Ajd sad Begajiću, di ti je duša, odgovaraj di je ova kafana?
Адреса је Кабларска 2, дакле на углу са Косте Главинића и Булеваром Војводе Мишића. Ту је сада она велика зграда Удбе. Али, што је најзанимљивије, сада видим да је уливање Косте Главинића (Мајданске) У Булевар померено са Кабларске на Јована Ристића, тј. једно 200 метара даље, највероватниоје баш због изградње зграде Удбе. Журим напоље, па не могу да дам мапе.
Тако некако, само да будемо прецизнији, колико ја знам, кафана јесте била на углу Кабларске и Косте Главинића, али не и са Булеваром (један ћошак је прилично далеко од тог другог), а тачна локација јој је била тамо где се данас налази окретница линије 44 поред Сењачке пијаце, испод моста (на самом месту где је настала ова фотографија сада се налази један други полу-угоститељски објекат, да се тако изразим). Удбина зграда је мало даље...
Ово?
Тачно прекопута овог локала. Али, то је та локација. У позадини се види и Удбина зграда...
Тачно где се ова фотографија завршава на својој левој страни...
... односно са десне стране ове (такође део који се не види). Забат ове зграде би одговарао локацији забата куће на оригиналној старој фотографији, лево од кафане. Степениште које је неко поменуо у претходним постовима, а којим се завршавала Кабларска на спајању са овом Косте Главинића, налазило се тачно где се сад једва назиру ове импровизоване степенице на овој Баукампфовој ововременској фотографији. Дакле, стара кафана је била тачно на месту које није обухваћено овим двема сликама...
Баукампф, одличан пост о Павлу Јуришићу Штруму. Његов потпис је красио Албанску споменицу (документ) мог прадеде, још као дете сам се, гледајући пожутели папир, чудио том необичном имену и надимку...
Добро питање. Ако је заиста 1917, а по овом возилу и Французу иза Штурма и Павловића то лако може бити, највероватније у Солуну. Мало вероватно у Битољу.
Хммм, волео бих да сте у праву али нам свакако треба неки чвршћи доказ. Док неко не притекне у помоћ, ево пар речи о Штурмовима ...
Шта рећи о једном пруском официру, по оцу Лужичком Србину, који је дошао у Србију током Српско-Турских ратова да предаје на војној академији, ту се жени и почиње живот испочетка.Опчињен Србијом мења име и презиме, веру узима св. Саву за славу и почиње да живи за Србију.
У Српску војску је примљен као поручник добровољац 15.6.1876 и бива постављен за комаданта Шабачког и Посавско-Тамнавског батаљона где због изванредних борбених напора добија прво Српско одликовање Таковски крст. Иначе пре тог одликовања је имао и гвоздени крст који је добио у Пруско-Француском рату 1870-1871 где му је ратни друг и класић из академије био нико други него касније фелдмаршал Макензен.
Постоји једна анегдота питање да ли је истина пошто га је уочи балканских ратова краљ Петар први узео за ађутанта причало се да је хтео да му се одужи јер му је Павле поштедео живот у оном Пруско-Француском рату ,јер је краљ Петар био на страни Француза и заробљен од стране Павла Јуришића.
Било како било судбина је хтела да се сретне и са својим школским другом прво ратујући као комадант треће армије 1915 против фелдмаршала Макензеа који му се 1918 и предаје.
Чувени су његови подвизи заустављања Аустоугарске офанзиве 1914 и омогућавању генералу Степи да са својом другом армијом извојује другу савезничку победу у првом светском рату у чувеној Колубарској битци.
1915. зауставља удружене нападе Аустроугарске,Немачке и Бугарске да се пробоју ка Моравској долини.
Трећом армијом командује и на Солунском фронту и учестује у особађању Србије где му се касније предаје велики немачки генерал и бивши друг и саборац Макензен.
После рата бива пензионисан 1921 године после равно 45 година и седам ратова које је прошао за ову нашу Србију. Упокојио се 1922 године у Београду где је сахрањен уз све војне почасти на Новом гробљу.
