Хвала на добродошлици, трудућу се да поделим са Вама и свима, оно што имам.
Као што сам обећао, скениран цео чланак из Илустроване политике бр. 1959 од 3.8.1996. (цена 8 дин.!!!). Чланак који оставља без даха, говорећи о једном времену где су се ђенерали зајмили да би град изгледао како треба, рушили своју релативно нову родитељску кућу и у темеље нове куће узидали своје Албанске споменице. Довољно да се уреже у сећање а да новине нађу место у личној архиви једног тадашњег гимназијалца.
За мене прича постаје интересантнија десетак година касније, када сам се сасвим случајно, приликом повратка са неког славља, у превозу упознао са старијом госпођом и провео време у разговору док нисмо заједно изашли код "Лондона". Тада је она кренула ка улазу и онда сам схватио да је у питању ћерка ђенерала Димитријевића, госпођа Вела Димитријевић. Наравно да смо провели још неких пола сата на новембарској хладноћи причајући о историји зграде а и предратног ратног и поратног Београда. Иначе госпођа Димитријевић је архитекта, једна њена скулптура од армираног бетона се налази поред самог шеталишта поред Топчидерске реке близу дрвеног мостића, а интересантно је и то да је учествовала у прављењу филма "Чудотворни мач" (1950) као део сценографског тима и то у осмишљавању сцене када Баш-Челик (Миливоје Живановић) кида обруч по обруч и ослобађа се из бурета. Нажалост, никада се касније нисам срео са госпођом Димитријевић, надам се да је жива и да је здравље служи јер је свакако део овог - Београда кога више НЕМА.
"Ко контролише прошлост, контролише будућност; ко контролише садашњост, контролише прошлост."
Џорџ Орвел, "1984."
http://www.youtube.com/watch?v=ZpRm0griuJY
Од 5:30 помиње се - додуше врло мало - и Радио Београд за време Другог светског рата.
Као што сам обећао, скениран цео чланак из Илустроване политике бр. 1959 од 3.8.1996. (цена 8 дин.!!!). Чланак који оставља без даха, говорећи о једном времену где су се ђенерали зајмили да би град изгледао како треба, рушили своју релативно нову родитељску кућу и у темеље нове куће узидали своје Албанске споменице. Довољно да се уреже у сећање а да новине нађу место у личној архиви једног тадашњег гимназијалца.
За мене прича постаје интересантнија десетак година касније, када сам се сасвим случајно, приликом повратка са неког славља, у превозу упознао са старијом госпођом и провео време у разговору док нисмо заједно изашли код "Лондона". Тада је она кренула ка улазу и онда сам схватио да је у питању ћерка ђенерала Димитријевића, госпођа Вела Димитријевић. Наравно да смо провели још неких пола сата на новембарској хладноћи причајући о историји зграде а и предратног ратног и поратног Београда. Иначе госпођа Димитријевић је архитекта, једна њена скулптура од армираног бетона се налази поред самог шеталишта поред Топчидерске реке близу дрвеног мостића, а интересантно је и то да је учествовала у прављењу филма "Чудотворни мач" (1950) као део сценографског тима и то у осмишљавању сцене када Баш-Челик (Миливоје Живановић) кида обруч по обруч и ослобађа се из бурета. Нажалост, никада се касније нисам срео са госпођом Димитријевић, надам се да је жива и да је здравље служи јер је свакако део овог - Београда кога више НЕМА.
Ugao Takovske i Kosovske, snimano sa krova Pošte, u toku okupacije...
... za širu sliku se obratiti Milančetu :)...
Није ни то лоше, јербо у противном би веројатно све већ освануло на свим могућим и немогућим серверима... :)
Мени се више свиђа овако:
http://www.youtube.com/watch?v=ZpRm0griuJY
Од 5:30 помиње се - додуше врло мало - и Радио Београд за време Другог светског рата.
Јесте, само нису погодили где је био окупациони Радио Београд :)
Мени се више свиђа овако:
Nemoj, zbunićeš ljude :)
Мени се више свиђа овако:
Nemoj, zbunićeš ljude :)
[/quote]
Мала шала у Фотошопу. Али, и она, тзв. оргинална слика је прилично деформисана: тамо је перспектива лоша због мањкавости објектива.