Слажем се са Касином и МЗ-ом да су монструозне манипулације проузроковале велике несреће али ово грозничаво набрајање примера заиста нема никакве везе са темом.
Поредити тврдње да је Јосип Броз као аустроугарски војник учествовао у нападу на Србију са оном злоупотребом слике Уроша Предића или на примеру протеста америчког пилота одржати показну вежбу како закључке изводе паметни и мање паметни, мени чак делује симпатично колико је трапаво.
Колико желите да пишете о овој теми можемо видети из упорно понављаних постова који никако да нестану са форума. Ја сада не бих баш одговарао на све ове детињасте алузије које смо имали прилике да видимо и које би можда могле да збуне мање обавештеног или историјски непоткованог читаоца.
„...Служио сам у 25. пјешачком пуку у Загребу - наводи Броз - почетком августа 1914. године отишао сам на српски фронт као водник (најнижи подофицирски чин). На српском фронту био сам до другог одступања аустријске војске у децембру 1914. године” (В. Дедијер, „Нови прилози II”, стр. 243).
„На основу саслушања већег броја заробљеника подофицира и редова као и једног пешачког потпоручника аустријског утврђено је да се код Крупња налази 42. домобранска дивизија која има 25, 26, 27. и 28. пешадијски пук и 3. и 4. ексадрон 10. хусарског коњичког пука...”. (Телеграм бр. 11, у 11.10 часова 17. августа 1914. Врховној команди - командант 3.армије ђенерал Павле Јуришић Штурм) „...на целом путу, којим је дивизија наступала сазнаје се о страховитим зверствима домобрана... деца и жене нимало нису штеђени, но су их убијали или зверски унакажене оставили. Домове појединих људи буквално су опустошили... До сада је утврђено да је пред овом дивизијом 42. домобранска дивизија...” (пуковник Милош Васић, командант Моравске дивизије 2. позива извештава 22.08 команданта 3. армије)
„Губици код пешадијских официра у дивизији су 60 одсто, код појединих пукова и 65 одсто... Међу погинулим и рањеним је елита нашег часничког кора. У 25. пуковнији за команданта батаљона постављени су капетани...” (Гучево, Црни врх, заплењени Оперативни дневник 42. дивизије, 4. октобар)
„Хрвати се у аустроугарској војсци врло добро боре, хоће да иду на бајонет... њихово јунаштво је близу јунаштву пукова ове дивизије.” (командант Комбиноване дивизије ђенерал Михаило Рашић, 30. новембра извештава команданта 3. армије)
„Код војника 42. дивизије изнуреност је достигла максимум... Старешински кадар рањен или изгинуо... у 25. пуковнији има свега 2 до 3 активна официра...” (30.новембар, Врховној команди - командант 3.армије ђенерал Павле Јуришић Штурм)
"Јосип Броз Тито служио је у 25. пуку 42. дивизије. Учествовао је у свим биткама које је аустроугарска војска водила на „српском ратишту“, укључујући Церску, Колубарску и битку на Мачковом камену" - каже за "Данас" Предраг Марковић, историчар.
Бојан Димитријевић, историчар, објашњава да је јединица у којој је Тито ратовао у Првом светском рату била састављена искључиво од мобилисаних хрватских војника и да је Броз био подофицир. "О тој јединици веома мало се зна, јер се током његове владавине, након Другог светског рата, о томе није смело говорити. Наиме, није се смело истицати да је Броз учествовао у рату против Срба, већ се наглашавало да је та јединица била окренута ка источном фронту. Постоје свега две књиге које говоре о Титовом учешћу на страни аустроугарске војске" - закључује Димитријевић.
"Према ратном дневнику његове јединице, 42. домобранске "вражје" дивизије, од августа 1914. прокрстарио је сва главна попришта ратних окршаја у западној Србији - од Љубовије, Малог Зворника и Лознице до Крупња, Беле Цркве, Столица, Текериша, Ваљева, Мионице, Љига и Лајковца. Другим речима, учествовао је у борбама на Дрини, Гучеву и Мачковом камену и у знаменитим биткама на Церу и Колубари. А према ратним извештајима и српске и аустријске војске, његова дивизија је одиграла важну улогу и у опсади Београда и окршајима код Умке, Остружнице, Бановог брда, Сењака, Аде циганлије и Бежанијске косе." - наводи Перо Симић.
