Јохан Ханс Мозер је за време Другог светског рата био градоначелник Земуна, ово је било више него довољно да се сви чланови породице (уз то још и капиталисти) прогласе колаборационистима. Иначе Бруно Мозер је негде 1942/3  заједно са сином Ханса Мозера (који је био сувласник винарије) побегао у Турску. Већина немачког становниства је отишла из Земуна крајем 1944. када је постало јасно да ће изгубити Београд.
Још једна информација. Постављао сам слике степеништа које води до Калварије а које је делом поплочано споменицима. На месту данашње болнице Бежаниска Коса постојало је немачко гробље (кажу да и данас постоји један споменик, па ћу морати на терен...) и да су ти споменици кориштени за степениште. То би се поклопило са причом који сам чуо да је гробље било на Бежанији, тада смо сви помислили да је то негде где је данашње насеље бежанија, а уствари декица који ми је то испричао је мислило на Бежаниску Косу.  

Такође, скоро нестварно делује једна чињеница, а то је да је Милан Злоковић за Бруна Мозера пројектовао једну од првих вила у духу чистог модернизма (1929) - вила се налази и данас у кругу винарије Навип у бив. улици Симе Шолаје која сада носи име Мозерова.

Ово значајно дело се често губи из вида при оцени Злоковићевог дела и проучавања историје новије српске архитектуре.