Уочио сам сада, гледајући још неке снимке из времена окупације, да у немачком бомбардовању 1941. нису оштећени ни стари хотел Славија ни слична кућа на другом углу, већ су обе изгледа страдале у савезничком бомбардовању 1944.
С поштовањем,
Милош Јуришић
Сасвим тачно! Очигледно је договорна историја порушила хотел "Славију" већ 1941., а испада да су обе грађевине продужиле свој век до 1944.
Оно што се такође може запазити са горе цитиране фотографије јесте да су злосрећну Секулићеву зграду на Славији (у Немањиној) већ закрпили: мени личи да при врху куће могу да видим редове дозиданих опека. Штета што се на овом форуму не појављује госпођа, ћерка предратног власника, која је о згради писала "тамо".
Још један занимљив детаљ је и у Немањиној - потпуно рашчишћен плац на месту данашњег Социјалног осигурања, а познато је да је ту била велика вишеспратница која је уништена априла 1941.
... da pokušamo da zatvorimo bar neke dileme u vezi sa ratnom fotografijom kafane Velika Župa ...
... osim što smo nesumnjivo dokazali da se radi o Slaviji, mislim da ne postoji veliki razlog da sumnjamo da su Minići pogrešno napisali 1942. godina ...
Изгледа да су Минићи сасвим тачно написали годину настанака те фотографије. :cool:
Захваљујући оној изванредној фотографији Славије из времена окупације, а снимљене из неуобичајеног угла, подсетио сам се да се и у мојој колекцији налази неколицина снимака Славије и радова током окупације, тачније током 1942. судећи по записима на полеђинама фотографија. Ако су ти датуми тачни, а нема разлога да не верујемо записима, онда оне решавају и једну мању енигму а то је када је Славија добила облик трга - изгледа да се то десило током 1942, између априла и септембра, а највероватније током септембра јер се на фотографијама са датумом 15.9.1942. виде увелико радови као и срушене приземнице у делу између улица Краља Милана и Немањине (тај део је иначе припадао већ Делиградској улици)
Да онај немачки снимак заиста приказује Славију, поглед негде с почетка Булевара Ослобођења, потврђују и зграде у улици Краља Милутина а које и данас исто тако с леђа изгледају (другу, вишу, је пројектовао арх.Злоковић) а оне се виде и на мом другом снимку из априла 1942. где се такође види у изградњи вишеспратница на углу Улица краља Милана и краља Милутина и за коју знамо да је грађена тј., завршена током окупације.
Уочио сам сада, гледајући још неке снимке из времена окупације, да у немачком бомбардовању 1941. нису оштећени ни стари хотел Славија ни слична кућа на другом углу, већ су обе изгледа страдале у савезничком бомбардовању 1944.
С поштовањем,
Милош Јуришић
Fenomenomenalno! Već i vrapci u Beogradu znaju da ja „padam” na brojne detalje kao što je ova piljarnica, instalaterska radnja, putokazi, vinska burad... ali i mnoštvo sveta. Dobroj fotografiji nije potreban potpis.
Vidi se da je lepo vreme izmamilo narod na ulice. A ipak je okupacija i živi se.
Da li su ovo dole drvene kocke koje su kasnije u septembru zamenjene?
... nedavno je Putnik stavio ovu moju, pa ko rekoh, da mu slučajno ne ostanem dužan :) - sledi jedna njegova sa istog mesta, uslikana jedno dve decenije kasnije ...
... o tome smo svojevremeno već divanili, a lokaciju nam je po običaju otkrio Frančesko ...
Sa ove fotografije može da se uoči koliki je, zapravo, bio Mitićev plac za podizanje robne kuće, jer se uočavaju temeljni iskopi (poznato mi je da je Mitić otkupio još jedan prazan plac iz Kralja Milutina da bi tu napravio silazak u garažu i još jedan kacelarijski trakt).
Naknadno su, šezdesetih, srušene i kuće iz Kralja Milana ali i veća lepa višespratnica iznad "rupe", čiji se bočni i kalkanski zidovi ovde još vide (setimo se kakvu su grdosiju od robne kuće planirali za ovu lokaciju). Nju je projektovao arh. Dragomir Tadić i prema svedočenju jednog mog poznanika njen ulaz je bio veoma bogato urađen u kamenu. To sigurno nije bila trećerazredna brljotina nekog neukog majstora, već kvalitetno delo priznatog arhitekte.
Ako neko nekad pronađe snimak ove kuće, bio bih zahvalan da ga ovde objavi.
... o tome smo svojevremeno već divanili, a lokaciju nam je po običaju otkrio Frančesko ...
