Ovde ima jedan šuškavac! Ima neko da ne zna za šuškavac?!
Zema
Ovaj sladoled je bio jedinstven u gradu jer je bio kao pena za brijanje. Nije bio moj najomiljeniji ali je bio interesantan po toj penastoj strukturi.
A što se tiče šuškavca, pa ko to ne zna? Moja keva je u Trst nosila, verovali ili ne, „Gavrilovićevu” zimsku salamu i cigare, negde 1961, otprilike, a kući ćaletu donela šuškavac i najlon košulju.
Nije bilo tada sjajno ni tamo, ali su imali nešto čega ovde nije bilo. Kasnije su krenule farmerke, mokasine „Madres”...
E to sam većsam kupovao, a pod obavezno žvake, viski i box cigara.
Ако се не варам, овај снимак је направљен у Кнез Михајловој, испред некадашње Америчке читаонице. Мислим да је ту сладолед био уобичајен, а кремасти је био на Теразијама, испред прочеља хотела "Балкан". А кад је Трст у питању, почетком 1970-их осим фармерки, "мадрас" и "брукс" ципела, из Трста је "шверц комерц" увозио ролке и јакне "танкерице". А паде на памет још нешто: прошле или претпрошле године је био "јубилеј" - 40 год. продаје робе са картонских кутија у подземном пролазу на Зеленом венцу Још ће се изборити да постану туристичка атракција Београда!
Da li neko na forumu ima blize slike izvornog izgleda zgrade Beogradske zadruge u Karadjordjevoj 48
... iz knjige S.Dimitrijevića ...
Koliko sam ja primetio, ništa se tu nije bitnije promenilo, sem što nije održavana. Ovo je uslikano 2007.
На горњој фотографији се виде врхови женских фигура (лампе у рукама) на почетку степеништа у приземљу. Реч је о мермерним статуама којима је постоље било почетак мермерног гелендера и самим тим су биле део те целине. Много година уназад нестала је једна фигура, а после извесног времена и друга. Шта се са њима збило - неко можда и зна. Да ли неко има фотографију степеништа са овим фигурама?
Da li neko na forumu ima blize slike izvornog izgleda zgrade Beogradske zadruge u Karadjordjevoj 48
... iz knjige S.Dimitrijevića ...
Koliko sam ja primetio, ništa se tu nije bitnije promenilo, sem što nije održavana. Ovo je uslikano 2007.
На горњој фотографији се виде врхови женских фигура (лампе у рукама) на почетку степеништа у приземљу. Реч је о мермерним статуама којима је постоље било почетак мермерног гелендера и самим тим су биле део те целине. Много година уназад нестала је једна фигура, а после извесног времена и друга. Шта се са њима збило - неко можда и зна. Да ли неко има фотографију степеништа са овим фигурама?
Nisam znao da i druge nema. Kada sam bio u zgradi pre 4-5 godina rečeno mi je da je jednu oborio i polomio neko ko se spuštao niz rukodržač. Možda su drugu skinuli da im manje upućeni ne bi postavljali pitanja da li je postojala i gde je njena bliznakinja?
Nisam znao da i druge nema. Kada sam bio u zgradi pre 4-5 godina rečeno mi je da je jednu oborio i polomio neko ko se spuštao niz rukodržač. Možda su drugu skinuli da im manje upućeni ne bi postavljali pitanja da li je postojala i gde je njena bliznakinja?
Bila jedna skulptura - bio problem.
Nema skulpture - nema problema!
Nisam znao da i druge nema. Kada sam bio u zgradi pre 4-5 godina rečeno mi je da je jednu oborio i polomio neko ko se spuštao niz rukodržač. Možda su drugu skinuli da im manje upućeni ne bi postavljali pitanja da li je postojala i gde je njena bliznakinja?
Bila jedna skulptura - bio problem.
Nema skulpture - nema problema!
Ovo sam takodje uslikao 2007. nekog jula ili avgusta, već je bilo sve iseljeno, samo je portir bio tu i zahvaljujući njegovoj ljubaznosti sam uspeo da uslikam nešto.
Odneli su je verovatno na čišćenje ! ili da joj zalepe prstiće.
Ili što bi jedan moj prijatelj rekao: „Grob mu osvetlila“!
Najmanje bolno bi mi bilo saznanje da se neko klizao gelenderom.
Kulturno bogatstvo skriveno u beogradskim ulazima »
02. Mart. 2011, Autor : Jelena Glušac, Komentari: 0
Ulazni hol u stambenu zgradu u Gračaničkoj 16, nije muzej, katedrala ni zadužbina, iako tako izgleda.
Ambijentalne gradske celine, delovi Beograda koji svedoče o davno prošlom vremenu, uglavnom su predmet interesovanja stručnjaka i turista.
