Ako neko bude gledao kafane, neka zakači mali izveštaj ovde. Baš bi bilo interesantno čitati o materiji o kojoj ne znamo baš preterano mnogo.
A ako neko bude išao u istraživanje Vodene kapije, veoma primamljivo i lepo deluje onaj restorančić u kuli. Lepa ideja. Možda bismo mogli svi čoporativno, nekog vikenda - samo da se svi i složimo oko vremena.
Брана Митровић - Флојд, мазнуо тасту Фијата и паркирао га на тротоару у Народног фронта одмах до "емерџенси-кол" робота, свратио на бозу и тулумбу на ћошку:
Утекох из Земуна од кише. Ево неколико слика. Што се тиче слика самих зграда кафана скоро све су виђане по ранијим Најхолдовим књигама. Ове су за мене биле нове.
Крчма Милисава Микића, такође у Караматиној
Кафана "Босна" у Караматиној
Ентеријера има из "Седам граничара", али то нисам сликао, треба да одете да видите и сами ; )
Занимљива је заоставштина кафанског инвентара.
Ово лево је орман за карте! : )
Прибор за јело из "Седам граничара"
Тањири из "Црног орла"
На понуди (изложбе, не кафане) је и књига о земунским гостионицама за 500 динара. Ја узех једну за себе.
Ono što mi je promaklo u jednom postu a Bađunov je primetio to su one male hronološke mape gde se pirinčana prikazuje na mestu stana princa Eugena Savojskog.
Dakle, pozicije, koliko sam shvatio Kasinu, bi trebalo da budu ovakve, pa da zavrsimo bar sa tim da ne bude više nedoumica:
Ovo crveno bi prebalo da predstavlja bezistan.
... Dorćolac, dobro si to ucrtao, ali čini mi se na pogrešnom planu , Divninom, a pre ce biti da je Škalamera bolje locirao Bezistan, Pirinčanu i Komandantov stan ...
Kasina је написао/ла:
... ali da malo preciziramo i pokušamo da razjasnimo ... u gornjem slučaju, vidimo Divnin plan iz Godišnjaka 1969., koji se nije pokazao kao baš najtačniji ... eto i nama utehe ...
... naime, barem tri autora objavljivali su radove u godišnjacima - Veselinović 1955., Škalamera 1971. godine i već pomenut rad Divne Đurić -Zamolo iz 1969. godine ...
... na osnovu blagog uvida, a pre svega vizuelnih zapažanja, stvari stoje ovako - Veselinović i Škalamera ponudili su ubedljivije argumente ... možda je najbolje da pogledamo uporedni vremeplov Škalamere ...
oproštene su ti mnoge reprize, imaš Ruski čaj i strane bombone kod Živka za ovu fotku (za zejtin ne mogu da garantujem)...
Ej, ljudi??!! Nešto se grdno pogrešno dešava?! Napolju je pun mesec, otkud ova i ovolika zaboravljena pozitiva?! Zameni onaj ruski za rtanjski i biće sve ok!
MZ, daj nam koordinate...Da ne lupamo glave bar na Novom Beogradu...
oproštene su ti mnoge reprize, imaš Ruski čaj i strane bombone kod Živka za ovu fotku (za zejtin ne mogu da garantujem)...
Ej, ljudi??!! Nešto se grdno pogrešno dešava?! Napolju je pun mesec, otkud ova i ovolika zaboravljena pozitiva?! Zameni onaj ruski za rtanjski i biće sve ok!
MZ, daj nam koordinate...Da ne lupamo glave bar na Novom Beogradu...
Ne mogu pomoći, to je prilično dalje od Čuburske i Dubljanske!
Ne nameravam da pišem esej o režiseru Aleksandru Petroviću ni o snimatelju filma "Dani" Aleksandru Petkoviću i o njegovim čuvenim dugačkim kadrovima i snimanju sa kamerom "iz ruke". Želim samo da podsetim na jedno davno vreme beogradskog "filmskog crnog talasa", koje je pod okriljem francuskog nouvelle vague-a izniklo iz katakomba Kinokluba Beograd i iz sumorne podrumske dvorane Jugoslavenske kinoteke.
Film "Dani" je zacrtao koordinate jednog novembarski sivog i melanholičnog vremena i postavio pitanja o smislu i ništavilu, o kratkotrajnoj nepostojanoj sreći i melanholiji prolaznosti. "Provodim se prazno!" - bila je česta uzrečica mladih onog doba.
Film je ocrtao i koordinate moga ondašnjeg života u Beogradu i zato je jedan od mojih favorita jugoslavenske kinematografije šezdesetih godina. (U to vreme su nastale i moje serije iz ekspres restorana "Zagreb" i sa Novog groblja.)
Želim da podsetim na fotografsku umetnost Aleksandra Petkovića, koja je u filmskim kritikama često nedovoljno vrednovana ili čak "pala pod stol". Često se zaboravlja, da je talentirani snimatelj ravnopravni autor filma kao i režiser. I to je i u filmu "Dani" zaista tako. Kao primer mogu da navedem sekvencu filma na Kalenića pijaci. Protagonistkinja filma luta među tezgama, prazna, nesrećna, nezadovoljna sama sa sobom i kupuje nekoliko jabuka - tek toliko da nije uzalud tamo došla. Talentirana Olga Vujadinović uspeva da maestralno odigra njenu ulogu. Koliko je režiser pri tome pomogao, to ne mogu da ocenim. Ali on je mogao snimatelju Aleksandru Petkoviću samo "zapovediti": Idi, trči za njom i snimaj! I iz te trke sa kamerom u ruci nastade fotografski izvanredna, dobro montirana, nezaboravna sekvenca, koja mnogo govori o jednom gradu i duhu jednog vremena.
