... Skoro je bilo reči o razvoju radija kod nas pa šaljem jednu veoma
lepu amatersku fotografiju antenskog stuba u Makišu. Radi se inače o fotografiji
veoma malog formata, oko 4 x 6cm, pa ne može bolje da ispadne. ...
... dodao bih - ne treba bolje :)...
Da pomenemo i da je zgradu predajnika, prema Opštinskim novinama projektovao arhitekta Dr. Milutin Borisavljević.
... jutroske me u pošti sačekala ova fotka koja je skoro (nešto manja) stavljena na Fejsbuk, sa molbom da odgovorim gde je ... originalno je kod nas postovao DrVu :)...
... evo i mog odgovora koleginici sa FB ...
Uf, prvo pa muško - uvati me na jednoj nozi. Čini mi se da je fotka već bila kod nas na temi, ali se ne sećam da smo je dešifrovali. Trenutno sam malo u gužvi, ali ću je još u toku dana ponovo staviti kao enigmicu - možda će me neko podsetiti da smo je već odgonetnuli, a ako ne, verujem da ćemo uskoro dobiti odgovor. Onako na prvu, najviše bi podsetila na Sarajevsku, pa onda na Kraljice Natalije i čak Vasinu, ali ima više argumenata koji to i osporavaju. Na trenutak sam posumnjao i da se radi o BG, ali da ne donosimo ishitrene zaključke.
... više nisam tako u gužvi, al ne pomaže - krhka pamet, malena i snaga - pomoć prijatelja ! ...
... jutroske me u pošti sačekala ova fotka koja je skoro nešto manja stavljena na Fejsbuk, sa molbom da odgovrimgde je ...
... evo i mog odgovora koleginici sa FB ...
Uf, prvo pa muško - uvati me na jednoj nozi. Čini mi se da je fotka već bila kod nas na temi, ali se ne sećam da smo je dešifrovali. Trenutno sam malo u gužvi, ali ću je još u toku dana ponovo staviti kao enigmicu - možda će me neko podsetiti da smo je već odgonetnuli, a ako ne, verujem da ćemo uskoro dobiti odgovor. Onako na prvu, najviše bi podsetila na Sarajevsku, pa onda na Kraljice Natalije i čak Vasinu, ali ima više argumenata koji to i osporavaju. Na trenutak sam posumnjao i da se radi o BG, ali da ne donosimo ishitrene zaključke.
... više nisam tako u gužvi, al ne pomaže - krhka pamet, malena i snaga - pomoć prijatelja ! ...
Ako je ovo Fišeklija, daklem Bulevar, pogledajte kako je popločano!? Ima autora knjiga o starom dobrom Bg, koji tvrde, da su ploče na Kaleniću donete negde se sa bulevarskog trotoara! Meni to zvučalo ubedljivo!
Поштовани господине Дундо, драго ми је ако могу да помогнем на било који начин. Ових дана сам приступио једном обимном (и за мене болном) послу. Почео сам да скенирам старе фотографије у циљу да формирам дигиталну документацију. Успомене и сећања на давне догађаје навиру, многе појединости које раније нисам запажао сада су ми тако очите. И увек постоји нешто за чим жалим и изазива тугу. Има ту и фотографија које никад нисам видео. Управо је међу њима и ова, а налази се у групи војничких фотографија мога оца које је мој отац нерадо вадио. По речима моје супруге, чинио је то често тек пред крај свог живота и то кад мене није било у близини.
Да би дошао до ове фотографије, испричаћу понешто што и сами генерално знате. Можда то буде интересантно осталима на форуму. У принципу, избегавам да износим приватне приче осим ако нису илустрација неког општег стања или ситуације. Дакле, мој отац је по завршетку основне школе био берберски шегрт а догурао је и до калфе. У току рата радио је све и свашта да би се прехранио и он и породица. Две ствари су биле основне: кулучио је на пристаништу а кад не би тамо имао никаквог посла седео је у радњи једног берберина и шишао и бријао за бакшиш кад би у радњи било више муштерија. После ослобођења Београда, негде у новембру 1944. год. у радњу је дошао један официр и пошто је оценио да је калфа који га је обријао и ошишао јуноша и да зна посао, он му је рекао: "Слушај мали, следи мобилизација. А мени у јединици треба управо један брица. Па боље да ти дођеш код мене и шишаш војску него да те покупи неко други. Јави ми се, али што пре!". Тако је мој отац ступио као "добровољац" у Београдску бригаду КНОЈ-а са распоредом у штабу бригаде. Осим бријања и шишања, из приче знам да му је једна од дужности била и да спроводи заробљене Немце да чисте просторије у команди, да су му се углавном сами нудили увек исти заробљеници, да пази на њих док раде и да их спроведе назад у заробљенички логор по обављеном послу.