Још једна ствар и рођени брат је крануо његовим стопама и стрељан је за време друго светског рата јер је као мајор ЈКВО заробљен од стране Немаца одбио да буде помилован као рођени Прус и бивши Немачки официр. Толико о величинама какви су били Штурмови рођени Немци а у души велики Срби.
Мајор се звао Евгеније Јуришић.
Вечна им слава и хвала!
Оно што сам ја прочитао о овом великану може да послужи као допуна и делимично тема за размишљање јер се подаци сукобљавају (чак нису усаглашени и контрадокторни су у српској Википедији). Паул Штурм је у Србију дошао као добровољац у Првом Српско-турском рату пристајући том приликом да учествује у борби за ослобођење и без свог официрског чина али је одбијен од војних власти које су се плашиле да је послат као немачки шпијун. Нисам сигуран зато да је 15.06.1876. датум његовог пријема у Српску војску јер је Први Српско-турски рат започео читањем прокламације лично од стране краља Милана на Делиграду 30.06.1876. Пре ће бити да се ради о датуму доласка Павла Јуришића у Србију или његовог првог покушаја пријављивања у Српску војску када је и одбијен. Након ратова 1876-1878, остаје у Србији као официр а своје име и презиме је "превео" на српски и као Павле Јуришић се званично водио у књигама. Штурм је остало као надимак међу официрима и војницима али су избегавали да пред њим изговарају тај надимак - није волео да га називају по бившем немачком презимену, па макар и као надимак.
На једном месту сам нашао податак да Јуришић и Макензен нису били класићи на академији (Павле је старији скоро годину и по дана) нити другови али да су се вероватно познавали исто онако као што се студенти различитих година студија познају међусобно. Несумњиво, Макензен је добро знао за сваког српског високог официра и знао је ко се налази иза имена Павле Јуришић, па кажу да се по предаји Српској војсци и распитивао за њега.
Ако ових пар података који нису сагласни са основном причом јесу истинити они најмање не умањују лик Павла Јуришића и његову улогу у Србији. Напротив.
Ах да. Победу на Колубари (другу савезничку) извојевао је Живојин Мишић након што је преузео команду од рањеног Бојовића. А Степа је извојевао прву савезничку победу на Церу.
Ajd sad Begajiću, di ti je duša, odgovaraj di je ova kafana?
Адреса је Кабларска 2, дакле на углу са Косте Главинића и Булеваром Војводе Мишића. Ту је сада она велика зграда Удбе. Али, што је најзанимљивије, сада видим да је уливање Косте Главинића (Мајданске) У Булевар померено са Кабларске на Јована Ристића, тј. једно 200 метара даље, највероватниоје баш због изградње зграде Удбе. Журим напоље, па не могу да дам мапе.
Тако некако, само да будемо прецизнији, колико ја знам, кафана јесте била на углу Кабларске и Косте Главинића, али не и са Булеваром (један ћошак је прилично далеко од тог другог), а тачна локација јој је била тамо где се данас налази окретница линије 44 поред Сењачке пијаце, испод моста (на самом месту где је настала ова фотографија сада се налази један други полу-угоститељски објекат, да се тако изразим). Удбина зграда је мало даље...
Хајде да будемо потпуно прецизни. Ево слике:
Број 2 Кабларске улице може бити како на месту тачке 1 тако и тачке 2. Бр. 1 је на углу са Булеваром ЖМ и требало би да први број парне стране буде ту. Ово тим пре што је угао Косте Главинића и Кабларске био "заузет" повећом зградом у којој се налазио соколски дом (поред жутог броја 2 на слици), ако се не варам, па не би било места за Опленац током 1930-тих година. Са друге стране, ту где је тачка бр. 1 постојала је омања зграда, каква одговара Опленцу са слике.
Погледајмо опет слику, географије ради:
На месту тачке 1 налази се омања кућа, која би могао да буде Опленац. На месту бр. 2 је само соколски дом, или нешто слично, а овеће.
Кабларска се уливала у Булевар баш тамо где је данас Удбина зграда, тако да је тачка 1 на месту те зграде или тротоара испед ње.
.
Путања Косте Главинића је померена и данас се налази отприлике тамо где иде црвена линија, а како би заобишла Удбину зграду.
