... jučerašnji Vukomanov post sa zanimljivim Kanicovim crtežom podsetio me da već neko vreme želim malo da se vratim na priču o Pirinčani, Komandatovoj palati, Bezistanu - dakle Dorćolu što nekad bejaše :)...
... moram da priznam da o svemu tome nisam imao pojma dok nisam pre neku godinu seo za ovo sokoćalo - dobro, nisam ni sad daleko odmakao 8) - ali da to ipak podelim sa vama :)... prvi put me je tema zaintrigirala, kada sam pre jedno dve godine, preuzevši Divnino stanovište zdravo za gotovo, naveo da se na poznatoj razglednici, baš kao što piše, nalaze ostaci Pirinčane ...
... međutim, ubrzo me je Goldi demantovao, skrenuvši pažnju, da se na slici ne vidi Pirinčana, a pošto naravno sve znam o tome :bigsmile: , odmah odbacio - gde Divna, pa još i razgledničari da pogreše 8) ...
... kasnije smo se više puta vraćali na ovu temu, pa nas je Iznogud uputio i na članak Škalamere, koji je ponajbolje i temeljito sa sve planovima razbistrio situaciju na terenu ... međutim, izgleda ipak za nas amatere nedovoljno, tako da je vreme da obnovimo gradivo ...
... ne tako davno, u jednom povećem dorćolskom postu, Frančesko nas je i ovde vratio na Legendu o Pirinčani ...
Француз је написао/ла:
Нешто ново...
Цара Душана од Француске ка Књегиње Љубице, ( Оуф, добро да сам приметио па исправио ставио сам прво Зорке сад би Путник пошто је одменио Голдија одмах доскочио ) око 1900 године...
Да прецизирам одмах.... У првом плану види улица Страхињића Бана а доле, НИЖЕ и ПАРАЛЕЛНО од ње Цара Душана...
Е сад ... Некадашњи остаци аустријске, Командантове палате у броју 7-11...
Ова је чини ми се твоја слика.... Много ти хвала врло је лепа а и интересантна за анализу ...
Па са друге стране, цртеж Анастаса Јовановића...
Ево овде се види где се палата налазила... Пошто нису написали имена свих улица, Палата под бројем 1 се налазила између улица Браће Барух и Цара Уроша ...
Права барокна палата...
Аустријанци су при повлачењу морали да је сруше ....
... ali da malo preciziramo i pokušamo da razjasnimo ... u gornjem slučaju, vidimo Divnin plan iz Godišnjaka 1969., koji se nije pokazao kao baš najtačniji ... eto i nama utehe ...
... naime, barem tri autora objavljivali su radove u godišnjacima - Veselinović 1955., Škalamera 1971. godine i već pomenut rad Divne Đurić -Zamolo iz 1969. godine ...
... na osnovu blagog uvida, a pre svega vizuelnih zapažanja, stvari stoje ovako - Veselinović i Škalamera ponudili su ubedljivije argumente ... možda je najbolje da pogledamo uporedni vremeplov Škalamere ...
... nije loše da vidimo i insert iz Brušovogog plana ...
... i legende istog plana ...
... dakle, ovako ... još 1955. Rajko L. Veselinović delimično je dobro je konstatovao šta vidimo na Kanicovom crtežu ...
... pošto desno moguće vidimo Sindžirli džamiju, ali zato levo nije Reis-efendijina, nego - Ali-pašina džamija ...
... da pogledamo još malo bolje u nešto široj verziji ...
... isto to vidimo i na ovoj lepoj slici Karla Gebela ...
... kao i na prethodnom Kanicovom crtežu, vidimo današnju Dušanovu, recimo posmatranu od Kalemegdana prema Skadarliji ... na ovoj Gebelovoj, prvo minare trebalo bi da je od Ahmed-agine džamije, a drugo od Jahja-pašine džamije, poznatije kao Sindžirli džamija ... ...a tu dolazimo i do Brojmanovog crteža ...
... ako su one ruševine u sredini ostaci Pirinčane, Sindžirli džamija kao da je nekako previše dole, ali - čini mi se da nam bavljenje džamijama tek predstoji :)... a sad samo da pogledamo i malo bolji crtež ...
