Inž. Dingarac je projektovao zaista veliki broj kuća u Beogradu i to dve trećine u saradnji sa arhitektom dok je značajan broj izveo samostalno. Ove kuće nemaju preteranu arhitektonsku ili istorijsku vrednost ali to ne znači da treba da ostanu sasvim marginalizovane. Njegove kuće su bile veoma udobne, porodične kuće u zelenilu namenjene srednjem staležu. Stevan Apro je enigma, kao i Jovan Barna, Stevan Lango i drugi stoga što se ponekad javljaju kao kao arhitekti, projektanti i izvođači radova.
Da, tačno tako. Dingarčev kum bio je arhitekta i inženjer Dingarac i on su funkcionisali na taj način. Nažalost, nije mi poznato tačno ime arhitektovo, ali, svakako, o tome je dosta zno sin inž. Dingarca.
Pri posmatranju autorstva sopstvenih ili drugih kuća koje su gradili Apro, Barna, Lango i drugi, nikako se ne sme smetnuti sa uma da je potpisivanje projekata po zakonu bilo dozvoljeno samo ovlašćenim arhitektima i ovlašćenim inženjerima, s tim da su preduzimači, ukoliko bi bili graditelji, mogli da potpišu samo objektat koji bi bio u njihovoj svojini (sopstvenici). Činjenica je da postoji mnogo objekata koje su izgradili pomenuti preduzimači - čiji je lik danas potpuno ostao nepoznat. Za jednu kuću koju je zidao Stevan Apro kod Autokomande, ostao je anegdotski zapis u posleratnoj štampi: nju je, naime, morao da spašava inž. Đorđe Lazarević, jer se kuća, usled nestručnog izvođenja betonskih radova, počela još tokom gradnje da urušava. Lazarević je brzom intervencijom uspeo da spase čast izvođača.
Dandy је написао/ла:
Kada je autorska atribucija u pitanju treba biti veoma posebno oprezan i nikada isključiv jer je to sigurni put ka neobjektivnosti i nedovoljno šrokom shvatanju cele situacije. Nedavno je otkriveno da je ''legendarni'' Frenk Lojd Rajt pokrao oko desetak Štajnerovih projekata dok je neke jednostavno prekopirao ali pošto je imao veću medijsku podršku i bogatije mecene, postavio se kao novi Gospod savremene arhitekture. Ima on svojih kvaliteta ali opet, nikada ne treba biti isključiv niti preterano siguran bez obzira na izvore.
Nešto slično se dešavalo u Beogradu, ali samo da bi se formalno pravno poštovali propisi. Naime, postoji mnoštvo zgrada čiji su stvarni autori arhitekti koji nisu imali prava na potpis i planove su potpisala druga lica. Ovo pravo na potpis nisu imali svi arhitekti koji ne bi položili državni ispit, ali i arhitekti koji su radili u državnoj službi (Ministarstvo građevina i Opština grada Beograda). Usled toga su, u slučaju pojedinih zgrada, stvarni autori sasvim druga lica, i danas se ova atribucija, zbog ogromne vremenske distance, veoma teško može utvrditi.
Pojedini objekti nisu projektovani od strane samo jednog arhitekte, nego više arhitekata, ponekog tehničara i slično. Oslanjanje na grafološku analizu planova takođe nije preterano sigurno, jer su postojali tehničari koji bi radili paralelno za više ljudi.
Interesanto, malo su na "Albaniji" radila sasvim druga lica od onih koji se često pominju kao zaslužni za idejni projekat - Bon i Grakalić. Prljeviću je da bi projektovao ovako obiman objekat trebalo neko lice od spretnosti i spremnosti, a ne početnici (koji pritom nisu čak imali ni adekvatnu spremu), tako da je (po sopstvenoj izjavi u dnevnoj štampi) on angažovao ruskog arhitektu Mesaroša (koji nije imao pravo potpisa) i arhitektu Miloša Lazarevića (koji je dotle bio desna ruka arhitekte Vladete Maksimovića). Ovaj tim je samo za nekoliko meseci uspeo da napravi projekat velikog nebodera.
Mesaroš je, kasnije, sa Branislavom Kojićem radio visoku palatu "Vremena".
Dandy је написао/ла:
Kada smo već zašli u sitna crevca, da nemaš možda fotografiju Borošićeve ''rasne'' kuće?
Nažalost, nemam, ali znam gde postoji.
Mislim da je ta fotografija danas nedostupna.
[/quote]
Kako je svet mali...
Slobodan (Dušana) Dingarac,je nekada radio u TRUDBENIKU,znam ga iz tog vremana.
Na predlog mog kolege,stupam u vezu sa njim i ostvarujemo poslovnu saradnju. Slobodan mi je sada nadzorni organ
na izgradnji objekta u Dušana Vukasovića na Novom Beogradu,koji sam započeo ovih dana. (video klip -izgradnja objekta na uglu Dušana Vukasovića i Jurija Gagarina)
Kada smo se sreli,priči nikada kraja normalno prvo o temama starog Beograda i njegovom ocu.
Jedna od njegovih omiljenih objekta koji je Dušan gradio je i kuća u Knjeginje Zorke br.6
Pretpostavljate šta mi je prvo palo na pamet...Normalno ispričao sam Slobodanu o nama i našem forumu,
i predložio mu da nam se pridruži ili da neku fotku ...
Obećao je neke priloge ali ne pre,nego izvrši selekciju jer se njegov materijal koristi za monografiju koja je u pripremi "ZABORAVLJENI GRADITELJI"...