Vidi, vidi, onaj Srunde će i mene da fotošopnutušira!?
Also sprach Marko: - Uf, već je pet minuta posle dvanajest...a morao sam biti u podne kod Zuleta na ručku....sigurno opet ima nepodgrejane sarme...pa da, šta mogu ....od sudbine se ne beži!---
Marko Stojanović je često bolovao od jednog fotografskog smrtnog greha: često je ljudima "otkinuo" stopala.
To se može jedino objasniti, da je to bio greh njegovog fotoaparata i loše korekture paralakse. Marko je kroz okular video cipele,
ali fotoaparat se kapricirao i ....amputirao stopala!
evo i cipele, bar desne, ...šta fali?.....
Пре бих рекао да је неразмишљање о томе или чак "баш ме брига" однос. Свако ко се иоле "сроди" са својом камером зна колико лик са друге стране апарата ипак може бити мање или више захваћен од оног што објектив стварно "види". Тај проблем постоји и код модерних једнооких рефлексних апарата. И свако у односу на то се увежба да се одмакне или примакне колико је то потребно за добар "изрез". Они који су радили дијапозитиве мало чешће блиски су са овим проблемом и пазе на то. Немогуће да неко ко је толико често снимао (и то добре фотографије) није запазио ову "грешку". Да ли то значи да је Марко Стојановић хтео да своје фотографије накнадно "кропује" а да ми углавном имамо увид у његов изворни или копирани изворни материјал?
Не сећам се. Ја сам сумњичио Јеврејску, Касина је правио паралеле са димњацима али се не сећам да ли смо је разрешили.
Ovo je iz kataloga Arhiva Beograda!
Ово је остало нерешено иако је много шта "осумњичено" као локација.
... na više mesta je pisalo da je u Dušanovoj, mada je tačno da nikad nismo precizno locirali ...
Kasina је написао/ла:
kasina је написао/ла:
... još samo da ih legendiramo :)
... u virtuelnoj arhivi iščeprkao sam sličicu - nije baš neka, ali je ipak dovoljno dobra da potvrdi da se radi o istoj lokaciji kao prethodna ...
... a što je još važnije, njena atribucija glasi ... Parni mlin u Dušanovoj ulici, nakon poslednjeg austrougarskog bombardovanja Beograda 1915. godine ... 8)
... imamo i jednu malo bolju od ove maglovite :)...
... da ponovimo i Jevrejsku, koju je pominjao Uličar ...
Kasina је написао/ла:
Kasina је написао/ла:
... a ovo je verovatno negde blizu - ali gde ? ... da li je to opet tamo - Dorćol, Jevrejska i sl. ...
... kad sam rekao Jevrejska, imao sam na umu ovu, koju je postovala Zvezdarka ...
... i obeležio čini mi se Goldi ...
... dakle , prva (okupacijska) fotka je takođe uslikana na istom mestu :)...
... Bonđorno :)...
... ali da malo zaljutimo i bolje začinimo jutrošnju polu-podgrejanu-kobaju 8) ...
... iz Dobračine by Slučajni ...
... otprilike vidimo gde ...
... piše Fabrika cipela ...
... i još nekoliko neidentifikovanih - alo, Pari :)...
Тја, доказа немам, само годину. Могло би бити било где (осим у Србији) а прописно је блатњаво па сумњам на Македонију.
Ова друга слика је одлична! Да ли је то из Првог рата? С обзиром да су се ова двојица наодузимали сабаља и чизама биће да је тако! : )
Да, и мени више личи на Битољ, можда и Куманово?
Ова друга је одлична, јесте из Првог рата а по опреми, грубом одокативном инспекцијом, мислим да су олакшани баш Немци.
Што се текста о Штурмовима тиче, синоћ сам га прекопирао са неког сајта а снаге нисам имао за лекторски преглед мада сада видим да обилује граматичким грешкама а садржи и доста историјских недоречености, на шта је Бађунов већ указао.
Ajd sad Begajiću, di ti je duša, odgovaraj di je ova kafana?