... i da se vratimo jutrošnjoj osnovnoj priči ... poznati prizori sa parne strane Dušanove, sa navodnim ruševinama Pirinčane, zapravo su ostaci nekadašnjeg Bezistana (vidi plan Škalamere) ... dkle, na parnoj strani Dušanove, verovatno na broju 14 ... snimak Milana Jovanovića oko 1895. ...
... malo uvećan motiv sa razglednice ...
... da se zaista radi o ostacima Bezistana, potvrđuju i sledeći crteži ...
... Bonđorno :)... i dobrodošli kod Dorćolca u Bezistan 8) ...
Bravo Kasina! Baš si studiozno i hronološki prišao analizi. Detaljno sam čitao i proučavao crteže. Moram da priznam da imam privilegiju da se nalazim u kraju o kome, verovatno ima najviše podataka.
I ja sam večito bio u dilemi da li se tu nalazila kasarna, menzulana, pirinčana... a sada si mi sa ovoliko materijala otvorio oči - bezistan!
Zahvaljujući tebi i ovoj divnoj fotografiji sa ostacima bezistana mogu da konstatujem da se temelji Dušanove 8, ako je ovo što sam obeležio zgrada broj 10, a ne vidim razlog da nije, nalaze upravo pored ovog fenjera.
A pošto vidim dve gospođice sa suncobranima ispred, ne bi me iznenadilo da je bio crven .
Ova raja što stoji, u tom slučaju, nalazi se negde između broja 6 (danas „policijske“ zgrade - gradio ju je SUP za svoje kadrove) i broja 4 (kuće vinara Jovičiča).
Nema šta, izuzetan istorijski podatak, da ne kažem studija, vredna pažnje šireg auditorijuma!
Добро јутро. Знам да нису сви у „техно“ фазону али мислим да ово што следи сигурно вреди пажње јер се тиче Београда. Овај аутомобил на сликама је дело (ондашње) домаће памети и руку. Реч је о аутомобилу „Првенац“ (боље речено прототипу јер је све остало само на том једном примерку) београдске фабрике „Давид Пајић“ из 1958 године. Да не умарам превише оне којима техника није прва љубав, у питању је врло успешан пројекат градског аутомобила дугачког 3 метракоји је успевао да се окрене у кругу од 3,5 метара (малтене око своје сопствене осе!), развијао брзину од 86 км/ч, трошио 3 литра мешавине на 100 км, био је покретан Томос Пух мотором од 14 кс преко мењача са 4 брзине. Аутори овог „чуда“ су инжињери Бранислав Селендић и Мирослав Несторовић, али све беше џаба, за пројекат (за који је интертесовање показао чак и немачки БМВ који је у то време производио слична возила) нису даља интересовања имали у „Давиду Пајићу“ тако да су они остали верни лифтовима а у међувремену и овај једини примерак није остао сачуван, постоји само студија у дрвету у Музеју аутомобила.
Мене је, поред свих сјајних карактеристика, одушевила и брига за дизајном, аутомобил не изгледа као експериментална, радна верзија већ као врло складан серијски производ, крајње нетипично за ово поднебље.
Фотографије и подаци преузети су из часописа "Олдтајмер" аутор Зоран Паулић, члан Удружења историчара аутомобилизма.
Хвала на лепим речима за анализу болничког круга, али јутрос сам приметио да сам направио једну грешку. Наиме, на овој фотографији
није погођена зграда у кругу Инфективне клинике, већ она већа изнад - рекао бих да је то зграда Медицинског факултетеа са амфитеатром позади
Ово не мења моје мишљење да је експлозија бомбе у Карађорђевом парку полупала прозоре на згради иза капије.
У сваком случају, мислим да Булевар Ослобођења - баш испред те зграде - не треба одбацити, али још увек ми неки детаљи ту нису сасвим јасни.
Пријатан дан!
Познато ми је да је бомба погодила ову зграду са амфитеатром - јер постоји сведочење Димитрија Лека који је у једном чланку описивао поправку и изградњу новог амфитеатра после рата - овај полукружни је његово дело, а на слици бомбардовања се види али ми личи да је троуганог, лепезастог облика.
