Ova knjoga se prenosila sa kolena na koleno,mojih predaka... još iz XIX veka,i na kraju je završila kod mene.
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
Ova knjoga se prenosila sa kolena na koleno,mojih predaka... još iz XIX veka,i na kraju je završila kod mene.
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
Мислим да је ово славеносрпски језик, а штампарија државна ("правитељствена"), у Штајнлехнеровој згради.
А какве су оно степенице горе? Тоалет, подземни пролаз, метро...?
Bilbord,pa to je fenomenalno,veći nego kuća,izgleda svetski...
Pa ko kaže da smo mi izmislili bilborde u današnje vreme.
Ovaj je majstorski napravljen inače bi ga vetar skentao...
Ima metalne kosnike tri komada sa donje strane i čelične zatege iz konstrukcije krova...Nema šta,čisto inženjerski...
Bravo majstore!
Е, овај Касина ме стално провоцира постављањем већих слика него што су моје. Хајде да се огледамо са Славијом! Део билборда:
... ja mu lepo dignem balon, ko velim, ajd i siroti Traveler jednom da poentira ko čovek - svoj na svome - al on ga pretera :glasses: ... alo Dortmund, reklamiram FutStep . 8) ..
Ova knjoga se prenosila sa kolena na koleno,mojih predaka... još iz XIX veka,i na kraju je završila kod mene.
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
PRVA SRPSKA ŠTAMPARIJA
Srbija je hatišerifom iz 1830. godine dobila pravo “postavljati u zemlji svoje pečatne knjige”. Godinu dana kasnije, 1831, po nalogu kneza Miloša, kupljena je u Petrovgradu, u Velikoj Aleksandrijskoj manufakturi, štamparska mašina; nabavljen je slovoslagački pribor, angažovan je iskusni štampar Adolf Berman, dovedena su dva slovolivca iz Nemačke i zaposleno je nekoliko učenika da nauče štamparski zanat. Podignuta je šupa za sušenje hartije i nabavljeni su sanduci za slaganje slova. Kupljena je i štamparska mašina engleskog pronalazača Stenhoupa, tada, tridesetih godina, "mašina sa najboljom konstrukcijom na svetu".
Unapređenju štamparije pomagali su književnici, posebno Pavle Šafarik, po čijoj sugestiji su u livnici livena i crkvena slova zbog štampanja starih rukopisa i crkvenih knjiga. Povezivanje crkvenih knjiga vršio je knjigovezac Vozarević. Prva knjiga štampana u “Praviteljstvenoj pečatni”, smeštenoj u kući Nauma Ičkog, prekoputa Saborne crkve, bila je “Srpska stihotvorenija, sačinjena od Kovačevića i Stamenkovića”.
Nešto kasnije državna štamparija je jednim aktom iz 1835 godine stekla monopol na štampu Srpskih novina, kalendara, zabavnika i crkvenih knjiga.
Štamparija je krajem tridesetih godina preseljenja iz Ičkove kuće u podrum Starog konaka, a zatim je Ministarstvo unutrašnjih dela predlažilo da se nađe plac za građenje posebne zgrade za štampariju. To toga nije došlo već je negde oko 1846. kupljenja nova kuća koju je graditelj Štajnlehner sagradio na uglu Pop Lukine i Crnogorske ulice. Zgrada je imala prizemlje i sprat a njena arhitektura slična Starom zdanju bila je i nešto bogatija. Imala je naglašenene "pilastre na ugaonim rizalitima i raskošni friz u kome se pojavljuju tavanski prozori".
... ima još ponešto na tamošnjoj 47. strani, ali da se ne reklamiram :)...
The author is Zaharija Orfelin, one of the most extraordinary characters of Serbian history of 18th century. He was, among other things, theologian, writer, painter, scientist, botanist, calligraph etc.
This book is a reprint a of original manuscript from 1777 (Sremski Karlovci). It is published in 1992 at Belgrade by Serbian Orthodox Church, printed in 999 copies. Size: 35 x 24 cm (horizontal shape). It contains 44 pages (one side printed) of reprint of original work and 6 pages (3 in Serbian + 3 in English language) of additional text about Orfelin's life and work by Dinko Davidov.
