Znam samo da je ove dve kuće projektovao arh. Miladin Prljević ali mi nisu poznate tačne lokacije pa bih Vas sve zamolio za malu pomoć.
...i da, ČESTITAM SVIMA NA 1700. STANICI!!!
Hvala lepo!
Ovako:
prva je kuća Savića u Sarajevskoj (oko 1935.)
Stoji i danas, samo je nadzidana i nema ovog odličnog poslednjeg sprata, likovno veoma uspelog - pa se ni ne primećuje u gomili drugih objekata.
Za istog investitora isti arhitekta projektovao je kuću na uglu Dobračine i Jovanove (1940.)
Druga je kuća u Užicu i mislim da i ona postoji. Pored ovih Prljević je sazidao još nekoliko kuća u svom rodnom gradu. Sopstvena kuća je porušena pri izgradnji trga, ali zato stoji jedna modernistička uz Gimnaziju u Užicu.
Hvala najlepše mmilovane na ovim informacijama. Ne bih nikada pronašao ovu prvu kuću bez tvojih podata o tačnoj adresi. Neverovatna je zločinačka nit uma od ''zaštitarskih'' ustanova, koje uzgred rečeno ne rade ništa, pa do izvođača radova koji sakaćenjem autentičnog graditeljskog fonda, zapravo podrivaju sopstvenu istoriju i postojanje.
Što se tiče sale Senata, nikako ne mogu da je nadjem u svojoj foto arhivi da bih napravio paralelu sa jedinim očuvanim delom bogate govorničke ''scene''. Ipak, evo tog jedinog očuvano dela ove sjajne duborezačke kompozicije koji se danas nalazi u Muzeju železnice.
Planirani izgled nove zrade Ministarstva građevina, delo arh. S. Jovanovića iz 1922. godine. Crteže je izveo arh. veštak Stevan Rafaj. Zanimljivo je da je ovaj objekat realizovan tek deset godina kasnije, uz izvesne dopune izgleda fasada. Kada je izrađena, ova zgrada je bila gabaritno najveća u Kraljevini Jugoslaviji i imala je ubedljivo najveći broj prostorija sve do 1939. godine i izgradnje Brašovanove Dunavske banovine u Novom Sadu.
г. Касина, имате ли икаквих података о овим падобранским фотографијама. Из овог периода их има јако мало.
Прво сам помислио да су то полазници Прве падобранско школе из новембра 1945. међутим они су колико је мени познато (из приче Јанка Лутовца) скакали из Ли-2, пошто су цео курс водили Руси.
да негњавим даље са падобранством, веома сам захвалан за фотографије а кад би још био и неки податак...
Ред је да још мало прозборимо овде о Младеновцу, београдској општини. Дођох до књиге Младеновачке варошарије аутора Миољуба Узелца, на насловној страни је ова фотографија, јуче је постовах замрљану, видим да се и Касини допала, треба овако:
Књига је јединствена, аутор је на преко 400 страница прокрстарио Младеновцем уздуж и попреко, невероватно детаљно са гомилом фотографија изузетне документарне вредности. Ту сам сазнао да је и адмирал Гепрат 1931 посетио Младеновац:
Било би сјајно да о свакој београдској општини постоји оваква монографија, ретко садржајно и живописно штиво одлично илустровано. Нажалост, аутор је издао само 500 примерака књиге јер је за толико имао новца, у сваком случају књига је за сваку препоруку. Ево још једне лепе слике:
"Добрила Радојевић служи ракију испред споменика при додели Легије части инжењеру рудника у Влашкој у присуству францусих представника, капетана из Топовских шупа, среског начелника и начелника пореске управе, 1937."
Vrlo lepa slika. Ne impozantna ili informativna, već lepa, životna fotografija!
Znam samo da je ove dve kuće projektovao arh. Miladin Prljević ali mi nisu poznate tačne lokacije pa bih Vas sve zamolio za malu pomoć.
...i da, ČESTITAM SVIMA NA 1700. STANICI!!!
Hvala lepo!
Ovako:
prva je kuća Savića u Sarajevskoj (oko 1935.)
Stoji i danas, samo je nadzidana i nema ovog odličnog poslednjeg sprata, likovno veoma uspelog - pa se ni ne primećuje u gomili drugih objekata.
Za istog investitora isti arhitekta projektovao je kuću na uglu Dobračine i Jovanove (1940.)
Druga je kuća u Užicu i mislim da i ona postoji. Pored ovih Prljević je sazidao još nekoliko kuća u svom rodnom gradu. Sopstvena kuća je porušena pri izgradnji trga, ali zato stoji jedna modernistička uz Gimnaziju u Užicu.
Hvala najlepše mmilovane na ovim informacijama. Ne bih nikada pronašao ovu prvu kuću bez tvojih podata o tačnoj adresi. Neverovatna je zločinačka nit uma od ''zaštitarskih'' ustanova, koje uzgred rečeno ne rade ništa, pa do izvođača radova koji sakaćenjem autentičnog graditeljskog fonda, zapravo podrivaju sopstvenu istoriju i postojanje.
Što se tiče sale Senata, nikako ne mogu da je nadjem u svojoj foto arhivi da bih napravio paralelu sa jedinim očuvanim delom bogate govorničke ''scene''. Ipak, evo tog jedinog očuvano dela ove sjajne duborezačke kompozicije koji se danas nalazi u Muzeju železnice.
Planirani izgled nove zrade Ministarstva građevina, delo arh. S. Jovanovića iz 1922. godine. Crteže je izveo arh. veštak Stevan Rafaj. Zanimljivo je da je ovaj objekat realizovan tek deset godina kasnije, uz izvesne dopune izgleda fasada. Kada je izrađena, ova zgrada je bila gabaritno najveća u Kraljevini Jugoslaviji i imala je ubedljivo najveći broj prostorija sve do 1939. godine i izgradnje Brašovanove Dunavske banovine u Novom Sadu.
Umalo da zaboravim! Naš sugrađanin ''beograđanin'' je tražio izgled DIF-a. Izvolite
г. Касина, имате ли икаквих података о овим падобранским фотографијама. Из овог периода их има јако мало.
Прво сам помислио да су то полазници Прве падобранско школе из новембра 1945. међутим они су колико је мени познато (из приче Јанка Лутовца) скакали из Ли-2, пошто су цео курс водили Руси.
да негњавим даље са падобранством, веома сам захвалан за фотографије а кад би још био и неки податак...
Књига је јединствена, аутор је на преко 400 страница прокрстарио Младеновцем уздуж и попреко, невероватно детаљно са гомилом фотографија изузетне документарне вредности. Ту сам сазнао да је и адмирал Гепрат 1931 посетио Младеновац:
Било би сјајно да о свакој београдској општини постоји оваква монографија, ретко садржајно и живописно штиво одлично илустровано. Нажалост, аутор је издао само 500 примерака књиге јер је за толико имао новца, у сваком случају књига је за сваку препоруку. Ево још једне лепе слике:
"Добрила Радојевић служи ракију испред споменика при додели Легије части инжењеру рудника у Влашкој у присуству францусих представника, капетана из Топовских шупа, среског начелника и начелника пореске управе, 1937."