Kakva prelepa kuća koje više nema - ne sećam se da još postoji... Mislim da je na njenom mestu ona velika zgrada iz pedesetih.
Inače, shvatio sam da skeniraje ipak spada u oblast više filozofije. Ima mnoštvo pitanja koja se, nažalost, ne mogu rešiti običnim skenerom.
Pa i samih skenera ima tušta i tma - ovakvih, onakvih i različit kvalitet konačnog fajla daju.
Nažalost, danas smo svi pomalo "osuđenici" na kućne varijante, koje su prosečne, ali ništa dalje od toga.
Oduševio sam se kada sam video da, za, recimo, knjige postoje ugaoni skeneri, potom skeneri koji ispravljaju neravnine i iskrivljenost listova, pa skeneri za fotografije koji automatski popravljaju kracere, ogrebotine...
edit - sad videh - preteče me V.A., dok sam ja cepako slike i izbacivao okupatore....
Ne zameravam ja našom Relji da je poveo još jednu ekspres NOB-u da nas oslobodi od okupatora. On je relativno mlad čovek i verovatno se nije sit nagledao partzanskih filmova, kao što smo mi stariji mogli.
U filmovima nije ni jedan Nemac ostao živ, ali Relja - dete novog doba - ostavi njih nekoliko da stoje na straži ispred Skupštine....
O, pa nisam ja toliko mlad, sit sam se nagledao tog žanra, još u vreme dok su se puštali nedeljom ujutru, posle "Dozvolite da se obratimo" :). Izgleda da sam ostavio relativno pogrešan utisak na forumu.
Trudim se da se držim teme (stari Beograd, arhitektura, život...), pa izbacujem viškove.
A iskreno - ovi veseli Nemci na svim ovim fotografijama mi nisu ni malo simpatični, hvata me neka blaga jeza kada ih vidim ovako raspoložene na ulicama Beograda...
A sad odoh da podignem nove tablice za svoj nemački auto, nadam se da neće da mi zavale WH kao poslednja dva slova :) ... posle da imam probleme sa Prletom i Tihijem...
... nekada ulica velikih mangupa i tabataora, stecište najopasnijih ekipa, ali i starih zanata i dobrih majstora, pekarica u koje se silazilo par basamaka naniže i gde je burek bio propisno masan, a leba sa donjom korom koja odjekuje kad je čukneš ... kad rekoh čukneš, setih se Vlatka Stefanovskog i da su majstori za narečene proizvode bili njegovi zemljaci, ali već dobro srasli sa ovdašnjom kaldrmom - osim sa naglaskom, da zažmuriš, iz svakog bi progovorio Petre Prličko, a ne kažem, pomalo su i ličili :)...
.. jedino pravih kafana nije bilo, poneki bife - obavezno na ćošku ili odmah do, tri i po stočića i šank sa istim gostima sraslim za inventar ... ne kažem, svraćalo se , muka čoveka na svašta natera, a tek žeđ - al velikog meraka i derta nije bivalo ...
... živeo tamo pre tridesetak godina, doduše ne dugo, ali se ponešto od toga urezalo ...
... i kad smo već tu da vam ispričam kakvih je tamo bilo likova, a ovaj koga ću pominjati baš je lik, ma likčina na kub ! ... bio mi prvi komšija na spratu, stariji od mene jedno 7-8 godina, dakle tada je imao svojih 35 godina ... Ljuba, ja sam mu odmah zalepio i Truba, a zvali smo ga i Ljuba kartica pošto je u ono vreme posedovao impresivnu pantljičaru sa svim mogućim dajners i ostalim karticama ... elem, upada Ljuba kod mene jedno popodne sav usplahiren, kaže opasno mu nije dobro - ja mu ne dam da ide i nutkam ga sa svim i svačim, a on samo odmahuje rukom i kaže da oće kući i da kao dođem kasnije da ga malo obiđem ... OK, ode on i ja za jedno sat-dva na njegova vrata - kad ono zaključana, drmaj, zvoni, lupaj - ništa ! ... posle petnaestak minuta, već sam se dobro prepao i nema druge zovnem ja obližnje pandure, koji stvarno dođu, ali neće ni pod tačkom razno da provale, nego ja kod drugog komšije, pa preko terase na 6. spratu, upadnem kod Ljube i naravno - ćorak, od njega ni traga ni glasa ! ... ukapiram ja kakav sam mamlaz ispao, siđem do prvog bifea - a Ljuba se raspištoljio ko da mu je ne do bog, poslednje ... nisam još ni stigo da mu isporučim zasluženu porciju, a već smo sedeli za istim stočićem ukrštenih čaša i pogleda, sve do fajronta, naravno :)...
... posle mi je danima objašnjavao kako je prosto - morao da siđe dole ... srećom sam širokih shvatanja, pa sam imao razumevanja 8) ...
Pozdrav Dortjolcu, nadamo se nekim novim detaljima i zanimljivim materijalima sa Dorćola.
Sada možemo da osnujemo u okviru foruma i posebnu ispostavu, podružnicu ili već nešto!
A možemo da se pohvalimo i da imamo najstarijeg člana na ovom forumu a i šire.
Sa svoje 103 godine života odlično vlada kompjuterom.
Bilo je reči o parnoj strani početka Sremske ulice ali me interesuje da li neko ima informacije o kući koja se nalazila preko puta nekadašnje filijale Doma zemjanske banke odnosno, na neparnoj strani. Delić objekta koji se nalazio između Praško-Kreditne banke i današnje staklene Agrobanke vidi se na priloženoj fotografiji sasvim desno. Zanimljiv je i ceo potez od Prhalove banke pa do stambene zgrade arh. A. Jankovića čiji je deo otsečen drugosvetskoratnom bombom.
