Дечанска је јако страдала у савезничком бомбардовању априла 1944. и то је шут на обе слике. Његово рашчишћавање није ишло добро до краја окупације. Покушало се мало са италијанским заробљеницима, док се београдска младеж разбежала, тако да су брда дочекала ослобођење. Прва слика горе направљена је, кажу, 1945. гоодине, што је вероватно тачно, будући да су зграде главног одбора Радикалне странке и набављачке задруге доста закрпљене. Вероватно је да то чисте обични грађани и свесни омладинци. Имамо још једну слику са песмом до нових радних победа, такође из 1945. (а гомиле шута су још ту):
Друга Дорћолчева слика је вероватно из дана ослобођења, јер момци, чини ми се, скидају натпис Донау цајтунг. А униформа оног десно ми ништа не говори.
Дечанска је јако страдала у савезничком бомбардовању априла 1944. и то је шут на обе слике. Његово рашчишћавање није ишло добро до краја окупације. Покушало се мало са италијанским заробљеницима, док се београдска младеж разбежала, тако да су брда дочекала ослобођење. Прва слика горе направљена је, кажу, 1945. гоодине, што је вероватно тачно, будући да су зграде главног одбора Радикалне странке и набављачке задруге доста закрпљене. Вероватно је да то чисте обични грађани и свесни омладинци. Имамо још једну слику са песмом до нових радних победа, такође из 1945. (а гомиле шута су још ту):
Друга Дорћолчева слика је вероватно из дана ослобођења, јер момци, чини ми се, скидају натпис Донау цајтунг. А униформа оног десно ми ништа не говори.
Ovu nisam video do sada, pevaju ljudi.
A ovo dole su koliko vidim ipak neki pod prisilnim radom. Ne samo da ne pevaju nego imaju i stražare pod oružjem.
Фотографија Ристе Марјановића, уколико се не варам... Становници Сењака беже пред немачким бомбардовањем, април 1941. Ово је ћошак улица Праховске (у време ове слике звала се Америчка - то име укинуто после 1945) и Кварнерске. Доле на крају се виде већ оштећене куће у Ситничкој 18. Овај ћошак, као и онај доњи, са Ситничком, су тешко погођени већ у наредном нападу истог дана, кратер који је остао на средини овог призора је трајао месецима пре него што је заравњен.
А зграда са десне стране, иза ове камене ограде, је срушена у америчком нападу априла 1944, и на њеном месту се до недавно налазила УНРРА-ина канадска барака добијена као послератна помоћ (ваљда је то била једина барака тог типа која је опстала кроз све те деценије...).
Nikad nisam bio načisto da li su na otklanjanju ruševina radili zarobljenici, „kolaboracionisti” ili udarnici...
Дечанска је јако страдала у савезничком бомбардовању априла 1944. и то је шут на обе слике. Његово рашчишћавање није ишло добро до краја окупације. Покушало се мало са италијанским заробљеницима, док се београдска младеж разбежала, тако да су брда дочекала ослобођење. Прва слика горе направљена је, кажу, 1945. гоодине, што је вероватно тачно, будући да су зграде главног одбора Радикалне странке и набављачке задруге доста закрпљене. Вероватно је да то чисте обични грађани и свесни омладинци. Имамо још једну слику са песмом до нових радних победа, такође из 1945. (а гомиле шута су још ту):
Друга Дорћолчева слика је вероватно из дана ослобођења, јер момци, чини ми се, скидају натпис Донау цајтунг. А униформа оног десно ми ништа не говори.
Дечанска је јако страдала у савезничком бомбардовању априла 1944. и то је шут на обе слике. Његово рашчишћавање није ишло добро до краја окупације. Покушало се мало са италијанским заробљеницима, док се београдска младеж разбежала, тако да су брда дочекала ослобођење. Прва слика горе направљена је, кажу, 1945. гоодине, што је вероватно тачно, будући да су зграде главног одбора Радикалне странке и набављачке задруге доста закрпљене. Вероватно је да то чисте обични грађани и свесни омладинци. Имамо још једну слику са песмом до нових радних победа, такође из 1945. (а гомиле шута су још ту):
Друга Дорћолчева слика је вероватно из дана ослобођења, јер момци, чини ми се, скидају натпис Донау цајтунг. А униформа оног десно ми ништа не говори.
Ovu nisam video do sada, pevaju ljudi.
A ovo dole su koliko vidim ipak neki pod prisilnim radom. Ne samo da ne pevaju nego imaju i stražare pod oružjem.
A uniforme su izgleda u stilu „snađi se”.
Фотографија Ристе Марјановића, уколико се не варам... Становници Сењака беже пред немачким бомбардовањем, април 1941. Ово је ћошак улица Праховске (у време ове слике звала се Америчка - то име укинуто после 1945) и Кварнерске. Доле на крају се виде већ оштећене куће у Ситничкој 18. Овај ћошак, као и онај доњи, са Ситничком, су тешко погођени већ у наредном нападу истог дана, кратер који је остао на средини овог призора је трајао месецима пре него што је заравњен.
А зграда са десне стране, иза ове камене ограде, је срушена у америчком нападу априла 1944, и на њеном месту се до недавно налазила УНРРА-ина канадска барака добијена као послератна помоћ (ваљда је то била једина барака тог типа која је опстала кроз све те деценије...).
Малерозан неки ћошак...
Сад се види да је на оној згради, на углу трга Николе Пашића и Драгослава Јовановића, старе Дворске, изгорео кров...
Још једна верзија, сем неба, неочишћена...