Адреса је Кабларска 2, дакле на углу са Косте Главинића и Булеваром Војводе Мишића. Ту је сада она велика зграда Удбе. Али, што је најзанимљивије, сада видим да је уливање Косте Главинића (Мајданске) У Булевар померено са Кабларске на Јована Ристића, тј. једно 200 метара даље, највероватниоје баш због изградње зграде Удбе. Журим напоље, па не могу да дам мапе.
Тако некако, само да будемо прецизнији, колико ја знам, кафана јесте била на углу Кабларске и Косте Главинића, али не и са Булеваром (један ћошак је прилично далеко од тог другог), а тачна локација јој је била тамо где се данас налази окретница линије 44 поред Сењачке пијаце, испод моста (на самом месту где је настала ова фотографија сада се налази један други полу-угоститељски објекат, да се тако изразим). Удбина зграда је мало даље...
Ово?
Тачно прекопута овог локала. Али, то је та локација. У позадини се види и Удбина зграда...
Тачно где се ова фотографија завршава на својој левој страни...
... односно са десне стране ове (такође део који се не види). Забат ове зграде би одговарао локацији забата куће на оригиналној старој фотографији, лево од кафане. Степениште које је неко поменуо у претходним постовима, а којим се завршавала Кабларска на спајању са овом Косте Главинића, налазило се тачно где се сад једва назиру ове импровизоване степенице на овој Баукампфовој ововременској фотографији. Дакле, стара кафана је била тачно на месту које није обухваћено овим двема сликама...
Баукампф, одличан пост о Павлу Јуришићу Штруму. Његов потпис је красио Албанску споменицу (документ) мог прадеде, још као дете сам се, гледајући пожутели папир, чудио том необичном имену и надимку...
Павле Јуришић Штурм и Живко Павловић, 1917.
Да ли неко зна где је ово фотографисано?
Добро питање. Ако је заиста 1917, а по овом возилу и Французу иза Штурма и Павловића то лако може бити, највероватније у Солуну. Мало вероватно у Битољу.
Хммм, волео бих да сте у праву али нам свакако треба неки чвршћи доказ. Док неко не притекне у помоћ, ево пар речи о Штурмовима ...
Шта рећи о једном пруском официру, по оцу Лужичком Србину, који је дошао у Србију током Српско-Турских ратова да предаје на војној академији, ту се жени и почиње живот испочетка.Опчињен Србијом мења име и презиме, веру узима св. Саву за славу и почиње да живи за Србију.
У Српску војску је примљен као поручник добровољац 15.6.1876 и бива постављен за комаданта Шабачког и Посавско-Тамнавског батаљона где због изванредних борбених напора добија прво Српско одликовање Таковски крст.
Иначе пре тог одликовања је имао и гвоздени крст који је добио у Пруско-Француском рату 1870-1871 где му је ратни друг и класић из академије био нико други него касније фелдмаршал Макензен.
Постоји једна анегдота питање да ли је истина пошто га је уочи балканских ратова краљ Петар први узео за ађутанта причало се да је хтео да му се одужи јер му је Павле поштедео живот у оном Пруско-Француском рату ,јер је краљ Петар био на страни Француза и заробљен од стране Павла Јуришића.
Било како било судбина је хтела да се сретне и са својим школским другом прво ратујући као комадант треће армије 1915 против фелдмаршала Макензеа који му се 1918 и предаје.
Чувени су његови подвизи заустављања Аустоугарске офанзиве 1914 и омогућавању генералу Степи да са својом другом армијом извојује другу савезничку победу у првом светском рату у чувеној Колубарској битци.
1915. зауставља удружене нападе Аустроугарске,Немачке и Бугарске да се пробоју ка Моравској долини.
Трећом армијом командује и на Солунском фронту и учестује у особађању Србије где му се касније предаје велики немачки генерал и бивши друг и саборац Макензен.
После рата бива пензионисан 1921 године после равно 45 година и седам ратова које је прошао за ову нашу Србију. Упокојио се 1922 године у Београду где је сахрањен уз све војне почасти на Новом гробљу.