Међу очевим војничким фотографијама (неколико појединачних и неколико групних) издвајају се две. Ова (на којој чак и нема мог оца мада сам у једном моменту помислио да је особа која стоји крајње лево можда мој отац) и једна квалитетнија на којој јесте мој отац са двојицом исписника (на њима нема особе коју сте ви означили) а која је оштрија. Ова друга је снимљена очито на истом месту јер је позадина апсолутно иста. Обе су карактеристичне не само по овој згради у позадини, већ и по томе што на њиховим полеђинама стоји "За успомену из Официрске школе, 15-III-1945. год., Београд". Мени је то било чудно јер мој отац није био полазник официрске школе и демобилисан је априла 1948. (да није тада демобилисан вероватно би због Резолуције ИБ и Тршћанске кризе остао до 1952., мене онда не би ни било данас али то је друга прича). Међу фотографијама које сам затекао има неколико појединачних туђих студијских фотографија (популаран је био "ФОТО РЕКОРД" у Васиној улици, можда зато што је фотограф ретуширао фотографије и "улепшавао" муштерије). Сходно ондашњем обичају, војници су размењивали фотографије са обавезним текстом на полеђини "Добром другу за успомену и дуго сећање ...". Међу тим фотографијама такође нема Вашег друга. Моја претпоставка је да на овој групној фотографији има једна или више особа са којом/којима је мој отац био у добрим односима па су му поклонили ту фотографију. Зато сам и питао да ли су ту само полазници Официрске школе или има и особља. Откуд мој отац међу полазницима? Вероватно је Београдска бригада КНОЈ-а била задужена за обезбеђење Официрске школе и за (како се то данас модерно каже) "логистичку подршку.
Напомињем да су обе фотографије из Официрске школе добрано пожутеле (зашто су мајстори и калфе некада толико штедели фиксир све под изговором "да фотографије не прегоре"), да су на меком папиру, малог формата (8 х 5,5 см) и средње до меке градације. Покушао сам "Вашу" фотографију да поново скенирам и да јој дам мало више сенке:
На жалост, сама фотографија нема потребну оштрину а ја сам скенирао са 600 dpi.
На крају, ако Ви имате неке информације које ја не знам а везане су за ову фотографију, био бих Вам захвалан да поделите са мном. Ја на пр. нисам ни знао да је ово у Топчидеру. Колико ми је познато, штаб Београдске бригаде или чак целог КНОЈА је био у Браће Југовића. Бригада је имала велике губитке у борбама са "крсташима" ("крижарима") у Босни.
Извињавам се свима ако сам искочио из теме или општег разматрања и превише приватизовао овај виртуелни простор.
Поштовани господине Бађунов, јако сам Вам захвалан за пажњу, труд и време које сте уложили да мени изађете у сусрет поводом групне фотографије питомаца Официрске школе. Ништа мање Вам нисам захвалан и за дивну причу коју сте написали о свом оцу. Колико ли је било различитих судбина о којима ми данас врло мало знамо! Кад говоримо о Београду, или ком другом граду, људи и њихове судбине су у првом реду они који сачињавају или су сачињавали тај град. Сматрам да не треба да се устручавамо од фотографија и прича о тим људима. Управо на овом форуму, где дневно виђамо десетине и стотине фотографија у стилу разгледница, махом без икаквог описа или коментара, повремено виђање слика из неке породичне збирке, или читање неке причице „како је то некад било“, делују као мелем на рану. И сигуран сам да има довољно форумаша и гостију који ће се обрадовати том освежењу.
Новија верзија поменуте групне фотографије ми је свакако помогла. На њој се лица нешто боље распознају и моје уверење да је на слици и мој друг постаје чвршће. Поготову што сам се већ синоћ, повећавањем контрасти и зумирањем, приближио уверењу да не грешим. Овом приликом захваљујем и господину Рунде на труду и жељи да ми помогне побољшањем квалитета фотографије.
Мој друг се звао Бранко Мохар, рођен 1927. или 1928. године. Био је увек најбољи ђак и завршио је 6 разреда гимназије. Нажалост немам никаквих ближих података о Официрској школи 1945. године. Једино сам, приликом једне посете породици Мохар, сазнао да се Бранко налазио у Топчидеру, у Војној академији и да не могу да га видим. Касније сам чуо да је цела Академија пребачена у СССР.По повратку одатле Бранко је избегавао било какве разговоре о том времену. Посветио се даљем образовању: положио је матуру и уписао се на Машински факултет, где је постао познат као најбољи студент. Остао је до пензије у Армији.