Inž. Dingarac je projektovao zaista veliki broj kuća u Beogradu i to dve trećine u saradnji sa arhitektom dok je značajan broj izveo samostalno. Ove kuće nemaju preteranu arhitektonsku ili istorijsku vrednost ali to ne znači da treba da ostanu sasvim marginalizovane. Njegove kuće su bile veoma udobne, porodične kuće u zelenilu namenjene srednjem staležu. Stevan Apro je enigma, kao i Jovan Barna, Stevan Lango i drugi stoga što se ponekad javljaju kao kao arhitekti, projektanti i izvođači radova.
Da, tačno tako. Dingarčev kum bio je arhitekta i inženjer Dingarac i on su funkcionisali na taj način. Nažalost, nije mi poznato tačno ime arhitektovo, ali, svakako, o tome je dosta zno sin inž. Dingarca.
Pri posmatranju autorstva sopstvenih ili drugih kuća koje su gradili Apro, Barna, Lango i drugi, nikako se ne sme smetnuti sa uma da je potpisivanje projekata po zakonu bilo dozvoljeno samo ovlašćenim arhitektima i ovlašćenim inženjerima, s tim da su preduzimači, ukoliko bi bili graditelji, mogli da potpišu samo objektat koji bi bio u njihovoj svojini (sopstvenici). Činjenica je da postoji mnogo objekata koje su izgradili pomenuti preduzimači - čiji je lik danas potpuno ostao nepoznat. Za jednu kuću koju je zidao Stevan Apro kod Autokomande, ostao je anegdotski zapis u posleratnoj štampi: nju je, naime, morao da spašava inž. Đorđe Lazarević, jer se kuća, usled nestručnog izvođenja betonskih radova, počela još tokom gradnje da urušava. Lazarević je brzom intervencijom uspeo da spase čast izvođača.
Kada je autorska atribucija u pitanju treba biti veoma posebno oprezan i nikada isključiv jer je to sigurni put ka neobjektivnosti i nedovoljno šrokom shvatanju cele situacije. Nedavno je otkriveno da je ''legendarni'' Frenk Lojd Rajt pokrao oko desetak Štajnerovih projekata dok je neke jednostavno prekopirao ali pošto je imao veću medijsku podršku i bogatije mecene, postavio se kao novi Gospod savremene arhitekture. Ima on svojih kvaliteta ali opet, nikada ne treba biti isključiv niti preterano siguran bez obzira na izvore.
Nešto slično se dešavalo u Beogradu, ali samo da bi se formalno pravno poštovali propisi. Naime, postoji mnoštvo zgrada čiji su stvarni autori arhitekti koji nisu imali prava na potpis i planove su potpisala druga lica. Ovo pravo na potpis nisu imali svi arhitekti koji ne bi položili državni ispit, ali i arhitekti koji su radili u državnoj službi (Ministarstvo građevina i Opština grada Beograda). Usled toga su, u slučaju pojedinih zgrada, stvarni autori sasvim druga lica, i danas se ova atribucija, zbog ogromne vremenske distance, veoma teško može utvrditi.
Pojedini objekti nisu projektovani od strane samo jednog arhitekte, nego više arhitekata, ponekog tehničara i slično. Oslanjanje na grafološku analizu planova takođe nije preterano sigurno, jer su postojali tehničari koji bi radili paralelno za više ljudi.
Interesanto, malo su na "Albaniji" radila sasvim druga lica od onih koji se često pominju kao zaslužni za idejni projekat - Bon i Grakalić. Prljeviću je da bi projektovao ovako obiman objekat trebalo neko lice od spretnosti i spremnosti, a ne početnici (koji pritom nisu čak imali ni adekvatnu spremu), tako da je (po sopstvenoj izjavi u dnevnoj štampi) on angažovao ruskog arhitektu Mesaroša (koji nije imao pravo potpisa) i arhitektu Miloša Lazarevića (koji je dotle bio desna ruka arhitekte Vladete Maksimovića). Ovaj tim je samo za nekoliko meseci uspeo da napravi projekat velikog nebodera.
Mesaroš je, kasnije, sa Branislavom Kojićem radio visoku palatu "Vremena".
Kada smo već zašli u sitna crevca, da nemaš možda fotografiju Borošićeve ''rasne'' kuće?
Nažalost, nemam, ali znam gde postoji.
Mislim da je ta fotografija danas nedostupna.
[/quote]
Kako je svet mali...
Slobodan (Dušana) Dingarac,je nekada radio u TRUDBENIKU,znam ga iz tog vremana.
Na predlog mog kolege,stupam u vezu sa njim i ostvarujemo poslovnu saradnju. Slobodan mi je sada nadzorni organ
na izgradnji objekta u Dušana Vukasovića na Novom Beogradu,koji sam započeo ovih dana.
(video klip -izgradnja objekta na uglu Dušana Vukasovića i Jurija Gagarina)
Kada smo se sreli,priči nikada kraja normalno prvo o temama starog Beograda i njegovom ocu.
Jedna od njegovih omiljenih objekta koji je Dušan gradio je i kuća u Knjeginje Zorke br.6
Pretpostavljate šta mi je prvo palo na pamet...Normalno ispričao sam Slobodanu o nama i našem forumu,
i predložio mu da nam se pridruži ili da neku fotku ...
Obećao je neke priloge ali ne pre,nego izvrši selekciju jer se njegov materijal koristi za monografiju koja je u pripremi "ZABORAVLJENI GRADITELJI"...