Још једна ствар и рођени брат је крануо његовим стопама и стрељан је за време друго светског рата јер је као мајор ЈКВО заробљен од стране Немаца одбио да буде помилован као рођени Прус и бивши Немачки официр. Толико о величинама какви су били Штурмови рођени Немци а у души велики Срби.
Мајор се звао Евгеније Јуришић.
Вечна им слава и хвала!
Оно што сам ја прочитао о овом великану може да послужи као допуна и делимично тема за размишљање јер се подаци сукобљавају (чак нису усаглашени и контрадокторни су у српској Википедији). Паул Штурм је у Србију дошао као добровољац у Првом Српско-турском рату пристајући том приликом да учествује у борби за ослобођење и без свог официрског чина али је одбијен од војних власти које су се плашиле да је послат као немачки шпијун. Нисам сигуран зато да је 15.06.1876. датум његовог пријема у Српску војску јер је Први Српско-турски рат започео читањем прокламације лично од стране краља Милана на Делиграду 30.06.1876. Пре ће бити да се ради о датуму доласка Павла Јуришића у Србију или његовог првог покушаја пријављивања у Српску војску када је и одбијен. Након ратова 1876-1878, остаје у Србији као официр а своје име и презиме је "превео" на српски и као Павле Јуришић се званично водио у књигама. Штурм је остало као надимак међу официрима и војницима али су избегавали да пред њим изговарају тај надимак - није волео да га називају по бившем немачком презимену, па макар и као надимак.
На једном месту сам нашао податак да Јуришић и Макензен нису били класићи на академији (Павле је старији скоро годину и по дана) нити другови али да су се вероватно познавали исто онако као што се студенти различитих година студија познају међусобно. Несумњиво, Макензен је добро знао за сваког српског високог официра и знао је ко се налази иза имена Павле Јуришић, па кажу да се по предаји Српској војсци и распитивао за њега.
Ако ових пар података који нису сагласни са основном причом јесу истинити они најмање не умањују лик Павла Јуришића и његову улогу у Србији. Напротив.
Ах да. Победу на Колубари (другу савезничку) извојевао је Живојин Мишић након што је преузео команду од рањеног Бојовића. А Степа је извојевао прву савезничку победу на Церу.
Не сећам се. Ја сам сумњичио Јеврејску, Касина је правио паралеле са димњацима али се не сећам да ли смо је разрешили.
Ovo je iz kataloga Arhiva Beograda!
Ово је остало нерешено иако је много шта "осумњичено" као локација.
Ajd sad Begajiću, di ti je duša, odgovaraj di je ova kafana?
Адреса је Кабларска 2, дакле на углу са Косте Главинића и Булеваром Војводе Мишића. Ту је сада она велика зграда Удбе. Али, што је најзанимљивије, сада видим да је уливање Косте Главинића (Мајданске) У Булевар померено са Кабларске на Јована Ристића, тј. једно 200 метара даље, највероватниоје баш због изградње зграде Удбе. Журим напоље, па не могу да дам мапе.
Тако некако, само да будемо прецизнији, колико ја знам, кафана јесте била на углу Кабларске и Косте Главинића, али не и са Булеваром (један ћошак је прилично далеко од тог другог), а тачна локација јој је била тамо где се данас налази окретница линије 44 поред Сењачке пијаце, испод моста (на самом месту где је настала ова фотографија сада се налази један други полу-угоститељски објекат, да се тако изразим). Удбина зграда је мало даље...
Хајде да будемо потпуно прецизни.
Број 2 Кабларске улице може бити како на месту тачке 1 тако и тачке 2. Бр. 1 је на углу са Булеваром ЖМ и требало би да први број парне стране буде ту. Ово тим пре што је угао Косте Главинића и Кабларске био "заузет" повећом зградом у којој се налазио соколски дом (поред жутог броја 2 на слици), ако се не варам, па не би било места за Опленац током 1930-тих година. Са друге стране, ту где је тачка бр. 1 постојала је омања зграда, каква одговара Опленцу са слике.
Погледајмо опет слику, географије ради:
На месту тачке 1 налази се омања кућа, која би могао да буде Опленац. На месту бр. 2 је само соколски дом, или нешто слично, а овеће.