... nastaviće se ...
... nastavlja gosn. Miloš ...
... Skoro je bilo reči o razvoju radija kod nas pa šaljem jednu veoma
lepu amatersku fotografiju antenskog stuba u Makišu. Radi se inače o fotografiji
veoma malog formata, oko 4 x 6cm, pa ne može bolje da ispadne. ...
... dodao bih - ne treba bolje :)...
Da pomenemo i da je zgradu predajnika, prema Opštinskim novinama projektovao arhitekta Dr. Milutin Borisavljević.
... jutroske me u pošti sačekala ova fotka koja je skoro (nešto manja) stavljena na Fejsbuk, sa molbom da odgovorim gde je ... originalno je kod nas postovao DrVu :)...
... evo i mog odgovora koleginici sa FB ...
Uf, prvo pa muško - uvati me na jednoj nozi. Čini mi se da je fotka već bila kod nas na temi, ali se ne sećam da smo je dešifrovali. Trenutno sam malo u gužvi, ali ću je još u toku dana ponovo staviti kao enigmicu - možda će me neko podsetiti da smo je već odgonetnuli, a ako ne, verujem da ćemo uskoro dobiti odgovor. Onako na prvu, najviše bi podsetila na Sarajevsku, pa onda na Kraljice Natalije i čak Vasinu, ali ima više argumenata koji to i osporavaju. Na trenutak sam posumnjao i da se radi o BG, ali da ne donosimo ishitrene zaključke.
... više nisam tako u gužvi, al ne pomaže - krhka pamet, malena i snaga - pomoć prijatelja ! ...
kavasaki
... opet ovaj sa mopedom :O - a kad ti je rođendan da skupimo bar za jedan polovni MZ-ejac 8) ...
... jutroske me u pošti sačekala ova fotka koja je skoro nešto manja stavljena na Fejsbuk, sa molbom da odgovrimgde je ...
... evo i mog odgovora koleginici sa FB ...
Uf, prvo pa muško - uvati me na jednoj nozi. Čini mi se da je fotka već bila kod nas na temi, ali se ne sećam da smo je dešifrovali. Trenutno sam malo u gužvi, ali ću je još u toku dana ponovo staviti kao enigmicu - možda će me neko podsetiti da smo je već odgonetnuli, a ako ne, verujem da ćemo uskoro dobiti odgovor. Onako na prvu, najviše bi podsetila na Sarajevsku, pa onda na Kraljice Natalije i čak Vasinu, ali ima više argumenata koji to i osporavaju. Na trenutak sam posumnjao i da se radi o BG, ali da ne donosimo ishitrene zaključke.
... više nisam tako u gužvi, al ne pomaže - krhka pamet, malena i snaga - pomoć prijatelja ! ...
Ako je ovo Fišeklija, daklem Bulevar, pogledajte kako je popločano!? Ima autora knjiga o starom dobrom Bg, koji tvrde, da su ploče na Kaleniću donete negde se sa bulevarskog trotoara! Meni to zvučalo ubedljivo!
Да би дошао до ове фотографије, испричаћу понешто што и сами генерално знате. Можда то буде интересантно осталима на форуму. У принципу, избегавам да износим приватне приче осим ако нису илустрација неког општег стања или ситуације. Дакле, мој отац је по завршетку основне школе био берберски шегрт а догурао је и до калфе. У току рата радио је све и свашта да би се прехранио и он и породица. Две ствари су биле основне: кулучио је на пристаништу а кад не би тамо имао никаквог посла седео је у радњи једног берберина и шишао и бријао за бакшиш кад би у радњи било више муштерија. После ослобођења Београда, негде у новембру 1944. год. у радњу је дошао један официр и пошто је оценио да је калфа који га је обријао и ошишао јуноша и да зна посао, он му је рекао: "Слушај мали, следи мобилизација. А мени у јединици треба управо један брица. Па боље да ти дођеш код мене и шишаш војску него да те покупи неко други. Јави ми се, али што пре!". Тако је мој отац ступио као "добровољац" у Београдску бригаду КНОЈ-а са распоредом у штабу бригаде. Осим бријања и шишања, из приче знам да му је једна од дужности била и да спроводи заробљене Немце да чисте просторије у команди, да су му се углавном сами нудили увек исти заробљеници, да пази на њих док раде и да их спроведе назад у заробљенички логор по обављеном послу.