Овог последњег који се хвали приступом руским архивама сам ставио јер сте онако брутално пљунули на ауторитет једног Василија Казимировића, па сада падајте у ватру са овим, када вас тема толико привлачи. Ако и такав замаше папирима заробљених ратних дневника 42.домобранског пука на руском фронту, када је и јунак наше расправе завршио у заробљеништву, онда је ђаво однео шалу.
Дуго бејах ван ове „полемике“ (љубазно сам позван да се уздржим расправа којима нисам дорастао) али сада више није у питању сама тема „полемике“ већ тирада коју мора и моја маленкост да трпи. Ако је циљ свих ових писанија тежња да се докаже да је немачко гробље на Топчидеру оскрнављено да би се саградила она летња позорница, идите даље у практичном истраживању, не спекулишите више ни обимом радова ни индицијама ко је могао тако нешто да нареди и осмисли. Мислим да нико није против тога. Само (дефинитивно беспотребно) ширење приче је и довело до тога да се сада лицитира да ли је Јошка усликан на Бежанијској коси или већ негде на источном фронту уз поуздане историчарске изворе. Коме то треба? У протеклих недељу дана добисмо прилику да анализирамо и комплетан пост на немачком (био сам више него пријатно изненађен да нико на тај чин није реаговао), сматрам то замајавањем са циљем који је данас испуњен а то је ситуација коју имамо: Јошка, Дража, Курта, Мурта...
Па онда покушаји паљења лула мира попут овог г. Гајића:
„П.С. Јел има гробље англо-америчких пилота негде у Београду? Any marble left there...?“
ОК, нема ниједног „marble“-а, наћићете их код мене у дворишту, планирам да од њих сазидам викендицу у шумадијско-ренесансном стилу, са кровом на четири воде на Ибарској магистрали. Сада је ваљда све јасно...
The server encountered an internal error or misconfiguration and was unable to complete your request.
Please contact the server administrator, webmaster@politikin-zabavnik.rs and inform them of the time the error occurred, and anything you might have done that may have caused the error.
More information about this error may be available in the server error log.
Additionally, a 404 Not Found error was encountered while trying to use an ErrorDocument to handle the request.
Ову поруку добијам у интернет претраживачу кад покушам да отворим страницу 1740 (коју сам отварао до јутрос у 07:00) и страницу 1741. Све претходне странице су ми доступне.
Neka si se počeo - za promenu - baviti i sa umetnošću - pogodi me u sentimentalni živac. A di je ovo? Kod "Prosvete"...? Ispred Majestica? Kod Konja?
Biće talvih još, obećajem,
Ovo je Taš groblje?
Поредити тврдње да је Јосип Броз као аустроугарски војник учествовао у нападу на Србију са оном злоупотребом слике Уроша Предића или на примеру протеста америчког пилота одржати показну вежбу како закључке изводе паметни и мање паметни, мени чак делује симпатично колико је трапаво.
Колико желите да пишете о овој теми можемо видети из упорно понављаних постова који никако да нестану са форума. Ја сада не бих баш одговарао на све ове детињасте алузије које смо имали прилике да видимо и које би можда могле да збуне мање обавештеног или историјски непоткованог читаоца.
„...Служио сам у 25. пјешачком пуку у Загребу - наводи Броз - почетком августа 1914. године отишао сам на српски фронт као водник (најнижи подофицирски чин). На српском фронту био сам до другог одступања аустријске војске у децембру 1914. године” (В. Дедијер, „Нови прилози II”, стр. 243).