Такође, напомињем (због неких даљих разматрања) и да је зграда Ветеринарског факултета темељно после рата дограђивана и преправљана у односу на предратни пројекат.
Неки шејтан ми није дао мира па сам за викенд покушао да утврдим има ли основа да је ова фотографија
Све у свему, и даље не знамо где је поменута фотографија снимљена, али бар знамо где није.
Изногуде, иако је ово евидентно незгодна и енигматична локација за откривање, мислим да постоји детаљ који може да нам, уз мало прегледања по књигама, омогући да је ипак поуздано лоцирамо: наиме, све совјетске оклопно-механизоване јединице које су наступале кроз Београд током битке су имале посебну ознаку животиње насликану на својим возилима зарад лакшег кретања кроз непознати град.
Инжињерци из тих јединица, као претходница, су посебним шаблоном на зградама Београда цртали симболе сваке јединице како би возачи и пешадија знали куда да иду. На овом камиону у позадини се јасно се види медвед. Сад треба само открити која је јединица носила медведа као амблем, упоредити њену путању кроз град и видети од свих тих улица која би могла да одговара овој која је узбрдица и кроз коју иде трамвај.
Ја сад мало правим паузу на послу док ово куцам, и референтна литература ми је код куће, па не могу одмах да проверим, а напамет не знам.
А да би можда било лакше некоме ко зна, ево слике где тенк, за који мислим да на куполи има нацртаног медведа, наступа кроз Дечанску ка Дому ратника:
Такође, и на овој фотографији где један Т34 пролази кроз Његошеву према Булевару К.Александра јасно видимо исту фигуру медведа исликану на куполи:
Дакле, сад само треба видети која совјетска јединица је наступала овим правцем, и пажљиво прегледати којим улицама се кретала. Тако ћемо, мислим, успети да појаснимо где је фотографисана она самохотка СУ-85 и пратеће јој друштво... Иначе, сама фотографија је сјајна, а мени је била потпуно непозната.
Хвала на лепим речима за анализу болничког круга, али јутрос сам приметио да сам направио једну грешку. Наиме, на овој фотографији
није погођена зграда у кругу Инфективне клинике, већ она већа изнад - рекао бих да је то зграда Медицинског факултетеа са амфитеатром позади
Ово не мења моје мишљење да је експлозија бомбе у Карађорђевом парку полупала прозоре на згради иза капије.
У сваком случају, мислим да Булевар Ослобођења - баш испред те зграде - не треба одбацити, али још увек ми неки детаљи ту нису сасвим јасни.
Пријатан дан!
... jučerašnji Vukomanov post sa zanimljivim Kanicovim crtežom podsetio me da već neko vreme želim malo da se vratim na priču o Pirinčani, Komandatovoj palati, Bezistanu - dakle Dorćolu što nekad bejaše :)...
... moram da priznam da o svemu tome nisam imao pojma dok nisam pre neku godinu seo za ovo sokoćalo - dobro, nisam ni sad daleko odmakao 8) - ali da to ipak podelim sa vama :)... prvi put me je tema zaintrigirala, kada sam pre jedno dve godine, preuzevši Divnino stanovište zdravo za gotovo, naveo da se na poznatoj razglednici, baš kao što piše, nalaze ostaci Pirinčane ...
... međutim, ubrzo me je Goldi demantovao, skrenuvši pažnju, da se na slici ne vidi Pirinčana, a pošto naravno sve znam o tome :bigsmile: , odmah odbacio - gde Divna, pa još i razgledničari da pogreše 8) ...
... kasnije smo se više puta vraćali na ovu temu, pa nas je Iznogud uputio i na članak Škalamere, koji je ponajbolje i temeljito sa sve planovima razbistrio situaciju na terenu ... međutim, izgleda ipak za nas amatere nedovoljno, tako da je vreme da obnovimo gradivo ...
... ne tako davno, u jednom povećem dorćolskom postu, Frančesko nas je i ovde vratio na Legendu o Pirinčani ...
Нешто ново...
Цара Душана од Француске ка Књегиње Љубице, ( Оуф, добро да сам приметио па исправио ставио сам прво Зорке сад би Путник пошто је одменио Голдија одмах доскочио ) око 1900 године...