Међу очевим војничким фотографијама (неколико појединачних и неколико групних) издвајају се две. Ова (на којој чак и нема мог оца мада сам у једном моменту помислио да је особа која стоји крајње лево можда мој отац) и једна квалитетнија на којој јесте мој отац са двојицом исписника (на њима нема особе коју сте ви означили) а која је оштрија. Ова друга је снимљена очито на истом месту јер је позадина апсолутно иста. Обе су карактеристичне не само по овој згради у позадини, већ и по томе што на њиховим полеђинама стоји "За успомену из Официрске школе, 15-III-1945. год., Београд". Мени је то било чудно јер мој отац није био полазник официрске школе и демобилисан је априла 1948. (да није тада демобилисан вероватно би због Резолуције ИБ и Тршћанске кризе остао до 1952., мене онда не би ни било данас али то је друга прича). Међу фотографијама које сам затекао има неколико појединачних туђих студијских фотографија (популаран је био "ФОТО РЕКОРД" у Васиној улици, можда зато што је фотограф ретуширао фотографије и "улепшавао" муштерије). Сходно ондашњем обичају, војници су размењивали фотографије са обавезним текстом на полеђини "Добром другу за успомену и дуго сећање ...". Међу тим фотографијама такође нема Вашег друга. Моја претпоставка је да на овој групној фотографији има једна или више особа са којом/којима је мој отац био у добрим односима па су му поклонили ту фотографију. Зато сам и питао да ли су ту само полазници Официрске школе или има и особља. Откуд мој отац међу полазницима? Вероватно је Београдска бригада КНОЈ-а била задужена за обезбеђење Официрске школе и за (како се то данас модерно каже) "логистичку подршку.
Напомињем да су обе фотографије из Официрске школе добрано пожутеле (зашто су мајстори и калфе некада толико штедели фиксир све под изговором "да фотографије не прегоре"), да су на меком папиру, малог формата (8 х 5,5 см) и средње до меке градације. Покушао сам "Вашу" фотографију да поново скенирам и да јој дам мало више сенке:
На жалост, сама фотографија нема потребну оштрину а ја сам скенирао са 600 dpi.
На крају, ако Ви имате неке информације које ја не знам а везане су за ову фотографију, био бих Вам захвалан да поделите са мном. Ја на пр. нисам ни знао да је ово у Топчидеру. Колико ми је познато, штаб Београдске бригаде или чак целог КНОЈА је био у Браће Југовића. Бригада је имала велике губитке у борбама са "крсташима" ("крижарима") у Босни.
Извињавам се свима ако сам искочио из теме или општег разматрања и превише приватизовао овај виртуелни простор.
Поштовани господине Бађунов, јако сам Вам захвалан за пажњу, труд и време које сте уложили да мени изађете у сусрет поводом групне фотографије питомаца Официрске школе. Ништа мање Вам нисам захвалан и за дивну причу коју сте написали о свом оцу. Колико ли је било различитих судбина о којима ми данас врло мало знамо! Кад говоримо о Београду, или ком другом граду, људи и њихове судбине су у првом реду они који сачињавају или су сачињавали тај град. Сматрам да не треба да се устручавамо од фотографија и прича о тим људима. Управо на овом форуму, где дневно виђамо десетине и стотине фотографија у стилу разгледница, махом без икаквог описа или коментара, повремено виђање слика из неке породичне збирке, или читање неке причице „како је то некад било“, делују као мелем на рану. И сигуран сам да има довољно форумаша и гостију који ће се обрадовати том освежењу.
Новија верзија поменуте групне фотографије ми је свакако помогла. На њој се лица нешто боље распознају и моје уверење да је на слици и мој друг постаје чвршће. Поготову што сам се већ синоћ, повећавањем контрасти и зумирањем, приближио уверењу да не грешим. Овом приликом захваљујем и господину Рунде на труду и жељи да ми помогне побољшањем квалитета фотографије.
Мој друг се звао Бранко Мохар, рођен 1927. или 1928. године. Био је увек најбољи ђак и завршио је 6 разреда гимназије. Нажалост немам никаквих ближих података о Официрској школи 1945. године. Једино сам, приликом једне посете породици Мохар, сазнао да се Бранко налазио у Топчидеру, у Војној академији и да не могу да га видим. Касније сам чуо да је цела Академија пребачена у СССР. По повратку одатле Бранко је избегавао било какве разговоре о том времену. Посветио се даљем образовању: положио је матуру и уписао се на Машински факултет, где је постао познат као најбољи студент. Остао је до пензије у Армији.
kavasaki
... opet ovaj sa mopedom :O - a kad ti je rođendan da skupimo bar za jedan polovni MZ-ejac 8) ...
Ma begaj, bre, pogledaj na vikipediji šta znači reč - premijera!