U nekoliko postova ću objaviti slike iz filma "Dani" - one su svedoci fotografskog umeća Aleksandra Petkovića i atmosfere jednog grada prije skoro pedeset godina.
Za početak sekvenca na Kalenića pijaci....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
A ako neko bude išao u istraživanje Vodene kapije, veoma primamljivo i lepo deluje onaj restorančić u kuli. Lepa ideja. Možda bismo mogli svi čoporativno, nekog vikenda - samo da se svi i složimo oko vremena.
Priznajem da bi to bilo savršeno.
Крчма Милисава Микића, такође у Караматиној
Кафана "Босна" у Караматиној
Ентеријера има из "Седам граничара", али то нисам сликао, треба да одете да видите и сами ; )
Занимљива је заоставштина кафанског инвентара.
Ово лево је орман за карте! : )
Прибор за јело из "Седам граничара"
Тањири из "Црног орла"
На понуди (изложбе, не кафане) је и књига о земунским гостионицама за 500 динара. Ја узех једну за себе.
Ono što mi je promaklo u jednom postu a Bađunov je primetio to su one male hronološke mape gde se pirinčana prikazuje na mestu stana princa Eugena Savojskog.
Dakle, pozicije, koliko sam shvatio Kasinu, bi trebalo da budu ovakve, pa da zavrsimo bar sa tim da ne bude više nedoumica:
Ovo crveno bi prebalo da predstavlja bezistan.
... Dorćolac, dobro si to ucrtao, ali čini mi se na pogrešnom planu , Divninom, a pre ce biti da je Škalamera bolje locirao Bezistan, Pirinčanu i Komandantov stan ...
... ali da malo preciziramo i pokušamo da razjasnimo ... u gornjem slučaju, vidimo Divnin plan iz Godišnjaka 1969., koji se nije pokazao kao baš najtačniji ... eto i nama utehe ...
... naime, barem tri autora objavljivali su radove u godišnjacima - Veselinović 1955., Škalamera 1971. godine i već pomenut rad Divne Đurić -Zamolo iz 1969. godine ...
... na osnovu blagog uvida, a pre svega vizuelnih zapažanja, stvari stoje ovako - Veselinović i Škalamera ponudili su ubedljivije argumente ... možda je najbolje da pogledamo uporedni vremeplov Škalamere ...
oproštene su ti mnoge reprize, imaš Ruski čaj i strane bombone kod Živka za ovu fotku (za zejtin ne mogu da garantujem)...
Ej, ljudi??!! Nešto se grdno pogrešno dešava?! Napolju je pun mesec, otkud ova i ovolika zaboravljena pozitiva?!
Zameni onaj ruski za rtanjski i biće sve ok!
MZ, daj nam koordinate...Da ne lupamo glave bar na Novom Beogradu...
oproštene su ti mnoge reprize, imaš Ruski čaj i strane bombone kod Živka za ovu fotku (za zejtin ne mogu da garantujem)...
Ej, ljudi??!! Nešto se grdno pogrešno dešava?! Napolju je pun mesec, otkud ova i ovolika zaboravljena pozitiva?!
Zameni onaj ruski za rtanjski i biće sve ok!
MZ, daj nam koordinate...Da ne lupamo glave bar na Novom Beogradu...
Ne mogu pomoći, to je prilično dalje od Čuburske i Dubljanske!
Beograd Novembar 1962.
Hommage à Aleksandar Petković
Ne nameravam da pišem esej o režiseru Aleksandru Petroviću ni o snimatelju filma "Dani" Aleksandru Petkoviću i o njegovim čuvenim dugačkim kadrovima i snimanju sa kamerom "iz ruke". Želim samo da podsetim na jedno davno vreme beogradskog "filmskog crnog talasa", koje je pod okriljem francuskog nouvelle vague-a izniklo iz katakomba Kinokluba Beograd i iz sumorne podrumske dvorane Jugoslavenske kinoteke.
Film "Dani" je zacrtao koordinate jednog novembarski sivog i melanholičnog vremena i postavio pitanja o smislu i ništavilu, o kratkotrajnoj nepostojanoj sreći i melanholiji prolaznosti. "Provodim se prazno!" - bila je česta uzrečica mladih onog doba.
Film je ocrtao i koordinate moga ondašnjeg života u Beogradu i zato je jedan od mojih favorita jugoslavenske kinematografije šezdesetih godina. (U to vreme su nastale i moje serije iz ekspres restorana "Zagreb" i sa Novog groblja.)
Želim da podsetim na fotografsku umetnost Aleksandra Petkovića, koja je u filmskim kritikama često nedovoljno vrednovana ili čak "pala pod stol". Često se zaboravlja, da je talentirani snimatelj ravnopravni autor filma kao i režiser. I to je i u filmu "Dani" zaista tako. Kao primer mogu da navedem sekvencu filma na Kalenića pijaci. Protagonistkinja filma luta među tezgama, prazna, nesrećna, nezadovoljna sama sa sobom i kupuje nekoliko jabuka - tek toliko da nije uzalud tamo došla. Talentirana Olga Vujadinović uspeva da maestralno odigra njenu ulogu. Koliko je režiser pri tome pomogao, to ne mogu da ocenim. Ali on je mogao snimatelju Aleksandru Petkoviću samo "zapovediti": Idi, trči za njom i snimaj! I iz te trke sa kamerom u ruci nastade fotografski izvanredna, dobro montirana, nezaboravna sekvenca, koja mnogo govori o jednom gradu i duhu jednog vremena.
U nekoliko postova ću objaviti slike iz filma "Dani" - one su svedoci fotografskog umeća Aleksandra Petkovića i atmosfere jednog grada prije skoro pedeset godina.
Za početak sekvenca na Kalenića pijaci....
Da li ovaj film može da se nađe negde na DVD-u?