„На основу саслушања већег броја заробљеника подофицира и редова као и једног пешачког потпоручника аустријског утврђено је да се код Крупња налази 42. домобранска дивизија која има 25, 26, 27. и 28. пешадијски пук и 3. и 4. ексадрон 10. хусарског коњичког пука...”. (Телеграм бр. 11, у 11.10 часова 17. августа 1914. Врховној команди - командант 3.армије ђенерал Павле Јуришић Штурм)
„...на целом путу, којим је дивизија наступала сазнаје се о страховитим зверствима домобрана... деца и жене нимало нису штеђени, но су их убијали или зверски унакажене оставили. Домове појединих људи буквално су опустошили... До сада је утврђено да је пред овом дивизијом 42. домобранска дивизија...” (пуковник Милош Васић, командант Моравске дивизије 2. позива извештава 22.08 команданта 3. армије)
„Губици код пешадијских официра у дивизији су 60 одсто, код појединих пукова и 65 одсто... Међу погинулим и рањеним је елита нашег часничког кора. У 25. пуковнији за команданта батаљона постављени су капетани...” (Гучево, Црни врх, заплењени Оперативни дневник 42. дивизије, 4. октобар)
„Хрвати се у аустроугарској војсци врло добро боре, хоће да иду на бајонет... њихово јунаштво је близу јунаштву пукова ове дивизије.” (командант Комбиноване дивизије ђенерал Михаило Рашић, 30. новембра извештава команданта 3. армије)
„Код војника 42. дивизије изнуреност је достигла максимум... Старешински кадар рањен или изгинуо... у 25. пуковнији има свега 2 до 3 активна официра...” (30.новембар, Врховној команди - командант 3.армије ђенерал Павле Јуришић Штурм)
"Јосип Броз Тито служио је у 25. пуку 42. дивизије. Учествовао је у свим биткама које је аустроугарска војска водила на „српском ратишту“, укључујући Церску, Колубарску и битку на Мачковом камену" - каже за "Данас" Предраг Марковић, историчар.
Бојан Димитријевић, историчар, објашњава да је јединица у којој је Тито ратовао у Првом светском рату била састављена искључиво од мобилисаних хрватских војника и да је Броз био подофицир.
"О тој јединици веома мало се зна, јер се током његове владавине, након Другог светског рата, о томе није смело говорити. Наиме, није се смело истицати да је Броз учествовао у рату против Срба, већ се наглашавало да је та јединица била окренута ка источном фронту. Постоје свега две књиге које говоре о Титовом учешћу на страни аустроугарске војске" - закључује Димитријевић.
"Према ратном дневнику његове јединице, 42. домобранске "вражје" дивизије, од августа 1914. прокрстарио је сва главна попришта ратних окршаја у западној Србији - од Љубовије, Малог Зворника и Лознице до Крупња, Беле Цркве, Столица, Текериша, Ваљева, Мионице, Љига и Лајковца. Другим речима, учествовао је у борбама на Дрини, Гучеву и Мачковом камену и у знаменитим биткама на Церу и Колубари. А према ратним извештајима и српске и аустријске војске, његова дивизија је одиграла важну улогу и у опсади Београда и окршајима код Умке, Остружнице, Бановог брда, Сењака, Аде циганлије и Бежанијске косе." - наводи Перо Симић.
Овог последњег који се хвали приступом руским архивама сам ставио јер сте онако брутално пљунули на ауторитет једног Василија Казимировића, па сада падајте у ватру са овим, када вас тема толико привлачи. Ако и такав замаше папирима заробљених ратних дневника 42.домобранског пука на руском фронту, када је и јунак наше расправе завршио у заробљеништву, онда је ђаво однео шалу.
Па онда покушаји паљења лула мира попут овог г. Гајића:
...
Internal Server Error
The server encountered an internal error or misconfiguration and was unable to complete your request.
Please contact the server administrator, webmaster@politikin-zabavnik.rs and inform them of the time the error occurred, and anything you might have done that may have caused the error.
More information about this error may be available in the server error log.
Additionally, a 404 Not Found error was encountered while trying to use an ErrorDocument to handle the request.
Ову поруку добијам у интернет претраживачу кад покушам да отворим страницу 1740 (коју сам отварао до јутрос у 07:00) и страницу 1741. Све претходне странице су ми доступне.