je član Kino kluba Beograd. Tako smo dolazili
do novih članova i proširivali se, idejno i kadrovski.
Što se tiče bioskopa Union u Beogradskoj ulici na wikipediji ga pominju pod tim imenom: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%BE
Na starom forumu našao sam tekst koji je postovao Kasina (strana 114): Union bioskop u hotelu Kasina v. Djordje Bogdanović. Djordje Bogdanović je kupio hotel Kasinu 1910, na Terazijama - Kralja Milana br. 25 (i danas hotel Kasina). Obnovio i dozidao bioskopsku salu (bioskopska dvorana je danas bioskop Kozara) - jedini bioskop za koji postoje podaci da je zidan i otvoren prema važećim zakonskim propisima!
Slažem se da je nemoguće da u gradu od 300 000 stanovnika budu tri bioskopa sa istim imenom ali ako bi se proverila vremena kad je koji funkcionisao možda bi ispalo da se nisu preklapali već da je isto ime korišćeno u različito vreme na različitim mestima. U pomenutom tekstu na Wikipediji kažu takodje da je Rex bio u Jevrejskoj ulici na Dorćolu.
Поштовани господине Музичар11, претпостављао сам да нисте рођени 1921. године, али написано је написано, па сам био обазрив. Не треба да ми се извињавате. Ни мало ми не би било криво да нисам најстарији на овом форуму.
Списку биоскопа на Википедији не поклањам много поверења. Ту су измешани биоскопи од пре Другог светског рата са биоскопима из 21. века. То ипак не значи да негирам постојање биоскопа „Унион“ у Београдској улици у „новије време“. За разлику од тога, тексту господина Касине на стр. 114 старог форума поклањам пуно поверење. Тај текст ми до сад није био познат (касније сам приступио форуму). Да, тачно, ни господин Путник ни ја нисмо узели у обзир имена биоскопа пре Првог светског рата.
Тачно је да је моје размишљање о немогућности постојања три биоскопа са истим именом последица кривог спајања и слажем се с Вашим коментаром.
Ваш нови податак о години рођења и о томе кад сте били „клинац“ потврдио ми је да Ваша сећања на биоскоп „Унион“ потичу највероватније из једног времена после онога које сам недавно описао у вези са Кино клубом Београда. Члан Клуба сам био почетком педесетих година, а у то време је биоскоп био затворен за публику. Нисам обраћао пажњу на то шта се касније догађало и зато сам оставио отворено питање постојања неког биоскопа „Унион“ на том месту каснијих година.
Надам се да ће се наћи још неко ко се сећа биоскопа „Рекс“ у Београдској улици пре 1943. године. Постојање неког биоскопа у Јеврејској улици ми није познато. Додуше, Београд сам напустио 1965.
Današnji Dom kulture Rex, u Jevrejskoj ulici broj 16 je kulturni centar Radija B92.
Dok sam ja bio klinac, šezdesetih godina tu se nalazio Bioskop DK „Braća Baruh“ „ŠNJ“ kategorije sa bubnjarom u zimskim mesecima. Zvali smo ga „Buvara”. O tome sam ranije već pisao. Najave filmskih predstava bile su istaknute na zastakljenoj oglasnoj tabli na uglu Dušanove i Jevrejske, na zidu pored današnjeg Džejevog kafića, a nekada bilijar kluba, sastajališta dorćolskih šibicara i džeparoša.
Zgrada Rex-a sagrađena je početkom tridesetih godina ovoga veka za potrebe društvenog doma jevrejskih društava "Oneg Sabat" i "Gemilut Hasadim".
Dom je posle Drugog svetskog rata bio nacionalizovan i korišćen u najrazlicitije svrhe.
Za potrebe snimanja jednog urbanog filma, početkom devedesetih, na fasadi je ispisan naziv: BIOSKOP REX.
Krajem leta 1994. godine Radio B92 je od opštine Stari grad iznajmio ovaj prostor i pretvorio ga u alternativni kulturni centar, odnosno kuću za kulturu i građanske inicijative. Naziv zatečen na fasadi spontano je postao i zvaničan.
Program u Rex-u danas čine: koncerti, izložbe, pozorišna dešavanja, promocije, video projekcije, diskusije, okupljanja lokalnih nevladinih organizacija.
Дом краља Александра...
Велика сала, врло скромно уређена...
Пуна света гледана са позорнице...
Исто место али без света...
Гледано ка позорници...
Ово је нека друга сала...
Где ли си само ово ископао??? Свака част!
Јесте скромно, али је тако како је. И нека је. Додуше сада више не постоји, али је добар доказ да смо и ми умели да размишљамо сходно најсавременијим европским токовима. Манојловић и Азриел су били, у том смислу, визионари и весници нечега што ће бити актуелно и "савремено" и тридесет година после њихових авангардних покушаја.
Ово је нека друга сала...
Да није можда Инжењерски дом??? Мада, сумњам, дупли низ прозора... хммм...
Ово је нека друга сала...
Да није можда Инжењерски дом??? Мада, сумњам, дупли низ прозора... хммм...
Oво је нека друга сала у истој тој згради... Пошто је зграда имала два крила... Све ове слике су из књиге "Поглед преко реке", књигу сам исликао али нисам записао ко је аутор...
U posedu sam ovakve razglednice (al' evo sad ne mogu da je nadjem!), valjda danasnja zgrada Urgentnog centra. Moze li neko da to potvrdi/opovrgne! Interesuje me jer radim u Klin. centru.Gradjank
Фабрика угљене киселине "Адам Филиповић"...
Данас, надзидна...