Najverovatnije je to bilo stan nekog školskog nadzornika ili kancelarije. Ono što oduševaljava jeste da je arhitektonska obrada bila u skladu sa opštom arhitekturom same gimnazije!
Добро јутро. Знам да нису сви у „техно“ фазону али мислим да ово што следи сигурно вреди пажње јер се тиче Београда. Овај аутомобил на сликама је дело (ондашње) домаће памети и руку. Реч је о аутомобилу „Првенац“ (боље речено прототипу јер је све остало само на том једном примерку) београдске фабрике „Давид Пајић“ из 1958 године. Да не умарам превише оне којима техника није прва љубав, у питању је врло успешан пројекат градског аутомобила дугачког 3 метракоји је успевао да се окрене у кругу од 3,5 метара (малтене око своје сопствене осе!), развијао брзину од 86 км/ч, трошио 3 литра мешавине на 100 км, био је покретан Томос Пух мотором од 14 кс преко мењача са 4 брзине. Аутори овог „чуда“ су инжињери Бранислав Селендић и Мирослав Несторовић, али све беше џаба, за пројекат (за који је интертесовање показао чак и немачки БМВ који је у то време производио слична возила) нису даља интересовања имали у „Давиду Пајићу“ тако да су они остали верни лифтовима а у међувремену и овај једини примерак није остао сачуван, постоји само студија у дрвету у Музеју аутомобила.
Мене је, поред свих сјајних карактеристика, одушевила и брига за дизајном, аутомобил не изгледа као експериментална, радна верзија већ као врло складан серијски производ, крајње нетипично за ово поднебље.
Фотографије и подаци преузети су из часописа "Олдтајмер" аутор Зоран Паулић, члан Удружења историчара аутомобилизма.
... sad malo listam ovu našu lepotu ... još kad sam prvi put ovo video, ostao sam bez daha :O ... zaista sam fasciniran, ej 1958. - neverovatno ! ... hvala Slučajnom za ovo otkriće :)...
... sad malo listam ovu našu lepotu ... još kad sam prvi put ovo video, ostao sam bez daha :O ... zaista sam fasciniran, ej 1958. - neverovatno ! ... hvala Slučajnom za ovo otkriće :)...
I meni deluje potpuno neverovatno i nestvarno - posebno činjenica da je to sve ručna izrada, pa još 1958.
Уочио сам сада, гледајући још неке снимке из времена окупације, да у немачком бомбардовању 1941. нису оштећени ни стари хотел Славија ни слична кућа на другом углу, већ су обе изгледа страдале у савезничком бомбардовању 1944.
С поштовањем,
Милош Јуришић
Сасвим тачно! Очигледно је договорна историја порушила хотел "Славију" већ 1941., а испада да су обе грађевине продужиле свој век до 1944.
Оно што се такође може запазити са горе цитиране фотографије јесте да су злосрећну Секулићеву зграду на Славији (у Немањиној) већ закрпили: мени личи да при врху куће могу да видим редове дозиданих опека. Штета што се на овом форуму не појављује госпођа, ћерка предратног власника, која је о згради писала "тамо".
Још један занимљив детаљ је и у Немањиној - потпуно рашчишћен плац на месту данашњег Социјалног осигурања, а познато је да је ту била велика вишеспратница која је уништена априла 1941.
Макар Путниче,
како то мислиш "макар теоријски" :grade: када се види рушевина дворишног дела те исте куће? :)
... da pokušamo da zatvorimo bar neke dileme u vezi sa ratnom fotografijom kafane Velika Župa ...
... osim što smo nesumnjivo dokazali da se radi o Slaviji, mislim da ne postoji veliki razlog da sumnjamo da su Minići pogrešno napisali 1942. godina ...
Изгледа да су Минићи сасвим тачно написали годину настанака те фотографије. :cool:
Да онај немачки снимак заиста приказује Славију, поглед негде с почетка Булевара Ослобођења, потврђују и зграде у улици Краља Милутина а које и данас исто тако с леђа изгледају (другу, вишу, је пројектовао арх.Злоковић) а оне се виде и на мом другом снимку из априла 1942. где се такође види у изградњи вишеспратница на углу Улица краља Милана и краља Милутина и за коју знамо да је грађена тј., завршена током окупације.
Уочио сам сада, гледајући још неке снимке из времена окупације, да у немачком бомбардовању 1941. нису оштећени ни стари хотел Славија ни слична кућа на другом углу, већ су обе изгледа страдале у савезничком бомбардовању 1944.