Mi, kako to obično biva, često nismo svesni kakvo blago kriju mnogi beogradski ulazi u stambene zgrade. Iako predstavljaju pravi vremeplov u zanimljivo kulturno i istorijsko doba Beograda, njihova sudbina danas zavisi od - stanara.
Ulazni hol u stambenu zgradu u Gračaničkoj 16, nije muzej, katedrala ni zadužbina, iako tako izgleda. Nekada je bila kuća Dimitrija Živadinovića, danas dom 14 beogradskih porodica, kojima je u amanet ostalo pravo blago, kako opisuju stručnjaci, fantastičan primer secesije, alegorijskih i pejzažnih slika i ornamenata Dragutina Inkiostrija Medenjaka, rad koji je pod slojevima kreča čekao ga ponovo otkriju. Danas je to svetli primer sloge stanara i restauratora koji su oduševljeni pronađenim prizorom. Rezultat rada je stambeni ulaz kome ćemo vrlo verovatno moći da se divimo i u Noći muzeja.
Sarajevska ulica nosi drugu priču. Češki trgovac, Alojz Novotni, unajmio je nepoznatog umetnika da ulazni hol njegove kuće iz 1913. godine, oslika članovima dinastije Karađorđević i vojskovođama Balkanskih ratova, želeći da na taj način pokaže privrženost Srbiji i slaganje sa tadašnjom politikom. Fotografije iz osamdesetih godina prošlog veka pokazuju pronađene ostatke. Fotografije iz devedesetih ne pokazuju ništa. Prekrečene su.
Biljana Mišić iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika napomine da je ovo slikarstvo jedinstveno, upravo zbog činjenice da prikazuje stvarne istorijske ličnosti.
„Ni na jednom slikarstvu u privatnim ili javnim građevinama, gde uglavnom preovladavaju primeri dekorativnog slikarstva ili su to nekakve mitološke, alegorijske scene ili vedute kao u Gračaničkoj 16, ovde je slikarstvo koje prikazuje stvarne istorijske ličnosti i takvih primera više u Beogradu nema, možemo reći da ga nema ni u Srbiji, pogotovo ne u nekoj privatnoj kući" - objašnjava Mišićeva.
U zavodu kažu da bi slike mogle eventualno da se skinu, konzerviraju i predstave javnosti na objektima koji bi na mestu sadašnjih bili izgrađeni. Do tada, jedinstveni slučaj dekorativnog slikartsva u Beogradu, ostaje sakriven.
Terazije ispred Balkana
Ovde ima jedan šuškavac! Ima neko da ne zna za šuškavac?!
Zema
Ovaj sladoled je bio jedinstven u gradu jer je bio kao pena za brijanje. Nije bio moj najomiljeniji ali je bio interesantan po toj penastoj strukturi.
A što se tiče šuškavca, pa ko to ne zna? Moja keva je u Trst nosila, verovali ili ne, „Gavrilovićevu” zimsku salamu i cigare, negde 1961, otprilike, a kući ćaletu donela šuškavac i najlon košulju.
Nije bilo tada sjajno ni tamo, ali su imali nešto čega ovde nije bilo. Kasnije su krenule farmerke, mokasine „Madres”...
E to sam većsam kupovao, a pod obavezno žvake, viski i box cigara.
Ако се не варам, овај снимак је направљен у Кнез Михајловој, испред некадашње Америчке читаонице. Мислим да је ту сладолед био уобичајен, а кремасти је био на Теразијама, испред прочеља хотела "Балкан". А кад је Трст у питању, почетком 1970-их осим фармерки, "мадрас" и "брукс" ципела, из Трста је "шверц комерц" увозио ролке и јакне "танкерице". А паде на памет још нешто: прошле или претпрошле године је био "јубилеј" - 40 год. продаје робе са картонских кутија у подземном пролазу на Зеленом венцу
... iz knjige S.Dimitrijevića ...
Koliko sam ja primetio, ništa se tu nije bitnije promenilo, sem što nije održavana. Ovo je uslikano 2007.
На горњој фотографији се виде врхови женских фигура (лампе у рукама) на почетку степеништа у приземљу. Реч је о мермерним статуама којима је постоље било почетак мермерног гелендера и самим тим су биле део те целине. Много година уназад нестала је једна фигура, а после извесног времена и друга. Шта се са њима збило - неко можда и зна. Да ли неко има фотографију степеништа са овим фигурама?
... iz knjige S.Dimitrijevića ...
Koliko sam ja primetio, ništa se tu nije bitnije promenilo, sem što nije održavana. Ovo je uslikano 2007.