Кабларска се уливала у Булевар баш тамо где је данас Удбина зграда, тако да је тачка 1 на месту те зграде или тротоара испед ње.
.
Путања Косте Главинића је померена и данас се налази отприлике тамо где иде црвена линија, а како би заобишла Удбину зграду.
Vidi, vidi, onaj Srunde će i mene da fotošopnutušira!?
Also sprach Marko: - Uf, već je pet minuta posle dvanajest...a morao sam biti u podne kod Zuleta na ručku....sigurno opet ima nepodgrejane sarme...pa da, šta mogu ....od sudbine se ne beži!---
Marko Stojanović je često bolovao od jednog fotografskog smrtnog greha: često je ljudima "otkinuo" stopala.
To se može jedino objasniti, da je to bio greh njegovog fotoaparata i loše korekture paralakse. Marko je kroz okular video cipele,
ali fotoaparat se kapricirao i ....amputirao stopala!
evo i cipele, bar desne, ...šta fali?.....
Пре бих рекао да је неразмишљање о томе или чак "баш ме брига" однос. Свако ко се иоле "сроди" са својом камером зна колико лик са друге стране апарата ипак може бити мање или више захваћен од оног што објектив стварно "види". Тај проблем постоји и код модерних једнооких рефлексних апарата. И свако у односу на то се увежба да се одмакне или примакне колико је то потребно за добар "изрез". Они који су радили дијапозитиве мало чешће блиски су са овим проблемом и пазе на то. Немогуће да неко ко је толико често снимао (и то добре фотографије) није запазио ову "грешку". Да ли то значи да је Марко Стојановић хтео да своје фотографије накнадно "кропује" а да ми углавном имамо увид у његов изворни или копирани изворни материјал?
Не сећам се. Ја сам сумњичио Јеврејску, Касина је правио паралеле са димњацима али се не сећам да ли смо је разрешили.
Ovo je iz kataloga Arhiva Beograda!
Ово је остало нерешено иако је много шта "осумњичено" као локација.
... na više mesta je pisalo da je u Dušanovoj, mada je tačno da nikad nismo precizno locirali ...
... u virtuelnoj arhivi iščeprkao sam sličicu - nije baš neka, ali je ipak dovoljno dobra da potvrdi da se radi o istoj lokaciji kao prethodna ...
... a što je još važnije, njena atribucija glasi ... Parni mlin u Dušanovoj ulici, nakon poslednjeg austrougarskog bombardovanja Beograda 1915. godine ... 8)
... imamo i jednu malo bolju od ove maglovite :)...
... da ponovimo i Jevrejsku, koju je pominjao Uličar ...
... a ovo je verovatno negde blizu - ali gde ? ... da li je to opet tamo - Dorćol, Jevrejska i sl. ...
... kad sam rekao Jevrejska, imao sam na umu ovu, koju je postovala Zvezdarka ...
... i obeležio čini mi se Goldi ...
... dakle , prva (okupacijska) fotka je takođe uslikana na istom mestu :)...
... Bonđorno :)...
... ali da malo zaljutimo i bolje začinimo jutrošnju polu-podgrejanu-kobaju 8) ...
... iz Dobračine by Slučajni ...
... otprilike vidimo gde ...
... piše Fabrika cipela ...
... i još nekoliko neidentifikovanih - alo, Pari :)...
... Bonđorno :)...
Тја, доказа немам, само годину. Могло би бити било где (осим у Србији) а прописно је блатњаво па сумњам на Македонију.
Ова друга слика је одлична! Да ли је то из Првог рата? С обзиром да су се ова двојица наодузимали сабаља и чизама биће да је тако! : )
Да, и мени више личи на Битољ, можда и Куманово?
Ова друга је одлична, јесте из Првог рата а по опреми, грубом одокативном инспекцијом, мислим да су олакшани баш Немци.
Што се текста о Штурмовима тиче, синоћ сам га прекопирао са неког сајта а снаге нисам имао за лекторски преглед мада сада видим да обилује граматичким грешкама а садржи и доста историјских недоречености, на шта је Бађунов већ указао.
... ma ovo mi tako poznato :bigsmile: ...