Kakva prelepa kuća koje više nema - ne sećam se da još postoji... Mislim da je na njenom mestu ona velika zgrada iz pedesetih.
Inače, shvatio sam da skeniraje ipak spada u oblast više filozofije. Ima mnoštvo pitanja koja se, nažalost, ne mogu rešiti običnim skenerom.
Pa i samih skenera ima tušta i tma - ovakvih, onakvih i različit kvalitet konačnog fajla daju.
Nažalost, danas smo svi pomalo "osuđenici" na kućne varijante, koje su prosečne, ali ništa dalje od toga.
Oduševio sam se kada sam video da, za, recimo, knjige postoje ugaoni skeneri, potom skeneri koji ispravljaju neravnine i iskrivljenost listova, pa skeneri za fotografije koji automatski popravljaju kracere, ogrebotine...
edit - sad videh - preteče me V.A., dok sam ja cepako slike i izbacivao okupatore....
Ne zameravam ja našom Relji da je poveo još jednu ekspres NOB-u da nas oslobodi od okupatora. On je relativno mlad čovek i verovatno se nije sit nagledao partzanskih filmova, kao što smo mi stariji mogli.
U filmovima nije ni jedan Nemac ostao živ, ali Relja - dete novog doba - ostavi njih nekoliko da stoje na straži ispred Skupštine....
O, pa nisam ja toliko mlad, sit sam se nagledao tog žanra, još u vreme dok su se puštali nedeljom ujutru, posle "Dozvolite da se obratimo" :). Izgleda da sam ostavio relativno pogrešan utisak na forumu.
Trudim se da se držim teme (stari Beograd, arhitektura, život...), pa izbacujem viškove.
A iskreno - ovi veseli Nemci na svim ovim fotografijama mi nisu ni malo simpatični, hvata me neka blaga jeza kada ih vidim ovako raspoložene na ulicama Beograda...
A sad odoh da podignem nove tablice za svoj nemački auto, nadam se da neće da mi zavale WH kao poslednja dva slova :) ... posle da imam probleme sa Prletom i Tihijem...
... gosn. Miloševa ...
... iz Nešine kolekcije ...
... maestro Branibor Debeljković na delu ...
... nekada ulica velikih mangupa i tabataora, stecište najopasnijih ekipa, ali i starih zanata i dobrih majstora, pekarica u koje se silazilo par basamaka naniže i gde je burek bio propisno masan, a leba sa donjom korom koja odjekuje kad je čukneš ... kad rekoh čukneš, setih se Vlatka Stefanovskog i da su majstori za narečene proizvode bili njegovi zemljaci, ali već dobro srasli sa ovdašnjom kaldrmom - osim sa naglaskom, da zažmuriš, iz svakog bi progovorio Petre Prličko, a ne kažem, pomalo su i ličili :)...
.. jedino pravih kafana nije bilo, poneki bife - obavezno na ćošku ili odmah do, tri i po stočića i šank sa istim gostima sraslim za inventar ... ne kažem, svraćalo se , muka čoveka na svašta natera, a tek žeđ - al velikog meraka i derta nije bivalo ...
... živeo tamo pre tridesetak godina, doduše ne dugo, ali se ponešto od toga urezalo ...
... i kad smo već tu da vam ispričam kakvih je tamo bilo likova, a ovaj koga ću pominjati baš je lik, ma likčina na kub ! ... bio mi prvi komšija na spratu, stariji od mene jedno 7-8 godina, dakle tada je imao svojih 35 godina ... Ljuba, ja sam mu odmah zalepio i Truba, a zvali smo ga i Ljuba kartica pošto je u ono vreme posedovao impresivnu pantljičaru sa svim mogućim dajners i ostalim karticama ... elem, upada Ljuba kod mene jedno popodne sav usplahiren, kaže opasno mu nije dobro - ja mu ne dam da ide i nutkam ga sa svim i svačim, a on samo odmahuje rukom i kaže da oće kući i da kao dođem kasnije da ga malo obiđem ... OK, ode on i ja za jedno sat-dva na njegova vrata - kad ono zaključana, drmaj, zvoni, lupaj - ništa ! ... posle petnaestak minuta, već sam se dobro prepao i nema druge zovnem ja obližnje pandure, koji stvarno dođu, ali neće ni pod tačkom razno da provale, nego ja kod drugog komšije, pa preko terase na 6. spratu, upadnem kod Ljube i naravno - ćorak, od njega ni traga ni glasa ! ... ukapiram ja kakav sam mamlaz ispao, siđem do prvog bifea - a Ljuba se raspištoljio ko da mu je ne do bog, poslednje ... nisam još ni stigo da mu isporučim zasluženu porciju, a već smo sedeli za istim stočićem ukrštenih čaša i pogleda, sve do fajronta, naravno :)...
... posle mi je danima objašnjavao kako je prosto - morao da siđe dole ... srećom sam širokih shvatanja, pa sam imao razumevanja 8) ...
... Bonđorno :)...
Sada možemo da osnujemo u okviru foruma i posebnu ispostavu, podružnicu ili već nešto
A možemo da se pohvalimo i da imamo najstarijeg člana na ovom forumu a i šire.
Sa svoje 103 godine života odlično vlada kompjuterom.
Dobro nam došao zemljače!
Нема ни палате Реунионе, али је киоск ту.
Јел' ово десно Мали Медина?