Да прецизирам одмах.... У првом плану види улица Страхињића Бана а доле, НИЖЕ и ПАРАЛЕЛНО од ње Цара Душана...
Е сад ... Некадашњи остаци аустријске, Командантове палате у броју 7-11...
Ова је чини ми се твоја слика.... Много ти хвала врло је лепа а и интересантна за анализу ...
Па са друге стране, цртеж Анастаса Јовановића...
Ево овде се види где се палата налазила... Пошто нису написали имена свих улица, Палата под бројем 1 се налазила између улица Браће Барух и Цара Уроша ...
Права барокна палата...
Аустријанци су при повлачењу морали да је сруше ....
... ali da malo preciziramo i pokušamo da razjasnimo ... u gornjem slučaju, vidimo Divnin plan iz Godišnjaka 1969., koji se nije pokazao kao baš najtačniji ... eto i nama utehe ...
... naime, barem tri autora objavljivali su radove u godišnjacima - Veselinović 1955., Škalamera 1971. godine i već pomenut rad Divne Đurić -Zamolo iz 1969. godine ...
... na osnovu blagog uvida, a pre svega vizuelnih zapažanja, stvari stoje ovako - Veselinović i Škalamera ponudili su ubedljivije argumente ... možda je najbolje da pogledamo uporedni vremeplov Škalamere ...
... nije loše da vidimo i insert iz Brušovogog plana ...
... i legende istog plana ...
... dakle, ovako ... još 1955. Rajko L. Veselinović delimično je dobro je konstatovao šta vidimo na Kanicovom crtežu ...
... pošto desno moguće vidimo Sindžirli džamiju, ali zato levo nije Reis-efendijina, nego - Ali-pašina džamija ...
... da pogledamo još malo bolje u nešto široj verziji ...
... isto to vidimo i na ovoj lepoj slici Karla Gebela ...
... kao i na prethodnom Kanicovom crtežu, vidimo današnju Dušanovu, recimo posmatranu od Kalemegdana prema Skadarliji ... na ovoj Gebelovoj, prvo minare trebalo bi da je od Ahmed-agine džamije, a drugo od Jahja-pašine džamije, poznatije kao Sindžirli džamija ... ...a tu dolazimo i do Brojmanovog crteža ...
... ako su one ruševine u sredini ostaci Pirinčane, Sindžirli džamija kao da je nekako previše dole, ali - čini mi se da nam bavljenje džamijama tek predstoji :)... a sad samo da pogledamo i malo bolji crtež ...
... i da se vratimo jutrošnjoj osnovnoj priči ... poznati prizori sa parne strane Dušanove, sa navodnim ruševinama Pirinčane, zapravo su ostaci nekadašnjeg Bezistana (vidi plan Škalamere) ... dkle, na parnoj strani Dušanove, verovatno na broju 14 ... snimak Milana Jovanovića oko 1895. ...
... malo uvećan motiv sa razglednice ...
... da se zaista radi o ostacima Bezistana, potvrđuju i sledeći crteži ...
... Bonđorno :)... i dobrodošli kod Dorćolca u Bezistan 8) ...
I ja sam večito bio u dilemi da li se tu nalazila kasarna, menzulana, pirinčana... a sada si mi sa ovoliko materijala otvorio oči - bezistan!
Zahvaljujući tebi i ovoj divnoj fotografiji sa ostacima bezistana mogu da konstatujem da se temelji Dušanove 8, ako je ovo što sam obeležio zgrada broj 10, a ne vidim razlog da nije, nalaze upravo pored ovog fenjera.
A pošto vidim dve gospođice sa suncobranima ispred, ne bi me iznenadilo da je bio crven
Ova raja što stoji, u tom slučaju, nalazi se negde između broja 6 (danas „policijske“ zgrade - gradio ju je SUP za svoje kadrove) i broja 4 (kuće vinara Jovičiča).
Nema šta, izuzetan istorijski podatak, da ne kažem studija, vredna pažnje šireg auditorijuma!