А какве су оно степенице горе? Тоалет, подземни пролаз, метро...?
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
Мислим да је ово славеносрпски језик, а штампарија државна ("правитељствена"), у Штајнлехнеровој згради.
А какве су оно степенице горе? Тоалет, подземни пролаз, метро...?
... da, stepenice su od KaraKuburskeGrozdoVrbovske linije metroa 8) ... he, he, jeste Slavija :D ...
А какве су оно степенице горе? Тоалет, подземни пролаз, метро...?
Bilbord,pa to je fenomenalno,veći nego kuća,izgleda svetski...
Pa ko kaže da smo mi izmislili bilborde u današnje vreme.
Ovaj je majstorski napravljen inače bi ga vetar skentao...
Ima metalne kosnike tri komada sa donje strane i čelične zatege iz konstrukcije krova...Nema šta,čisto inženjerski...
Bravo majstore!
Е, овај Касина ме стално провоцира постављањем већих слика него што су моје. Хајде да се огледамо са Славијом!
... ja mu lepo dignem balon, ko velim, ajd i siroti Traveler jednom da poentira ko čovek - svoj na svome - al on ga pretera :glasses: ... alo Dortmund, reklamiram FutStep . 8) ..
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
Srbija je hatišerifom iz 1830. godine dobila pravo “postavljati u zemlji svoje pečatne knjige”. Godinu dana kasnije, 1831, po nalogu kneza Miloša, kupljena je u Petrovgradu, u Velikoj Aleksandrijskoj manufakturi, štamparska mašina; nabavljen je slovoslagački pribor, angažovan je iskusni štampar Adolf Berman, dovedena su dva slovolivca iz Nemačke i zaposleno je nekoliko učenika da nauče štamparski zanat. Podignuta je šupa za sušenje hartije i nabavljeni su sanduci za slaganje slova. Kupljena je i štamparska mašina engleskog pronalazača Stenhoupa, tada, tridesetih godina, "mašina sa najboljom konstrukcijom na svetu".
Unapređenju štamparije pomagali su književnici, posebno Pavle Šafarik, po čijoj sugestiji su u livnici livena i crkvena slova zbog štampanja starih rukopisa i crkvenih knjiga. Povezivanje crkvenih knjiga vršio je knjigovezac Vozarević. Prva knjiga štampana u “Praviteljstvenoj pečatni”, smeštenoj u kući Nauma Ičkog, prekoputa Saborne crkve, bila je “Srpska stihotvorenija, sačinjena od Kovačevića i Stamenkovića”.
Nešto kasnije državna štamparija je jednim aktom iz 1835 godine stekla monopol na štampu Srpskih novina, kalendara, zabavnika i crkvenih knjiga.
Štamparija je krajem tridesetih godina preseljenja iz Ičkove kuće u podrum Starog konaka, a zatim je Ministarstvo unutrašnjih dela predlažilo da se nađe plac za građenje posebne zgrade za štampariju. To toga nije došlo već je negde oko 1846. kupljenja nova kuća koju je graditelj Štajnlehner sagradio na uglu Pop Lukine i Crnogorske ulice. Zgrada je imala prizemlje i sprat a njena arhitektura slična Starom zdanju bila je i nešto bogatija. Imala je naglašenene "pilastre na ugaonim rizalitima i raskošni friz u kome se pojavljuju tavanski prozori".
... ima još ponešto na tamošnjoj 47. strani, ali da se ne reklamiram :)...
Nisam neki stručnjak za ovo, ali ja bih pre rekao da je ovo na bugarskom.
The author is Zaharija Orfelin, one of the most extraordinary characters of Serbian history of 18th century. He was, among other things, theologian, writer, painter, scientist, botanist, calligraph etc.
This book is a reprint a of original manuscript from 1777 (Sremski Karlovci). It is published in 1992 at Belgrade by Serbian Orthodox Church, printed in 999 copies. Size: 35 x 24 cm (horizontal shape). It contains 44 pages (one side printed) of reprint of original work and 6 pages (3 in Serbian + 3 in English language) of additional text about Orfelin's life and work by Dinko Davidov.