С поштовањем,
Милош Јуришић
Fenomenomenalno! Već i vrapci u Beogradu znaju da ja „padam” na brojne detalje kao što je ova piljarnica, instalaterska radnja, putokazi, vinska burad... ali i mnoštvo sveta. Dobroj fotografiji nije potreban potpis.
Vidi se da je lepo vreme izmamilo narod na ulice. A ipak je okupacija i živi se.
Da li su ovo dole drvene kocke koje su kasnije u septembru zamenjene?
... nedavno je Putnik stavio ovu moju, pa ko rekoh, da mu slučajno ne ostanem dužan :) - sledi jedna njegova sa istog mesta, uslikana jedno dve decenije kasnije ...
... o tome smo svojevremeno već divanili, a lokaciju nam je po običaju otkrio Frančesko ...
... bolji pregled je iz vazduha ...
Sa ove fotografije može da se uoči koliki je, zapravo, bio Mitićev plac za podizanje robne kuće, jer se uočavaju temeljni iskopi (poznato mi je da je Mitić otkupio još jedan prazan plac iz Kralja Milutina da bi tu napravio silazak u garažu i još jedan kacelarijski trakt).
Naknadno su, šezdesetih, srušene i kuće iz Kralja Milana ali i veća lepa višespratnica iznad "rupe", čiji se bočni i kalkanski zidovi ovde još vide (setimo se kakvu su grdosiju od robne kuće planirali za ovu lokaciju). Nju je projektovao arh. Dragomir Tadić i prema svedočenju jednog mog poznanika njen ulaz je bio veoma bogato urađen u kamenu. To sigurno nije bila trećerazredna brljotina nekog neukog majstora, već kvalitetno delo priznatog arhitekte.
Ako neko nekad pronađe snimak ove kuće, bio bih zahvalan da ga ovde objavi.
... o tome smo svojevremeno već divanili, a lokaciju nam je po običaju otkrio Frančesko ...
Najverovatnije je to bilo stan nekog školskog nadzornika ili kancelarije. Ono što oduševaljava jeste da je arhitektonska obrada bila u skladu sa opštom arhitekturom same gimnazije!
... ne znam da li smo je smestili, ali kao da je fotografija iz vremena Prvog rata na istom mestu ...
... pre nego što neko presavije tabak, nije reč o tome da je to Lazaret, pogotovo ne u SM, već kao da crtež i fotka prikazuju isto mesto ...
... nemam neke potvrde, ali crtež me nekako podseća na Studentski ...
Добро јутро. Знам да нису сви у „техно“ фазону али мислим да ово што следи сигурно вреди пажње јер се тиче Београда. Овај аутомобил на сликама је дело (ондашње) домаће памети и руку. Реч је о аутомобилу „Првенац“ (боље речено прототипу јер је све остало само на том једном примерку) београдске фабрике „Давид Пајић“ из 1958 године. Да не умарам превише оне којима техника није прва љубав, у питању је врло успешан пројекат градског аутомобила дугачког 3 метра који је успевао да се окрене у кругу од 3,5 метара (малтене око своје сопствене осе!), развијао брзину од 86 км/ч, трошио 3 литра мешавине на 100 км, био је покретан Томос Пух мотором од 14 кс преко мењача са 4 брзине. Аутори овог „чуда“ су инжињери Бранислав Селендић и Мирослав Несторовић, али све беше џаба, за пројекат (за који је интертесовање показао чак и немачки БМВ који је у то време производио слична возила) нису даља интересовања имали у „Давиду Пајићу“ тако да су они остали верни лифтовима а у међувремену и овај једини примерак није остао сачуван, постоји само студија у дрвету у Музеју аутомобила.
Мене је, поред свих сјајних карактеристика, одушевила и брига за дизајном, аутомобил не изгледа као експериментална, радна верзија већ као врло складан серијски производ, крајње нетипично за ово поднебље.
Фотографије и подаци преузети су из часописа "Олдтајмер" аутор Зоран Паулић, члан Удружења историчара аутомобилизма.
... sad malo listam ovu našu lepotu ... još kad sam prvi put ovo video, ostao sam bez daha :O ... zaista sam fasciniran, ej 1958. - neverovatno ! ... hvala Slučajnom za ovo otkriće :)...
... sad malo listam ovu našu lepotu ... još kad sam prvi put ovo video, ostao sam bez daha :O ... zaista sam fasciniran, ej 1958. - neverovatno ! ... hvala Slučajnom za ovo otkriće :)...
I meni deluje potpuno neverovatno i nestvarno - posebno činjenica da je to sve ručna izrada, pa još 1958.
Negooo, šta misliš Kasina - gde su ga "uslikali"?