На горњој фотографији се виде врхови женских фигура (лампе у рукама) на почетку степеништа у приземљу. Реч је о мермерним статуама којима је постоље било почетак мермерног гелендера и самим тим су биле део те целине. Много година уназад нестала је једна фигура, а после извесног времена и друга. Шта се са њима збило - неко можда и зна. Да ли неко има фотографију степеништа са овим фигурама?
Nisam znao da i druge nema. Kada sam bio u zgradi pre 4-5 godina rečeno mi je da je jednu oborio i polomio neko ko se spuštao niz rukodržač. Možda su drugu skinuli da im manje upućeni ne bi postavljali pitanja da li je postojala i gde je njena bliznakinja?
... toliko za jutros :)...
Iako je obnova ove zgrade urađena vrlo dobro imam utisak da su ovu ogradicu na vrhu uprostili. Neozbiljno.
Nisam znao da i druge nema. Kada sam bio u zgradi pre 4-5 godina rečeno mi je da je jednu oborio i polomio neko ko se spuštao niz rukodržač. Možda su drugu skinuli da im manje upućeni ne bi postavljali pitanja da li je postojala i gde je njena bliznakinja?
Bila jedna skulptura - bio problem.
Nema skulpture - nema problema!
Nisam znao da i druge nema. Kada sam bio u zgradi pre 4-5 godina rečeno mi je da je jednu oborio i polomio neko ko se spuštao niz rukodržač. Možda su drugu skinuli da im manje upućeni ne bi postavljali pitanja da li je postojala i gde je njena bliznakinja?
Bila jedna skulptura - bio problem.
Nema skulpture - nema problema!
Ovo sam takodje uslikao 2007. nekog jula ili avgusta, već je bilo sve iseljeno, samo je portir bio tu i zahvaljujući njegovoj ljubaznosti sam uspeo da uslikam nešto.
Odneli su je verovatno na čišćenje
Ili što bi jedan moj prijatelj rekao: „Grob mu osvetlila“!
Najmanje bolno bi mi bilo saznanje da se neko klizao gelenderom.
02. Mart. 2011, Autor : Jelena Glušac, Komentari: 0
Ulazni hol u stambenu zgradu u Gračaničkoj 16, nije muzej, katedrala ni zadužbina, iako tako izgleda.
Ambijentalne gradske celine, delovi Beograda koji svedoče o davno prošlom vremenu, uglavnom su predmet interesovanja stručnjaka i turista.
Mi, kako to obično biva, često nismo svesni kakvo blago kriju mnogi beogradski ulazi u stambene zgrade. Iako predstavljaju pravi vremeplov u zanimljivo kulturno i istorijsko doba Beograda, njihova sudbina danas zavisi od - stanara.
Ulazni hol u stambenu zgradu u Gračaničkoj 16, nije muzej, katedrala ni zadužbina, iako tako izgleda. Nekada je bila kuća Dimitrija Živadinovića, danas dom 14 beogradskih porodica, kojima je u amanet ostalo pravo blago, kako opisuju stručnjaci, fantastičan primer secesije, alegorijskih i pejzažnih slika i ornamenata Dragutina Inkiostrija Medenjaka, rad koji je pod slojevima kreča čekao ga ponovo otkriju. Danas je to svetli primer sloge stanara i restauratora koji su oduševljeni pronađenim prizorom. Rezultat rada je stambeni ulaz kome ćemo vrlo verovatno moći da se divimo i u Noći muzeja.
Sarajevska ulica nosi drugu priču. Češki trgovac, Alojz Novotni, unajmio je nepoznatog umetnika da ulazni hol njegove kuće iz 1913. godine, oslika članovima dinastije Karađorđević i vojskovođama Balkanskih ratova, želeći da na taj način pokaže privrženost Srbiji i slaganje sa tadašnjom politikom. Fotografije iz osamdesetih godina prošlog veka pokazuju pronađene ostatke. Fotografije iz devedesetih ne pokazuju ništa. Prekrečene su.
Biljana Mišić iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika napomine da je ovo slikarstvo jedinstveno, upravo zbog činjenice da prikazuje stvarne istorijske ličnosti.
„Ni na jednom slikarstvu u privatnim ili javnim građevinama, gde uglavnom preovladavaju primeri dekorativnog slikarstva ili su to nekakve mitološke, alegorijske scene ili vedute kao u Gračaničkoj 16, ovde je slikarstvo koje prikazuje stvarne istorijske ličnosti i takvih primera više u Beogradu nema, možemo reći da ga nema ni u Srbiji, pogotovo ne u nekoj privatnoj kući" - objašnjava Mišićeva.
U zavodu kažu da bi slike mogle eventualno da se skinu, konzerviraju i predstave javnosti na objektima koji bi na mestu sadašnjih bili izgrađeni. Do tada, jedinstveni slučaj dekorativnog slikartsva u Beogradu, ostaje sakriven.
http://www.studiob.rs/info/tema.php?id=289