Добро јутро. Знам да нису сви у „техно“ фазону али мислим да ово што следи сигурно вреди пажње јер се тиче Београда. Овај аутомобил на сликама је дело (ондашње) домаће памети и руку. Реч је о аутомобилу „Првенац“ (боље речено прототипу јер је све остало само на том једном примерку) београдске фабрике „Давид Пајић“ из 1958 године. Да не умарам превише оне којима техника није прва љубав, у питању је врло успешан пројекат градског аутомобила дугачког 3 метра који је успевао да се окрене у кругу од 3,5 метара (малтене око своје сопствене осе!), развијао брзину од 86 км/ч, трошио 3 литра мешавине на 100 км, био је покретан Томос Пух мотором од 14 кс преко мењача са 4 брзине. Аутори овог „чуда“ су инжињери Бранислав Селендић и Мирослав Несторовић, али све беше џаба, за пројекат (за који је интертесовање показао чак и немачки БМВ који је у то време производио слична возила) нису даља интересовања имали у „Давиду Пајићу“ тако да су они остали верни лифтовима а у међувремену и овај једини примерак није остао сачуван, постоји само студија у дрвету у Музеју аутомобила.
Мене је, поред свих сјајних карактеристика, одушевила и брига за дизајном, аутомобил не изгледа као експериментална, радна верзија већ као врло складан серијски производ, крајње нетипично за ово поднебље.
Фотографије и подаци преузети су из часописа "Олдтајмер" аутор Зоран Паулић, члан Удружења историчара аутомобилизма.
Хвала на лепим речима за анализу болничког круга, али јутрос сам приметио да сам направио једну грешку. Наиме, на овој фотографији
није погођена зграда у кругу Инфективне клинике, већ она већа изнад - рекао бих да је то зграда Медицинског факултетеа са амфитеатром позади
Ово не мења моје мишљење да је експлозија бомбе у Карађорђевом парку полупала прозоре на згради иза капије.
У сваком случају, мислим да Булевар Ослобођења - баш испред те зграде - не треба одбацити, али још увек ми неки детаљи ту нису сасвим јасни.
Пријатан дан!
Познато ми је да је бомба погодила ову зграду са амфитеатром - јер постоји сведочење Димитрија Лека који је у једном чланку описивао поправку и изградњу новог амфитеатра после рата - овај полукружни је његово дело, а на слици бомбардовања се види али ми личи да је троуганог, лепезастог облика.
Такође, напомињем (због неких даљих разматрања) и да је зграда Ветеринарског факултета темељно после рата дограђивана и преправљана у односу на предратни пројекат.
Неки шејтан ми није дао мира па сам за викенд покушао да утврдим има ли основа да је ова фотографија
Све у свему, и даље не знамо где је поменута фотографија снимљена, али бар знамо где није.
Изногуде, иако је ово евидентно незгодна и енигматична локација за откривање, мислим да постоји детаљ који може да нам, уз мало прегледања по књигама, омогући да је ипак поуздано лоцирамо: наиме, све совјетске оклопно-механизоване јединице које су наступале кроз Београд током битке су имале посебну ознаку животиње насликану на својим возилима зарад лакшег кретања кроз непознати град.
Инжињерци из тих јединица, као претходница, су посебним шаблоном на зградама Београда цртали симболе сваке јединице како би возачи и пешадија знали куда да иду. На овом камиону у позадини се јасно се види медвед. Сад треба само открити која је јединица носила медведа као амблем, упоредити њену путању кроз град и видети од свих тих улица која би могла да одговара овој која је узбрдица и кроз коју иде трамвај.
Ја сад мало правим паузу на послу док ово куцам, и референтна литература ми је код куће, па не могу одмах да проверим, а напамет не знам.
А да би можда било лакше некоме ко зна, ево слике где тенк, за који мислим да на куполи има нацртаног медведа, наступа кроз Дечанску ка Дому ратника:
Такође, и на овој фотографији где један Т34 пролази кроз Његошеву према Булевару К.Александра јасно видимо исту фигуру медведа исликану на куполи:
Дакле, сад само треба видети која совјетска јединица је наступала овим правцем, и пажљиво прегледати којим улицама се кретала. Тако ћемо, мислим, успети да појаснимо где је фотографисана она самохотка СУ-85 и пратеће јој друштво... Иначе, сама фотографија је сјајна, а мени је била потпуно непозната.