Неки шејтан ми није дао мира па сам за викенд покушао да утврдим има ли основа да је ова фотографија

снимљена испред Института за инфективне болести у Булевару ослобођења. Обзиром да се у позадини види капија, могуће су само две локације: прва баш код улаза у Инфективну клинику и друга код горње капије на самом почетку ограде кад се иде Булеваром ослобођења од угла са Доктора Суботића/Пастерове ка Аутокоманди.

Прво питање било је да ли је зграда у позадини заправо Ветеринарски факултет. Има шансе, јер на сајту Ветеринарског факултета

http://www.vet.bg.ac.rs/index.php?page=o_nama

пише следеће: "Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, započeta je izgradnja sadašnje zgrade fakulteta. Izgradnja je prekinuta 1941. godine, a nastavljena 1946. Zgrada i većina klinika završene su 1948. godine.". Пошто зграда на фотографији делује као да је недовршена, већ сам помислио да је то то мада ми је било мало сумњиво што је толико близу. Сумња се показала као тачна кад сам погледао ваздушни снимак тог дела града из 2001. године:

јер Ветеринарски факултет никако не може да се види на фотографији са самоходним топом и камионима. Потом сам погледао филм о ослобођењу Београда на ЈуТјубу:

http://www.youtube.com/watch?v=eljiG2K0iyw

Ту сам уочио следећи кадар који је највероватније снимљен у Булевару Ослобођења:

У позадини се види започета зграда Ветеринарског факултета. Дакле, прво негативно бројање да је првонаведена фотографија снимљена на том месту.

Одмах иза наведеног кадра, у 2:34 иду кадрови у којима се виде две девојке и младић како поред ограде носе рањеника на носилима:

То је већ нешто! Сам изглед ограде од цигала личи на ограду тог болничког блока између две поменуте капије:

Очигледно, то је баш ту снимљено јер изглед ограде од кованог гвожђа је исти. И најзад, у 5:01 креће кључна сцена из које су следећи кадрови:

У позадини се види нека зграда без прозора, као да је недовршена. Прво сам помислио да је то баш код улаза у Инфективну клинику

једино што је капија са крилима замењена клизном, али није. Недовршена зграда у позадини не може да буде ова која се види на мојој фотографији јер је доста нижа. Да је таква била и пре рата, као и да ту није било других зграда, послужиле су следеће фотографије - ваздушни снимак Београда из 1938. године:

и раније постован савезнички снимак из 1944 године са све црвеним ознакама које сада немају значаја:

односно, мало увећано и кадрирано

На ратном снимку види се започета зграда Ветеринарског факултета које на снимку из 1938. године нема.

Све у свему, та локација отпада, тако да остаје још само горња капија. Ту је ситуација већ мало другачија: зграда у позадини је довољно висока, али и она је била довршена пре рата. Међутим, на познатом снимку од 17. априла 1944. године:

кад се увећа болнички блок:

види се да је тог дана једна бомба пала практично на саму зграду, а друга одмах прекопута Булевара наспрам зграде. Због тога зграда делује "недовршено" - прозори су полупани...

Дакле, то је ова капија:

Већ сам помислио да је то то, кад опет није. Када се мало боље погледа прва фотографија, тачније детаљи капије и стубова:

види се да је форма кованог дела капије другачија - размак између горња два хоризонтална профила није исти као на "нашој" огради. Такође, ни стубови нису од цигала већ од бетона.

Поред тога, док се "наша" ограда степенасто спушта пратећи пад улице на левом делу прве фотографије јасно се види да је зидани део ограде лево на фотографији паралелан са падом улице:

Све у свему, и даље не знамо где је поменута фотографија снимљена, али бар знамо где није.

Поменути текст садржи мало више од историјских недоречености, штавише, пун је историјских грешака.

Павле Јуришић Штурм прешао је у српску војску 1876. и одмах је добио чин поручника. 

Током Битке на Дрини, супротно ономе што су касније (шездесетих и седамдесетих година) писали наши војни историчари, добро је командовао својом Трећом армијом. Наиме, ти историчари га оптужују да није искористио повољну прилику (затишје после Церске битке) и утврдио планинске висове дуж Дрине (Гучево, Борању, Соколску планину...). То је само условно тачно, али треба имати у виду да је Павле Јуришић "занат" учио у пруској војсци, дакле, добро је познавао капитално дело Карла фон Клаузевица "О рату" у којем се описују специфичности борбе у планинским пределима и тачно тако је и водио битку. Тек кад је увидео да је аустријски напад изгубио замах и да су почели да се укопавају и он је издао наређење да се српске јединице укопавају чиме се прешло на рововску војну и "Битку у облацима".

Приликом преласка преко Албаније, Јуришић је послат у Царску Русију по посебном задатку. Ово је касније навело неке историчаре на закључак да је он разрешен дужности команданта Треће армије што није тачно, јер је 1916. године дошао у Грчку и поново преузео команду над Трећом армијом.

Током неуспеле офанзиве у лето 1916. године српска војска је имала велике губитке (28 хиљада војника) и за то је неко морао бити проглашен кривим. Пошто је реално највећи кривац био "велики пријатељ" Срба француски генерал Сарај а српска Врховна команда и регент Александар нису имали петљу то отворено да кажу, кривац је пронађен баш у генералу Јуришићу! Званично, да би се попунили губици Трећа армија је расформирана а он је пензионисан.